Значајно успоставити механизме сарадње економија Западног Балкана

Све више грађана у здравственом систему, од појаве пандемије ЦОВИД 19, користи дигиталне технологије, а успостављање и одржавање механизама сарадње економија Западног Балкана по питању размјене искустава везаних за дигитализацију здравства од изузетног је значаја, оцијенили су саговорници ПР Центра.  

Генерални директор Директората за дигитално здравље у Министарству здравља, Александар Секулић, оцијенио је да су дигитална трансформација и добросусједски односи кључни за напредак и успјешну борбу са здравственим проблемима, поготово пандемијом. 

Подсјетио је да су Влада Црне Горе, Министарство здравља, Министарство јавне управе, дигиталног друштва и медија, Фонд за здравствено осигурање и Институт за јавно здравље, заједничким ангажманом, успоставили дигиталну плаформу цовидодговор.ме као централизовано мјесто за све информације и сервисе везане за ЦОВИД-19 пандемију.

„Министарство здравља је било принуђено да користи дигиталне технологије како би на бољи и ефикаснији начин одговорило пандемији. У разним фазама трајања пандемије користили смо различите алате. У почетку смо, да бисмо имунизовали приоритетне групе, имали систем заказивања вакцинације, како би се за вулнерабилне групе смањила могућност заразе“, рекао је Секулић.

Након тога је, за одређену популацију, поготово старију, Министарство здравља у сарадњи са Црногорским телекомом покренуло пројекат Национални број за заказивање вакцинације цалл центар 1717, тако да су и грађани који нису вични кориштењу дигиталних технологија могли путем телефона да уђу у дигитални систем црногорског здравственог система.

„Пристизањем великог броја вакцина у Црну Гору требало је да почне масовна вакцинација. Користили смо дигиталне технологије за планирање, логистику и дистрибуцију огромног броја вакцина, као и распоред вакциналних пунктова на начин да смо оптимизацијом тих процеса довели до тога да се на ефикасан начин много грађана брзо вакцинише“, казао је Секулић.

Технологије које се користе када је ријеч о обољелим од коронавируса састоје се, како је казао, од одређених платформи које користе предиктивне моделе да би се у односу на оно што се дешавало и што се дешава, означиле и потребе за хоспиталним, кисеоничким капацитетима, дневним ковид болницама, као и ковид амбуланатма. 

„Од почетка пандемије, евидентно је веће кориштење дигиталних технологија. У Црној Гори, близу 70 одсто радно способног становништва свакодневно користи интернет. И у здравственом систему све више грађана користи дигиталне технологије. У Црној Гори је издато преко 300 хиљада националних дигиталних ковид потврда, а од тога је преко 200 хиљада преузето са портала е-здравље. Дакле, говоримо о евидентном порасту употербе дигиталних алата и технологија у Црној Гори од појаве пандемије“, казао је Секулић.

Он је казао да постоји велики притисак на здравствене раднике, тако да је један од приоритетних планова, на којима, се ради оптимизација процеса у здравству, повезивањем примарног, секундарног и терцијарног новоа здравствене заштите.  

„Ти нивои здравствене заштите до сада нису били добро повезени и по нашим анализама доста времена и енергије се губило на непотребне процедуре, дуплирање процедура, лоше заказивање и остае елементе који су успоравали и оптерећивали здравствени систем. Тако да је ово правац дјеловања који је врло битан за Министарство здравља“, рекао је Секулић.

Уз техничку подршку УНДП-а у току је, како је казао, финализација процеса добијања система европског дигиталног ковод сертифика, који ће умногоме олакшати путовања и свакодневни живот грађана.

„Доношење одлука и управљање здравственим системом на основу правих информација, које генеришу дигитални алати, доводи до тога да се оптимизује систем и да и грађани и сами систем могу боље да функционишу“, објаснио је Секулић. 

Директор Канцеларије за ИТ и еУправу у Влади Србије, др Михаило Јовановић, сматра да је од изузетног значаја успостављање и одржавање механизама сарадње економија Западног Балкана по питању размјене искустава везаних за дигитализацију здравства. 

„Примјеном тих механизама, економија Западног Балкана би биле у позицији да максимизирају примјену искустава других економија са позитивним исходима и да избјегну непотребне дупликације или примјене пракси које нису уродиле жељеним исходима“, казао је Јовановић.  

На питање колико брзо су економије Западног Балкана одговориле са дигиталним рјешењима за вријеме пандемије ЦОВИД 19, Јовановић је оцијенио да су све економије одговарале дигиталним рјешењима најбрже што су могле у околностима у којима их је пандемија затекла.

„У Србији смо имали ту могућност да нова рјешења градимо на постојећој дигиталној инфраструктури и сервисима, што је знатно убрзало реализацију у вријеме пандемије. Ми препознајемо потребу и радимо на стратешком планирању дигитализације у здравственом систему Србије за године које долазе, како би омогућили квалитетнију и ефикаснију здравствену заштиту грађанима Србије и како би смо били још спремнији за потенцијалне будуће изазове. Осим тога, желимо да поделимо наша искуства са другим економијама региона како би и оне максимирирале добробит за своје грађане, уједно и за цијели реион Западног Балкана“, казао је Јовановић.

Говорећи о бенефитима које су ови сервиси донијели, Јовановић сматра да сервиси сами по себи нам не би помогли да нису на прави начин планирани и имплементирани у контексту подршке корисницима – здравственим радницима, грађанима, као и државном руководству.

„Ми смо као земља успјели да на ефикасан начин успоставимо дигиталне услуге који су у многоме помогли грађанима у току пандемије Цовид-19. Истакао бих одличан информациони систем који смо направили за вакцинацију против ЦОВИД-19, а који је састављен из три сегмента - исказивање интересовања за вакцинацију на Порталу еУправа www.еуправа.гов.рс ; позивање грађана на вакцинацију са тачним мјестом и временом планиране имунизације; и праћење дистрибуције свих вакцина (а у Србији имамо четири типа и очекујемо пету) од тренутка пријема у централни магацин, до тренутка давања“, рекао је Јовановић.  

Значајна услуга је и та што, како је додао, грађани одмах након вакцинације добијају потврду о вакцинацији и Дигитални зелени сертификат путем електронске поште. 

„Такође, још једна значајна услуга, доступна на Порталу еУправа, је и Заказивање термина за ПЦР тестирање на лични захтјев и услуга добијања Дигиталног зеленог сертификата. Грађани на једноставан начин могу да закажу ПЦР тестирање и да приступе резултатима тестирања, или пак да добију свој Дигитални залени сертификат са којима могу да путују у многе земље свијета обзиром да је Србија обезбједила признавање ових сертификата“, казао је Јовановић. 

Према његовим ријечима, грађани Србије су имали прилике да у пракси виде ефикасну примјену дигитализације у здравству, која има потенцијал да се временом унаприједи како би у свим другим сегментима интеракције грађана са здравственим системом олакшала грађанима живот и побољшала здравствену заштиту. 

„Здравственим радницима смо обезбједили минималну интеракцију са информационим системом како не би уносили податке које систем може да добије из постојећих услуга. Државна управа и струка је имала прилике да употреби визуализације и анализе података у форми извјештаја и дијаграма који су приближили податке интуитивном разумијевању трендова у ширењу заразе, степену вакцинације и допринијели доношењу најбољих одлука“, навео је Јовановић. 

Упитан како су се грађани снашли кад је у питању коришћење ових сервиса, Јовановић је казао да у Србији нису имали већих проблема у коришћењу услуга.

„Сами бројеви говоре о томе, јер имамо  више од три милиона вакцинисаних грађана првом дозом који су прије тога углавном исказивали интересовање за вакцинацију на Порталу еУправа, такође имамо и скоро 1,5 милиона издатих Дигиталних зелених сертификата, тако да можемо закључити да се већина грађана врло добро сналази у коришћењу дигиталних услуга“, рекао је Јовановић.

Према његовим ријечима, ЦОВИД-19 нас је ставио у ситуацију гдје је примјена дигиталних алата у здравству изузетно видљива, што је, како је оцијенио, знатно допринијело свима да у пракси виде и искусе шта дигитализација у здравству заиста значи. 

„Нажалост, то је можда и једина позитивна ствар у цијелој пандемији, и не смијемо пропустити шансу да ту развијену и сазрелу свијест не искористимо за унапрјеђење дигиталних услуга и алата за добробит свих грађана“, казао је Јовановић. 

На питање какве су предиспозиције у економијама Западног Балкана за даљи развој дигиталних сервиса у здравственим системима, Јовановић је рекао да економије Западног Балкана имају различите предиспозиције за развој дигиталних услуга у здравственим системима услијед комбинације фактора који на то утичу. 

„Србија, искрено, жели да допринесе механизмима сарадње и дијељењу искустава у дигитлизацији здравства са нашим комшијама из региона, како би подијелили и користили искуства свих економија региона, у циљу добробити и здравља свих наших грађана“ закључио је Јовановић.  

Једна од тема овогодишњег Дигиталног самита економија Западног Балкана, који ће бити одржан од 11. до 13. октобра у Подгорици, посвећена је еЗдрављу и јачању сарадње у циљу унапрјеђења дигиталног здравља. 

Дигитални самит Западног Балкана 2021. одржава се као дио Берлинског процеса и као иницијатива Регионалног савјета за сарадњу, а важност самита је потврђена и кроз нови четворогодишњи акциони план 2021-2024, за заједничко регионално тржиште (Цоммон Регионал Маркет – ЦРМ).

Домаћин и организатор овогодишњег издања је Министарство јавне управе дигиталног друштва и медија испред Владе Црне Горе, док је генерални спонзор компанија М:ТЕЛ.