Одржана осма редовна сједница Социјалног савјета

Осма редовна сједница Социјалног савјета одржана је у суботу 16. 10. 2010. године у Херцег Новом.

Сједницом је предсједавао министар рада и социјалног старања и предсједник Социјалног савјета др Суад Нумановић.

 На сједници се разматрало неколико тема међу којима и: јачање рада и улога локалних социјалних савјета у рјешавању економских и социјалних питања на нивоу општине, Информација о раду радне групе на припреми Нацрта Закона о измјенама и допунама закона о пензијском и инвалидском осигурању, Давање мишљења на Нацрт закона о измјенама и допунама закона о социјалном савјету; Давање мишљења на Нацрт закона о измјенама и допунама закона о инспекцији рада; Давање мишљења на Предлог одлуке о утврђивању броја радних дозвола за странце за 2011.годину.

На сједници су се чула различита мишљење када је у у питању Нацрт Закона о измјенама и допунама Закона о пензијско инвалидском осигурању. Представници Министарства рада и социјалног старања и Министарства финансија појаснили су да иницијатива за измјену поменутог закона покренута због неколико улазних параметара. Први од њих је свакако демографски тренд, који указује да становништво Црне Горе стари и да је 17% становништва старије преко 60 година, да је 12,2% старије преко 65 година, а да ће у складу са овим показатељима 2025 године 25% становништва у Црној Гори бити старије од 65 година. У Црној Гори на једног пензионера долази 1,7 запослених, а за одрживост пензијског система потребно је да тај однос минимално буде 2,21 радник по пензионеру, а за одрживост система у дугом и кратком року потребно је да тај однос буде 3:1. У овом тренутку Црној Гори фали 60.000 запослених који би примали просјечну зараду да би систем био одржив. Око 65% средстава за финансирање и исплату права из пензијског система обезбјеђује се од доприноса, док остатак покрива државни буџет. Трошкови пензијског система у прошлој години износили су око 12,2% БДП и знатно су повећани у односу на 2007. и 2008. годину када су износили око 8,5% БДП. Све ово су разлози који узрокују неопходност наставка пензијске реформе, указано је на сједници. Такође, по узору на европске државе које подижу, односно најављују подизање старосне границе за стицање права на старосну пензију, Нацртом закона је предложено подизање старосне границе за стицање права на старосну пензију на 67 година до 2022. године (за жене), односно до 2017 године (за мушкарце), као и продужење потребног пензијског стажа са садашњих 15 на 25 година. Наглашено је
да у погледу услова за стицање права на пензију неће бити никаквих промјена све до 2014. године, када истиче прелазни период примјене важећег Закона о пензијском и инвалидском осигурању. Једна од карактеристика предложених мјера је постепеност у њиховој примјени. Тек од 2014. године почела би поступна примјена нових услова пензионисања, тако да би се старосна граница и потребан пензијски стаж постепено подизали сваке наредне календарске године. Потпуна имплементација нових законских мјера обезбиједила би се од 2023. године.

На сједници се такође дискутовало о тренутном стању у приватизованим предузећима на приморју и постигнута је сагласност да се ситуација у предузецима треба још једном сагледати са нивоа Савјета за приватизацију и његове Комисије, која испитује поједине поједине приватизације. Закон се мора поштовати и од стране послодаваца и од стране запослених, и Социјални савјет је упутио препоруку надлежним органима да у складу са законским процедурама и запослени и послодавци морају поштовати обавезе које су преузели потписивањем уговора.

На сједници су такође дата образложења за припрему Нацрта закона о измјенама и допунама закона о социјалном савјету, затим Нацрта закона о измјенама и допунама закона о инспекцији рада, и презентиран је Предлог одлуке о утврђивању броја радних дозвола за странце за 2011.годину, на шта је Социјални савјет дао позитивно мишљење.

ПР служба Министарства рада и социјалног старања