Скадарско језеро је највеће језеро на Балканском полуострву.Представља прекогранично језеро, које Црна Гора дијели са Албанијом. 65% језера припада Црној Гори а 35% Албанији. У њега се улијева ријека Морача као главни доток воде а затим улијевају се и Ријека Црнојевића, Ораховштица и Црмничка ријека.  Из њега истиче Бојана.  Површине је 353-500 км2 (сезонска варијација), запремине (сезонска варијација) 1,75 - 4,25 км3 а максималне дубине 8,3 м. Налази се на надморској висини од 6,5 м.  Језеро чини дом ријетким птицама и рибама, те га краси обилна и предивна флора и  фауна. 

Фотографисао Александар Кораћ.

Плавско језеро се налази на сјевероистоку Црне Горе у општини Плав. Језеро је површине 1,99 км2, запремине 7.691.000 м3,  маx дубине 9,15 м са надморском висином 907 м. Смјештено је у подножју  планине Проклетије. У њега се улијева ријека Ључа а истиче ријека Лим. Оно је богато рибом.  Током љета вода је довољно топла за купање, док се зими површина заледи и преко њега се може ходати.

Фотографија је направљена 01.11.2020.године.     

Фотографисао Ролф Баур.

Велико Шкрчко језеро је површине 0,11 км2, запремине 335.000 м3,  маx дубине 17,2 м  и надморске висине 1700 м. 

Мало Шкрчко језеро је површине 0,014 км2, запремине 63.500 м3,  маx дубине 15,2 м и надморске висине 1730 м.

Шкрчка језера спадају у ред највиших хидрографских објеката на Дурмитору до којих се може једино доћи пјешачком стазом. Налазе се у општини Плужине. 

Фотографија је направљена 25.07.2021.године.     

Фотографисао Ролф Баур.

Црно језеро је ледничко језеро и  налази се на сјеверу Црне Горе у општини Жабљак. Састоји се од два језера, Великог и Малог језера, укупне  површине 0,516 км2 ( 0,338 км2 и 0,178 км2). Максимална дубина Великог језера је 24,5 м а Малог језера 49,1 м. Запремина великог и малог језера је 8.717.000 м3 ( 4.146.000 м3 / 4.551.000 м3). Налази се на надморској висини од 1422 м. Црно језеро је главна туристичка атракција дурмиторског краја. Оно је највеће и најпознатије од 18 ледничких језера .

Фотографија је направљена  01.09.2022. године.

Фотографисао Никола Шћекић ( www.дурмиторwилд.цом/ ).

Трновачко језеро се налази на западном дијелу Црне Горе у општини Плужине. Површине је 0,12 - 0,40 км2 зависно од годишњег доба, запремине (сезонска варијација) 0,0009 - 0,0013 км2 а максимална дубина језера је 9,2 м. Налази се на надморској висини од 1517 м.  Оно што га посебно истиче и чини посебним, поред његовог срцоликог облика је што до њега долазе само истински љубитељи природе. До њега се не може доћи моторним возилом.

Фотографија је направљена 18.06.2021. године.

Фотографисао Дурмитор Wилд ( www.дурмиторwилд.цом/ ).

Вражје језеро је дио националног парка Дурмитор и налази се на територији општине Жабљак. Површине је 0,118 км2, запремине 470.000 м3 и максималне дубине 10,6 м. Налази се на надморској висини од 1411 м. Вода у језеру је кристално бистра. Вражје језеро припада групи ледничких језера.

Фотографија је направљена 14.11.2018. године.

Фотографисао Дурмитор Wилд ( www.дурмиторwилд.цом/ ).

Сушичко језеро је периодично језеро које се појављује у одређеном периоду током године, углавном почетком прољећа. Налази се на проширеном дијелу канјона ријеке Сушице на надморској висини од 1140 м. Када је ниво воде највиши језеро је површине 0,08 км2, запремине 220.000 м3 и максималне дубине 4 - 5 м. Задржава се углавном до јуна а некада и краће.  Сушичко језеро је један од најљепших украса Сушичког канјона.

Фотографија је направљена 31.10.2018. године.

Фотографисао Дурмитор Wилд ( www.дурмиторwилд.цом/ ).

Капетаново језеро је ледничко језеро које се налази на надморској висини од 1678 м. Површине је 0,092 км2, запремине 1.194.440 м3 и максималне дубине 37 м. Налази се у општини Колашин. Језеро када се гледа са висине, подсјећа на раширена лептирова крила. Језеро је богато рибом.

Фотографија је направљена 05.07.2021. године.

Фотографисала Вера Ђурковић.

Змиње језеро се налази у општини Жабљак. На надморској висини од 1495 м. Површина језера је 0,017 км2 а максимална дубина је 7,7 м. Око језера се налази појас смрча које бацају сјенку на језеро, тако да површина изгледа као да има шаре и по изгледу подсјећа на змијску кожу. До језера се може доћи и моторним возилом. Такође, стаза која води до језера нема много успона, могу је савладати чак и дјеца.

Фотографија је направљена 01.04.2021. године.

Фотографисао Синиша Чабаркапа ( www.дурмиторwилд.цом/ ).

Стабанска језера се налазе у општини Плужине.  Назив су добила по селу Стабна од којег су удаљена око 4,5 км. 

Велико Стабанско језеро се налази на надморској висини 1319 м. Површине је 0,04 км2, запремине 230.000 м3 и максималне дубине 9,7 м. 

Мало Стабанско језеро се налази на надморској висини 1194 м. Површине је 0,011 км2, запремине 27.500 м3 и максималне дубине 4,3 м.

Налазе се једно испод другог, па при високом водостају вода из Великог се прелива и улива у Мало језеро.  Оба језера су богата рибом пастрмком. Зими се оба језера замрзну. За разлику од Великог језера које је зеленкасте боје, мало језеро је жућкасто-зеленкасте боје која потиче од боје муљевитог дна и карактеристична је за љетне мјесеце.

Фотографија је направљена 18.05.2020.године.

Фотографисао Немања Бјелогрлић.

Биоградско језеро је највеће планинско језеро у Црној Гори. Налази се на надморској висини од 1094 м у општини Колашин, планина Бјеласица. Са шумовитом околином чини најљепши дио националног парка Биоградска Гора. Површине је 0,229 км2, запремине 1.053.000 м3 и максималне дубине 12,1 м.  У језеро се улијевају Биоградска ријека  и поток Бендовац а истиче ријека Језерштица. До језера се може доћи моторним возилом.

Фотографисао Жељко Ашанин.

Букумирско језеро је ледничко језеро које се налази у општини Подгорица. Површине је 0,019 км2, запремине 118.500 м3 и максималне дубине 16,8 м на надморској висини од 1440 м. Језеро, заједно са планинским масивом Кучке крајине, представља један од  најсликовитијих пејзажа у околини. Вода у језеру је чиста, прозирна до 4 м дубине. Букумирско језеро је станиште црногорског даждевњака, у народу познат као „жмигавац“.

Фотографисао Жељко Ашанин.

Пешића језеро је смјештено између три највећа врха планине Бјеласице и то: Црне главе, Зекове главе и Белила, а припада општини Беране. Налази се на надморској висини од 1820 м. Површине је 0,037 км2, запремине 121.000 м3 и максималне дубине 8,4 м. Језеро добија воду од отапања снијега, атмосферских падавина и  рјечица. Добило је име по породицама Пешић, која у том дијелу имају имања и катуне.

Фотографисао Жељко Ашанин.

Пошћенско језеро је ледничко језеро, једно од 18 језера Дурмитора, која су позната под називом горске очи. Оно је мање језеро површине 0,092 км2, запремине 15.000 м3 и максималне дубине 3,6 м. Налази се у општини Жабљак на надморској висини од 1495 м. Језеро добија воду од три околна извора а из њега истиче поток Стријежевица који  током љета пресуши. До језера се може доћи моторним возилом.

Шишка језера су добила име по истоименој планини Шишкој гдје се и налазе.

Велико Шишко језеро се налази на надморској висини од 1660 м. Ледничког је поријекла. Површина језера је 0,029 км2, запремине 34.500 м3  и максимална дубина 3,2 м. Окружено је прелијепим катунима и шумом.

Мало Шишко језеро се налази на надморској висини од 1780 м. Површина језера је 0,06 км2, и максимална дубина 1,7 м. Удаљено је око 900 м од Великог Шишког језера.

Велико и Мало Шишко језеро воду добијају отапањем снијега, атмосферским падавинама и притокама а губе је испаравањем и када је водостај велики отицањем.

Хридско језеро се налази у општини Плав, у оквиру националног парка Проклетије. Смјештено је између планина Мали и Велики Хрид па утуда и назив Хридско језеро. Површине је 0,033 км2, запремине 62.900 м3 а максималне дубине 5,1 м. Налази се на надморској висини од 1970 м.  У њему нема рибе.  Љубитељи природе, посебно бициклисти, вожњу обалом Хридског језера сматрају једном од најатрактивнијих бициклистичких тура у Црној Гори. Називају га још и језером среће. Народно вјеровање је да купањем у бистрој води Хридског језера доноси здравље и срећу у браку.

Фотографија је направљена 10.2020.године.

Фотографисао Ролф Баур.

Забојско језеро се налази на планини Сињајевини,  општина Мојковац и припада националном парку Дурмитор. Површине је 0,028 км2, запремине 167.800 м3 и максималне дубине 18,8 м, што га сврстава на трећем мјесту по дубини у Црној Гори. Језеро је добило име по оближњем катуну Забој. Језеро је богато рибом и до њега се може доћи моторним возилом. Поред језера се налази извор питке воде. У води језера се огледа околна шума у којој је ушушкано, што му даје величанствену боју.

Валовито језеро улази у састав националног парка Дурмитор, општина Жабљак. Валовито језеро има издужени овални облик са стрмим и каменим обалама. Површине је 0,002 км2, запремине 7.400 м3 и максималне дубине 3,5 м. Вода из језера не отиче а вишак  испарава када је вријеме топло.

Виситорско језеро је ледничко језеро у Црној Гори. Налази се у општини Плав на надморској висини од 1735 м. Површине је 0,005 км2, запремине 9.850 м3 и максималне дубине 4,1 м. Смјештено је на планини Виситор, по којој је добило име. Познато је по свом пловећем острву. Језеро је окружено шумом, поред стабала бора, сријећу се и јеле, смрче.

Фотографисао Жељко Ашанин.

Рибље језеро се налази на територији насеља Новаковићи у општини Жабљак. Удаљено око 3,2 км источно од пута Никшић-Жабљак. Површине је 0.042 км2, запремине 85.280 м3 и  максималне дубине 5,5 м. Налази се на надморској висини од 1412 м.  У његовој близини, на сјеверу, налазе се древни илирски надгробни споменици. 

Фотографисао Вук Илић.

Манито језеро се налази око 1,2 км југоиситчно од Капетановог језера и на око 100м вишој надморској висини,  у општини Колашин. Површине је 0,026 км2, запремине 164.000 м3 и максималне дубине 13,4м. Налази се на надморској висини од 1773 м.  Ово је једно од мањих ледничких језера. Назива се још и Брњичким језером , по околном крају Брнику.  Бистро је и чисто, управо због своје неприступачности.

Фотографисао Андреј Косорић.

Јаблан језеро се налази на територији насеља Питомине у општини Жабљак, на око 3км од Црног језера. Дио је националног парка Дурмитор. Површине је 0,012 км2, а максималне дубине 8-9 м. Налази се на надморској висини од 1791 м.  

Фотографисао Балша Стругар.

Ропојанско језеро се налази на територији насеља Вусање у општини Гусиње у оквиру националног парка Проклетије. Сезонско језеро се налази на самом крају Ропојанске долине, на самој граници са Албанијом. Ако је водостај висок површина језера ће прећи границу са Албанијом. Површине је 0,133 км2, маx дубине 15 м и налази се на надморској висини од 1252 м.

Фотографисала Елсина Цановић.

Шаско језеро се налази у Улцињском пољу, уклопљено између два вијенца брда - Бриске горе на југу и мањег ланца на сјеверу. Улива се каналом у ријеку Бојану. Окружење језера је заштићено подручје природе (ЕМЕРАЛД станишта) и представља важно станиште за велики број врста птица. Налази се у општини Улцињ. Површине је 3,15 - 3,80 км2 (сезонска варијација), максималне дубине 8 м и надморске висине 2 м. 

Фотографисао Ролф Баур.

Рикавачко језеро се налази на територији насеља Горње Стравче у подгоричкој општини на подручју спајања планине Жијово и Проклетије. Његова источна обала је удаљена свега 250 м од границе са Албанијом. Језеро је повезано макадамским путем који од планина Корита води до долине Веруше. Језеро добија воду од отапања снијега и падавина, а нема отицања. Површине је 0,118 км2, запремина 803.730 м3 а максималне дубине 6,8м. Налази се на надморској висини од 1313 м.  

Фотографисао Марко Илић.

Змиње језеро се налази на територији насеља Питомине у општини Жабљак. Језеро је преко 2.6 км дугог Млинског потока повезано са 100 м нижим В.Црним језером. Површина језера је 0.017 км2, максималне дубине од 7.7 м, запремине 41.800 м3 и надморске висине 1.522 м. 

Фотографисао Ролф Баур.

Пива или Пивско језеро је акумулација ријеке Пиве иза бране ХЕ Мратиње. Највеће је вјештачко језеро у Црној Гори а друго по величини од свих језера, одмах послије Скадарског језера. Налази се на теиторији општине Плужине.  Брана захвата ријеку Пиву у дужини од преко 30 км укључујући и бројне притоке. Конструкција је бетонска лучна брана, висине 220 м. Преко бране прелази пут М3 који повезује Подгорицу и Сарајево. Нивои воде у језеру могу значајно да варирају са амплитудом до 90 м. Језеро је максималне дубине 188м и процијењене површине 13,2 км2 са надморском висином  мин 595 м а маx 675 м. Процијењена запремина 880.000.000 м3. Представља највећи резервоар питке воде. Настало је изградњом хидро електране.  Његову љепоту истиче чудесан канјон ријеке Пиве као и прелијепа природа.

Фотографија је направљена 22.07.2021.године.     

Фотографисао Ролф Баур.

Акумулација Слано се налази на територији насеља Кусиде и насеља Бубрежак у општини Никшић. Саму конструкцију бране чини и прелив дужине 1,65 км преко којег иде локани асфалтни пут. На граници је са насељима Штедим и Ридани. Акумулација се повезује са каналом Зета И преко Сланског (Опачица) канала, односно преко ретензије Вртац у дужини од 4,3, км. Површина аукумулације је 7,758 км2, максималне дубине 18 м, запремине 111.200.000 м3 и налази се на надморској висини од 621 м.  Намјена је хидроенергетски резервоар за напајање ХЕ Перућица.

Фотографисао Дмитрии Красиков.

Акумулација Крупац се налази на територији насеља Стуба у општини Никшић. Сама конструкција бране у дужини гребена од 1,5 км налази се на граници са насељем Никшић. Поред сјеверног краја бране налази се пјешчана плажа. Крупац је повезан са Зетом током отвореног канала Моштаница и његовог 1км дугачког тунела, задњим дијелом дужине. Тунел се завршава надомак никшићког постројења за пречишћавање отпадних вода, гдје се улива у канал Зета ИИ. Површина акумулације је 5,048 км2, максималне дубине 13 м, запремине 42.100.000 м3, са надморском висином од 620 м. Намјена акумулације је хидроенергетски резервоар за напајање ХЕ Перућица.

Фотографисао Балша Булајић.

Граховско језеро је акумулација која се налази у општини Никшић, на територији насеља Граховац на сјеверу и насеља Горње Поље на југу, гдје се налази и брана. Брана је гравитационо лучна конструкција са дужином од 200м, укључујући и залихе. Изграђено је на  Граховској ријеци. Површина језера је 0,108 км2, максимална дубина 30 м, запремина 1.220.000 м3 и налази се на надморској висини од 783 м. Намјена језера је за пољопривредну употребу и  наводњавање Граховског поља.

Фотографисала Крстиња Ковачевић

Језеро Отиловићи је акумулација ријеке Ћехотине иза бране у Отиловићима. Налази се на територији насеља Паљевине, Отиловићи, Јасен, Дубочица и Матаруге,општина Пљевља. Брана се налази у насељу Отиловићи, а успорава ријеку Ћехотину у дужини од преко 9 км. Конструкција  је бетонска лучна брана, висине 59 м, дужине круне 150. Преко бране прелази локални пут. Површина језера (процијењена) је 1,15 км2, запремина (процијењена) 18.000.000 м3, маx дубина 59 м и налази се на надморској висини 837 м. Намјена језера је за напајање термоелектране Пљевља.

Фотографисао Гаврило Кнежевић.

Ретензиони базен Вртац се налази у општини Никшић, углавном на територији насеља Штедим, насеља Стубица и Орлина на југу и града Никшића на истоку, укључујући конструкцију бране. Сама конструкција бране са локалним макадамским путем има дужину гребена од 2.36 км. Њен излив се налази на крајњем јужном крају бране и повезано је са каналом Зета И. Ретензија Вртац не задржава воду дуже вријеме због велике пропусности тла. Процијењена површина износи 13 км2, максимална дубина 13 м, процијењена запремина 71.900.000 м3, капацитет прелива 600 м3/с, капацитет испуста 80.75 м3/с и налази се на надморској висини од 614 м.

Фотографисао Ролф Баур.