Жене на функцијама и у јавном животу у прилици да стварају друштво једнаких шанси

Жене на функцијама и у јавном животу у прилици су да утичу на промјене, стварају друштво једнаких шанси и прилике за нове дјевојчице и дјевојке оцијенила је в.д. генералне директорице Директората за стратешко планирање у јавној управи, међународну сарадњу и ИПА пројекте Марија Хајдуковић. 

Она је говорила данас на панел дискусији „Утицај родно заснованих дезинформација и онлине насиља против жена у политици на процес демократизације и ЕУ интеграција у Црној Гори”, коју је организовао Центар за мониторинг и истраживање (ЦеМИ).

„Кроз Стратегију реформе јавне управе за период 2022-2026, као кључни документ у области јавне управе, препознали смо као хоризонталне циљеве родну равноправност, којој је посвећено доста пажње и направљени су значајни помаци, а препознате активности прожимају се кроз све стратешке да допринесу примјени и промоциији овог стандарда“, навела је Хајдуковић.

Према њеним ријечима, кроз Агенду која се односи на даљу дигитализацију Црне Горе важно је промовисати и покренути иницијативе које ће афирмисати жене у јавној управи, ИЦТ-у сектору, платформе за дјевојчице које кодирају, искористити моменат да дигитализаија свих процеса подједанко буде резултат рада и жена и мушкараца.

“Црна Гора је, као и остатак свијета, са напретком технологије и демократизацијом медија у посљедњих неколико година суочена са порастом говора мржње, пропаганде и дезинформација у јавном простору. Демократски дефицити, неповјерење у институције и процесе, политичка нестабилност, подијељена медијска заједница, рањивост на стране утицаје – све су то проблеми који отежавају борбу са дезинформацијама и пропагандом”, оцијенила је Хајдуковић.

Она је подсјетила да је важећим Законом о медијима говор мржње предмет хитног судског поступка, али само на захтјев надлежног тужиоца, наводећи да се то сматра мањкавошћу тог акта, јер се у пракси тај механизам слабо или нимало не користи.

„Такође, говор мржње није у Кривичном законику заступљен као посебно кривично дјело. Црна Гора до сада ни у једном стратешком документу није се бавила говором мржње и дезинформацијама. Изостанак сарадње и комуникације међу црногорским медијима, које већ дужи низ година онемогућавају успостављање ефикасне саморегулације, неповољно утичу и на борбу са дезинформацијама и говором мржње“, истакла је Хајдуковић.

Указала је да најбоља европска пракса показује да се са овим проблемом није могуће борити само репресијом или регулацијом, већ је, како је казала, неопходан минимум консензуса у новинарској заједници како би се дао кредибилан одговор на овај изазован друштвени феномен.

„Ова и друга важна питања која за предмет имају дезинормације, улогу и значај медија су третирана и у првој Медијског стратегији Црне Горе која је тренутно на јавној расправи“, додала је Хајдуковић.