Зеновић за Побједу: До краја године можемо затворити више поглавља него што смо у цијелој протеклој деценији

Очекивање Црне Горе је да ће до краја ове календарске године успјети да привремено затвори четири преговарачка поглавља која су дио процеса ка чланству у Европској унији, а уколико у томе успије, то ће значити да је затворено више поглавља него што смо у цијелој протеклој деценији, казао је за Побједу главни преговарач Црне Горе са ЕУ Предраг Зеновић.

Зеновић истиче да динамика преговора није клонула, већ да иде жељеним темпом. Главни преговарач у интервјуу за наш лист додаје и да је, поред свих изазова, циљ да наша земља 2028. буде пуноправна чланица ЕУ остварив и реалан.

Говорећи о односима са Хрватском и потенцијалним опструкцијама нашег европског пута од стране те земље, Зеновић истиче да је неопходно да останемо добри партнери који ће одговорно градити мостове сарадње, на које ће будуће генерације бити поносне.

ПОБЈЕДА: Хрватска државна секретарка недавно је казала да је Црна Гора при добијању ИБАР-а обећала да ће испунити преостале услове које није испунила када је ријеч о привременим мјерилима. Која су то привремена мјерила која је Црна Гора „остала дужна“? 

ЗЕНОВИЋ: У тренутку добијања Извјештаја о процјени испуњености привремених мјерила (ИБАР) од преко 80 сложених привремених мјерила Црна Гора није у цјелости испунила три за поглавље 23 и три мјерила за поглавље 24. У поглављу 23 говоримо о три дијела три мјерила, прецизније: измјена Устава у дијелу који се односи на улогу министра правде у Судском савјету, именовање предсједника Врховног суда и измјене Закона о финансирању политичких субјеката и изборних кампања. У вези с мјерилом измјене Устава у дијелу који се односи на улогу министра правде у Судском савјету, Влада се 24. маја сагласила с одлуком министра правде да неће присуствовати сједницама Судског савјета и гласати о питањима из надлежности Судског савјета до измјена Устава Црне Горе којима ће се министар правде искључити из чланства у Судском савјету, што представља привремено рјешење, али адресира суштину мјерила, односно независност овог тијела.

У вези с мјерилом именовања предсједнице/ка Врховног суда, утврђивањем Приједлога закона о измјенама и допунама Закона о Судском савјету и судијама 29. маја предвиђају се деблокирајући механизми за избор предсједника Врховног суда. Подсјећам Вас на све неуспјеле покушаје, у тим околностима измјена норме има за циљ да ову институционалну блокаду превазиђе.

У вези с мјерилом измјене Закона о финансирању политичких субјеката и изборних кампања, скупштински Одбор за свеобухватну изборну реформу је информисао да ће након завршетку рада на Закону о финансирању политичких субјеката и изборних кампања предложити усвајање закона у Скупштини по убрзаној процедури.

Када је ријеч о поглављу 24, процјена је да су дјелимично испуњена три привремена мјерила која се односе на јачање капацитета за вођење финансијских истрага, затим, на њихово системско вођење, као и остваривање биланса резултата у погледу одузимања имовинске користи стечене трговином наркотицима. Црна Гора је дужна да и у тим сегментима мјерила направи реформске искораке и мјерљиве резултате иако је Комисија показала спремност, а Савјет подржао, да се тих неколико питања остави и након међувладине конференције. По мом суду, то је још једна потврда да ИБАР није био никакав поклон, него заслуга Црне Горе и потврда да је политика проширења базирана на принципу заслуга.

ПОБЈЕДА: Након добијања позитивног ИБАР-а чини се да је завладало својеврсно затишје у контексту ЕУ интеграција и црногорског пута ка чланству. Да ли процес иде жељеном динамиком, ако узмемо у обзир да су постојале најаве о затварању чак десет поглавља до краја године?

ЗЕНОВИЋ: Оптимизам је важан састојак сложеног и вишедимензионалног процеса европске интеграције. Како другачије у свијету неизвјесности и растућих ауторитарних наратива и модела заговарати принципе заједнице саткане од слободе, правде, једнакости, законитости, вриједности цивилизације којој припадамо. Но и у томе морамо бити умјерени. Добијање позитивног ИБАР-а отворило је нову фазу преговора с ЕУ и дало нову енергију европском путу Црне Горе, државној администрацији и преговарачкој структури, али и цјелокупном друштву у цјелини. Очекивање црногорске стране је да већ до краја године привремено затвори четири преговарачка поглавља. Уколико то успије, Црна Гора ће до краја године затворити више поглавља него што је у цијелој протеклој деценији, а ако узмемо да је пажња јавности за тренутни процес преговора нешто мања него када је у фокусу био ИБАР и то с разлогом, али динамика преговора није клонула и иде жељеним темпом, па бих рекао да је можда то разлог перцепције представника медија да постоји неко затишје у интеграцији. И чињеница коју овдје морам да нагласим, велики помаци у експертско-техничком смислу и рад наше администрације остају невидљиви за ширу јавност. Међутим, не смијемо изгубити из вида да је тај рад залог за ново историјско поглавље Црне Горе, па тако и историјско поглавље цијелог Западног Балкана. Како би утицало на едукацију фокусиране јавности и информисаност опште црногорске јавности, Министарство европских послова покренуло је серијал програмског садржаја који има за циљ приближавање области преговора у поглављима која планирамо привремено да затворимо ове јесени и то на начин да ће се у први план ставити бенефити за потпуну примјену ЕУ стандарда по систем, привреду и друштво у цјелини. Европски пут није само историјска трајекторија Црне Горе, то је пут који морају прећи грађани Црне Горе у погледу правила, принципа, стандарда – ријечју, пут у бољи и сигурнији живот.

ПОБЈЕДА: Реформска агенда достављена је Бриселу на анализу. Јесте ли већ добили повратни одговор у смислу сугестија, евентуалних корекција и када се сходно, достављеној РА, могу очекивати прве исплате из Плана раста?

ЗЕНОВИЋ: Црна Гора је и у изради овог документа у оквиру Плана раста била предводница. Влада Црне Горе је 26. септембра 2024. године усвојила Реформску агенду, која дефинише кључне реформе које Црна Гора треба да спроведе у наредне четири године како би добила финансијску подршку из европског Плана раста за Западни Балкан. Укупна одобрена средства из овог плана износе 383,5 милиона еура, од чега ће 110 милиона бити бесповратна средства, док ће преосталих 273,5 милиона бити доступно кроз повољне кредите. Документ је већ прошао више итерација комуникације са Европском комисијом, односно израђен је у континуираној сарадњи са релевантним институцијама ЕУ, те се не очекују додатни коментари и сугестије на усвојени документ. Прва исплата, која подразумијева 29 милиона еура ће Црној Гори бити на располагању већ крајем 2024. године. Преговарачки процес и Реформска агенда су двије стране исте медаље за коју се Црна Гора бори – другачије су у форми и методологији, али у суштини то су кораци и реформе које се годинама уназад очекују од Црне Горе.

ПОБЈЕДА: Поглавља: 7 (Право интелектуалне својине), 10 (Информатичко друштво и медији), 20 (Предузетништво и индустријска политика) и 31, које се односи на вањску, безбједносну и одбрамбену политику, требало би, према мапи пута коју је израдила ЕК, да буду затворена до краја године. Да ли је у овом тренутку извјесно затварање ових поглавља и постоји ли могућност да се појаве неке препреке на том путу?

ЗЕНОВИЋ: Преговори имају своју политичку и техничко-експертску димензију. Привремено затварање поглавља у приступним преговорима с ЕУ зависи од бројних фактора, од којих су неки објективни и односе се на биланс остварених резултата у спровођењу реформи, регионалну сарадњу, реформске процесе, док са друге стране имате низ фактора на које држава попут Црне Горе може минимално или не може уопште утицати, као што су ставови јавних мњења држава чланица о политици проширења, општа клима у односима у ЕУ, изборни процеси на националном и за Европски парламент, геополитички контекст.

Преговарачка структура на чијем сам челу одговорна је за техничко-експертску димензију и то је сегмент на који својом опредијељеношћу, јасном визијом и конкретним политикама можемо да утичемо. У том смислу Црна Гора је већ направила значајне кораке у усклађивању законодавства с европским стандардима у области интелектуалне својине. Увођење правног оквира и механизама заштите ауторских права и патената показује снажну посвећеност реформама. Додатно, усвајањем свеобухватног сета закона, Црна Гора је постигла пуну усклађеност и значајан напредак у припреми за ефикасну имплементацију кључних докумената правне тековине ЕУ у областима електронских комуникација, услуга информатичког друштва и аудио-визуелне политике.

Црногорски законодавни и институционални оквир обезбјеђује слободу медија, гарантује независност релевантних регулаторних тијела и обезбјеђује одрживе мјере за унапређење медијског плурализма. Истовремено, њихова имплементација је показала позитивне трендове у медијском сектору.

Што се тиче поглавља 20, Црна Гора је испунила обавезу у погледу израде свеобухватне индустријске стратегије, у сарадњи са релевантним актерима, док се имплементација одвија континуирано. Обезбијеђена је континуирана координација индустријске политике са другим кључним стратегијама, осигурана је конзистентност националних стратегија и програма у области предузетништва и индустрије кроз различите видове међуресорне сарадње.

Када је у питању поглавље 31, Црна Гора је задржала пуну усклађеност са заједничком вањском и безбједносном политиком и заједничком безбједносном и одбрамбеном политиком. Црна Гора је 100 посто усклађена са свим изјавама, одлукама и рестриктивним мјерама ЕУ. Црна Гора је израдила завршне извјештаје и предложила Комисији њихово привремено затварање. Европска комисија је наша искрена, партнерска и критичка подршка, али и сигуран савезник у јасној мапи пута и одлучној политичкој вољи Црне Горе да постане 28 чланица до 2028. године. Све евентуалне препреке, вјерујем, морамо савладавати полазећи од суштине и смисла европског пројекта, као пројекта мира, добросусједства, сарадње и просперитета.

ПОБЈЕДА: Према појединим наводима, план Црне Горе био је да се међу поглављима која би требало да буду затворена до краја године нађе и поглавље 1 (слободно кретање робе). Међутим, према мапи пута ЕК оно неће бити затворено скорије. Да ли је то тачно и ако јесте, што је утицало на то?

ЗЕНОВИЋ: У сарадњи са Европском комисијом разматрана су поглавља која су најспремнија за затварање до краја године, при чему поглавље 1 – Слободно кретање робе за сада није било дио тих разговора. Несумњиво је значајан напредак остварен у области поменутог поглавља, које није случајно прво међу свим поглављима, оно је широк спектар техничких стандарда, правила о сигурности производа, вршење надзора производа на тржишту, као и регулативе које се тичу здравља, односно љекова и формирања њихових максималних цијена итд. Процес затварања овог поглавља може бити успорен због недовољно развијених административних капацитета, сложеног система подзаконских аката и институција за имплементацију тековине у овој области. Иако се очекује напредак у овој области, за потпуно затварање овог поглавља биће потребна додатна усклађивања и верификације спроведених реформи, због чега оно није уврштено у листу поглавља која би могла бити затворена до краја текуће године.

Свакако ће се додатни напори у поглављу 1 наставити у наредном периоду како би се достигла потпуна спремност за затварање овог поглавља за годину дана, како је оквирно процијењено у комуникацији са ЕК. Наравно, уколико Црна Гора успије да својим напорима и раније реализује обавезе из овог поглавља, у сарадњи са ЕК може бити планирано и скорије затварање овог поглавља. Дакле, од нас највише зависи.

ПОБЈЕДА: Да ли у даљем процесу приближавања Црне Горе чланству у ЕУ очекујете неку врсту опструкције од стране Хрватске, имајући у виду одређене несугласице које су се догодиле током и након усвајања спорне резолуције о геноциду у Јасеновцу?

ЗЕНОВИЋ: Подсјетићу у самом старту да Хрватска и Црна Гора имају изузетно квалитетну сарадњу у области европске интеграције од самог почетка нашег преговарачког процеса, те да су односи двије земље пријатељски и добронамјерни и поред појединих ствари које повремено отворе несугласице које су нормалне у међусобним односима двије државе.

У тренутку добијања Извјештаја о процјени испуњености привремених мјерила (ИБАР) од преко 80 сложених привремених мјерила Црна Гора није у цјелости испунила три за поглавље 23 и три мјерила за поглавље 24

Увијек сам присталица дијалога и отворене дипломатске и комуникације на највишем државном нивоу, како се не би отворена питања у тој мјери продубила да утичу на добре односе народа, система и институција, односно двије земље у цјелини. Изузетно цијенимо континуирану и отворену подршку Хрватске и њених институција коју нам пружају кроз пренос знања, искуства, као и експертизе хрватских колега, што је у знатној мјери допринијело изграђивању капацитета за вођење преговора и приближавању ЕУ. Хрватска је и пуноправним чланством преузела активнију улогу у региону када је у питању афирмација и подршка европске перспективе Западног Балкана и ангажовањему циљу унапређења регионалне стабилности.

Убијеђени смо да је чланство у ЕУ гарант стабилности и мира на Западном Балкану и представља снажан механизам за спровођење свеукупних реформи. Свјесни смо и чињенице да су државе ЗБ прешле веома изазован пут у погледу усвајања и спровођења европских вриједности, које стварају здравије темеље за перспективну и просперитетну будућност овог региона, учећи нас да престанемо да живимо „страхове малих разлика“. Сматрам да је на овом путу неопходно да останемо добри партнери који ће одговорно градити мостове сарадње, на које ће будуће генерације бити поносне. Несугласице и неразријешена питања треба отворити за дипломатским столом. Моје је увјерење да ће Република Хрватска остати досљедна подршка нашем путу ка пуноправном чланству у ЕУ.

ПОБЈЕДА: Узимајући у обзир све друштвено-политичке околности у земљи, као и сложеност реформи које је неопходно спровести, да ли је временски оквир за пуноправно чланство 2028. године реалан и остварив?

ЗЕНОВИЋ: Уз неопходне значајне напоре свих актера и политичких субјеката, наведени временски оквир за пуноправно чланство 2028. године представља амбициозан, али остварив циљ. Кључни фактори ка постизању овог циља, осим квалитета, подразумијевају и брзину и ефикасност спровођења неопходних реформи, затим политичку стабилност, подршку грађана, која је, подсјетићу, изузетно висока и износи готово 80 одсто.

Посвећеност ове Владе да се достигне жељени циљ управо је препознат у конкретним резултатима које ми једноставно представљамо, али иза којих засигурно стоји вишегодишњи труд, рад и посвећеност преговарачке структуре. Реалност је и да процес приступања ЕУ зависи и од ширег контекста унутар Европске уније, јер је период за нама био изазован и за саму ЕУ.

ЕУ је, након двије деценије од солунског обећања Западном Балкану, поново показала своју отвореност ка проширењу и чињеницу да је ово питање и даље високо на европској агенди, стога је јасно и разумљиво да нам охрабрења ка постизању овог циља стижу са свих званичних адреса. Црна Гора је свјесна свих изазова, али и поносна на свој предани рад, јер нам у процесу реформе друштва ништа није било нити ће бити даривано. Стога ћемо наставити с истинским залагањем и заслужено се изборити за статус пуноправног члана европске породице. За то ће свакако бити потребно да Црна Гора настави са процесом усклађивања националног законодавства са европским, посвећеношћу реформи јавне управе, јачању институција и економским приликама и континуираним биљежењем резултата, посебно у владавини права, борби против корупције и привредном напретку. Иако се повремено провијава оправдани замор наше администрације од дуге интеграције, искористићемо тренутни политички амбијент и прилику која нам се пружа, како бисмо остварили свој циљ и својим примјером подстакли и друге земље кандидате за чланство у ЕУ да убрзају реформе код куће.

ИЗВОР: Побједа