Саопштење поводом 17. октобра - Међународног дана борбе против сиромаштва

Проблемом сиромаштва Црна Гора се бави на организован начин од 2003. године када је усвојен први стратешки документ Стратегија развоја и редукције сиромаштва (СРРС) коју су амбициозно пратили бројни пројекти у различитим областима.

Стратегија развоја и редукције сиромаштва је ревидирана и јула 2007. године Влада је усвојила Стратегију сузбијања сиромаштва и социјалне искључености (ССССИ) за период 2007-2011, која је усмјерена на укључивање маргинализованих група становништва у све области друштвеног живота. Ова Стратегија се базира на четири кључне области, а то су: здравство, образовање, социјална заштита и запошљавање, од којих зависи унапријеђење социјалног и економског положаја рањивих група становништва. ССССИ обухвата 161 пројекат из наведених приоритетних области. За реализацију ових пројеката задужена су ресорна министарства.

ОБЛАСТ СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ

У области социјалне заштите и дјечје заштите спроводи се низ системских и ванинституционалних мјера и активности које треба да допринесу снажењу социјалне сигурности сиромашних и ризичних дјелова популације и ублажавања најтежих посљедица сиромаштва.
Активности Министарства рада и социјалног старања посебно су усмјерене на заштити вурнелабилних група: неспособних за рад и материјално необезбјеђених, дјеце без родитељског старања, дјеце са менталном, тјелесном и сензорном ометеношћу, злостављене и занемарене дјеце, дјеце са поремећајем у понашању, лица са инвалидитетом, старих лица, лица и породица којима је услијед посебних околности потребан одговарајући облик социјалне заштите.
У циљу реформе система социјалне заштите настављене су активности на имлементацији стратешких докумената и то: Стратегији развоја социјалне и дјечје заштите 2008-2012 год; Стратегији за интеграцију особа са инвалидитетом 2008-2016 год.; Стратегији развоја социјалне заштите старих лица 2008-2012 год. Реализација ових активности има за циљ децентрализацију система социјалне заштите, деинституционализацију и развој услуга на локалном нивоу који омогућавају да корисници добијају неопходне услуге у њима прихватљивом окружењу уз максимално уважавање њхових ставова и воље. Такође, развијају се и стандарди услуга и на тај начин се стварају предуслови успостављања плурализма пружалаца услуга. Наиме, услуге грађанима могу пружати како државне институције, тако и невладине организације и приватни сектор. Успостављану оваквог система доприносе партнерски пројекти који се реализују у сарадњи Министарства рада и социјалног старања, локалних управа, НВО сектора и међународних партнера. У овој години настављено је са изградњом мреже Дневних центара за дјецу са сметњама у развоју. Отворени су дневни центри у Никшићу, Пљевљима и Улцињу, а ускоро се очекује да буду завршени и у Беранама. Такође, потписан је меморандум и сарадњи Министарства рада и социјалног старања са Општином Бар у циљу изградње Дневног центра у Бару.
У 2009. год. из Буџета ЦГ за финансирање законом утврђених права, која нејдиректније утичу на смањење сиромаштва, обезбјеђено је око 39 милиона €.
У циљу постизања квалитетније заштите материјално необезбијеђених лица, током протекле године настављене су активности на: суфинансирању изградње станова за кориснике права на материјално обезбјеђење породице у сарадањи са локалном самоуправом, субвенционирање електричне енергије, обезбјеђење бесплатних уџбеника у сарадњи са Министарством просвјете.
Током ове године исплата надокнада за социјално-заштитна права је била редовна. У току су активности на обезбјеђивању једнократне новчане помоћи за све кориснике материјалног обезбјеђења породице.


ОБЛАСТ ТРЖИШТА РАДА
У области тржишта рада настављене су активности на праћењу и унапријеђивању запошљавања, одржавања запослености, стимулисање и подршку образовања одраслих, обуци и запошљавању теже запосливих лица. У току 2009. године, предузете су активности у правцу што већег укључивања учешћа послодаваца у реализацију мјера активне политике запошљавања, кроз њихово учешће у изради програма, мониторинг и евалуацију обука, кредитирање, запошљавање приправника, сезонско запошљавање, јавне радове и др.
На евиденцији Завода за запошљавање на дан 31. децембар 2009. године налазило се 30.169 незапослених лица (жена је било 13.704 или 45,42%). Највише незапослених, на дан 31. децембар 2009. године, имали су Биро рада Подгорица (са канцеларијама у Колашину, Даниловграду и Цетињу) 9.578 лица или 31,75% од укупног броја незапослених (31.12.2008. године 8.907 или 31,37%) и Биро рада Бијело Поље (са Канцеларијом Мојковац) 4.505 лица или 14,93% (31.12.2008. године 4.166 или 14,67%). Најмањи број незапослених лица је на подручју Бироа рада Бар (са канцеларијама у Будви и Улцињу) 2.731 лице или 9,05% (31.12.2008. године 2.571 или 9,05%) и у Бироу рада Херцег Нови (са канцеларијама у Котору и Тивту) 2.797 лица или 9,27% (31.12.2008. године 2.650 или 9,33%).
Обзиром да се на евиденцији Завода за запошљавање налази више од 30% теже и тешко запошљивих лица, указала се потреба за програмима и активностима чији би циљ био укључивање ове категорије незапослених лица на тржиште рада. Програм за дугорочно незапослена лица се изводи кроз информативно-мотивационе семинаре (радионице) са циљем активнијег и ефикаснијег укључивања лица у тражење посла.

ОБЛАСТ ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ

У области здравства активности су биле усмјерене на реализацију реформских активности на примарном нивоу здравствене заштите, у дијелу успостављања новог модела плаћања услуга, увођења електронске фактуре и информатизације комплетног процеса пружања услуга на овом нивоу здравствене заштите. Тиме су се обезбиједили нови инпути у процесу ширења реформе на секундарни и терцијарни ниво, и указала потреба за дефинисањем норматива и стандарда на другачији и савременији начин.

Неопходна претпоставка за реализацију реформских активности била је успостављање адекватног институционалног оквира. С тим у вези, донијет је сет реформских закона, којима се дефинишу општа начела здравствене заштите, систем и организација здравства усмјерени на повећање ефикасности и квалитета, примјерено принципима демократских држава.

ОБЛАСТ ОБРАЗОВАЊА
У области образовања наставило се са имплементацијом реформских рјешења у циљу изградње ефикасног образовног система који ће омогућити квалитетно и доступно образовање за сву дјецу. Најважнији циљеви образовања у области смањења сиромаштва и остваривања социјалне кохезије су: Омогућити приступ квалитетном образовању за сву дјецу и Подићи ниво и структуру образовања становништва.
Реформа образовног система подразумијева принцип слободног приступа образовању за сву дјецу и укључивање у редовне школе. Инклузивно образовање је принцип који се спроводи у свим школама од почетка реформе. У складу са важећом легислативом, у Црној Гори се васпитање и образовање дјеце са посебним потребама организује на неколико начина: По образовном програму уз обезбјеђивање додатних услова и помагала, По образовном програму са прилагођеним извођењем и додатном стручном помоћи или По посебном образовном програму, односно васпитном програму.

Министарство рада и социјалног старања је у сарадњи са Министарством просвјете и науке, на почетку школске 2010/11 године, подијелило бесплатне уџбенике дјеци чији су родитељи корисницима материјалног обезбијеђења породице.

ПРОФИЛ СИРОМАШТВА

У информацији је дат профил сиромаштва за 2008, годину који је сачинио МОНСТАТ у сарадњи са Свјетском банком. Апсолутна линија сиромаштва за Црну Гору у 2008. години износила је 163,57€ по еквиваленту одрасле особе, што је за скоро 13€ више него 2007.године. У 2008. години 4,9% становништва имало је еквивалентну потрошњу испод апсолутне линије сиромаштва.
Укупна стопа сиромаштва у 2008. години је значајно смањена, док су се дубина и оштрина незнатно смањиле. Удио лица у сиромаштву смањен је са 8,0% колико је износио у 2007. години на 4,9% у 2008. години. Међутим, треба имати у виду да ће неповољна економска кретања у 2009. и 2010. години утицати на поновни пораст стопе сиромаштва у односу на 2008. годину.
У 2008. години сиромаштво је смањено и у урбаним и у руралним областима. Гледајући урбане области, стопа сиромаштва је 2008. године била 2,4%, док је у 2007. години била 5,5%, односно дошло је до смањења стопе за 3,1 процентна поена. У руралним областима највећа стопа сиромаштва била је 2006. године (17,6%), док је 2007.године износила 12,0%. У 2008. години у односу на 2007. годину стопа сиромаштва у руралним областима се смањила за чак 3,1 процентна поена и износила је 8,9%.
Између 2007. и 2008. године повећан је удио потрошње 20% најсиромашнијег становништва у укупној потрошњи са 8,9% на 9,5%. С тога и 20% најбогатијих је повећало свој удио у дистрибуцији укупне потрошње, са 35,8% на 36,2%. У 2008. години 20% најбогатијих имало је потрошњу која је за 3,8 пута већа од потрошње 20% најсиромашнијих грађана. Гини коефицијент показује пад неједнакости у Црној Гори у 2008. години. Коефицијент је смањен са 26,4% на 25,3%.
Постоји значајна разлика у обиму сиромаштва између Сјеверног региона и других дјелова државе. Ризик од сиромаштва у Сјеверном региону више је него двоструко већи од ризика од сиромаштва у Јужном и Централном региону. Стопа сиромаштава у Сјеверном региону износила је 2008. године 8,9%. У том региону живи 28,7% становништва Црне Горе, док 52,1% чини удио сиромашних. Стопа сиромаштва у Централном региону износи 3,5%, а у Јужном 2,7%.
Већина сиромашних живи у руралним областима и на сјеверу земље, а становници тих крајева имају изнад просјека ризик од сиромаштва. Ризик од сиромаштва у Сјеверном региону је више него двоструко већи од ризика од сиромаштва у Јужном и Централном региону.
Сиромашни обично живе у великим домаћинствима, а највећу стопу сиромаштва имају домаћинства са шест чланова. У домаћинствима са двоје дјеце ризик од сиромаштва је скоро двоструко већи од националног просјека.
Статус на тржишту рада носиоца домаћинства утиче на статус сиромаштва код свих људи у домаћинству. Ризик од сиромаштва је најмањи код домаћинстава чији су носиоци запослено лице или пензионисано лице. Највећи ризик од сиромаштва имају лица која су самозапослена (нпр.бављење пољопривредом за сопствене потребе или вођење малог приватног бизниса) и незапослена лица.
Образовање значајно смањује ризик од сиромаштва. Ризик од сиромаштва изузетно је низак за лица са вишим и високим образовањем, једнако као и за све чланове домаћинстава чији је носилац лице с таквим образовањем. Зараде, било из приватног било из јавног сектора, у већини случајева обезбјеђују довољно средстава за домаћинство како би његови чланови избјегли апсолутно сиромаштво.

ПР служба Министарства рада и социјалног старања