Интервју предсједника Владе Црне Горе Мила Ђукановића за октобарски број словеначког издања часописа Ла монд Дипломатиqуе

МИЛО ЂУКАНОВИЋ, ПРЕДСЈЕДНИК ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ

1. Црна Гора ће до краја године добити кандидатуру за чланство у ЕУ, што је без сумње изванредан успјех за младу државу. Какав концепт предлажете својим сусједима из региона, са Балкана, да ојачају или убрзају своје укључивање у ЕУ?

Спровођење свеобухватних реформе привреде, законодавства, институција, уз развој дијалога, добрих односа са сусједима и регионалне сарадње био би синтетички израз политике Владе Црне Горе и концепта који гарантује стабилан пут ка чланству у ЕУ. Апострофирам значај јачање владавине права, које је посебно релевантно за наш регион, и то због дешавања у његовој недавној прошлости. Ово питање остаје приоритетан изазов и сљедећих фаза развоја и интеграције. То је базичан услов новог квалитета живота наших грађана, њихове личне и имовинске сигурности, и темељ одрживог демократског и економског развоја сваког друштва.
Али, када говоримо о успјешном концепту, потенцирао бих, по мом мишљењу, кључни принцип. А, то је да реформе треба да спроводимо, јер је то превасходно у најбољем интересу наших грађана, а не због очекивања или захтјева наших европских партнера. Тај пут трансформације цијелог друштва подразумијева многе тешке и непопуларне одлуке. Мора се реаговати брзо и одлучно, јер искуство показује да одлагање води само усложњавању проблема, док ефекти пропуштених прилика добијају на тежини.
Акцентирао бих и важност дијалога, добросусједске односе и регионалну сарадњу. Ово су аспекти које је потребно унаприједити да би регион у цјелини направио снажнији продор ка ЕУ.
Уосталом, регионална сарадња је еволутивни процес који нас припрема за успјешно суочавање са обавезама чланства у европским и евроатланским структурама. За нас је охрабрујуће што је конструктивна политика Црне Горе у региону препозната на највишим европским и свјетским адресама. Посебно цијенимо што наш допринос и такву позицију Црне Горе препознају и наши сусједи.


2. Да ли се позитивни ефекти укидања виза за улазак држављана Црне Горе у ЕУ већ могу осјетити?

Свакако. Укидање краткорочних виза сматрамо једним од најважнијих остварења Владе у прошлој години. То је велики корак напријед, који грађане Црне Горе приближава ЕУ. Тиме се најдиректније и највидљивије доприноси бољем квалитету живота наших грађана и потврђује њихова припадност ЕУ. Нема бољег начина да се промовишу реформе и европске вриједности, стимулише проевропски поглед и отворе нове могућности него да се нашој омладини омогући несметани приступ Европи. Такође, нема бољег начина да се сузбије бизнис, ограничи пословна, економска и друга сарадња него да се наметне стриктан визни режим.
Након укидања виза, у Црној Гори је дошло до значајног повећања захтјева црногорских држављања за издавање биометријског пасоша. Независно од тога да ли је у тој сразмјери повећан и број путовања у државе Шенген зоне, ово је јасан показатељ што значи могућност остваривања темељне слободе и људског права- слобободе кретања.

3. Какав одазив очекујете од стране Европске комисије у вези вашег предлога да ће свако, ко буде инвестирао у ЦГ више од 500.000 еура, моћи добити црногорско држављанство?

Најприје, да прецизирамо један важан аспект . Предлог Владе не подразумијева “да ће свако ко буде инвестирао у Црној Гори више од 500.000 еура моћи добити црногорско држављанство”.
Подсјетићу, Влада је донијела Одлука о критеријумима за утврђивање научног, привредног, економског, културног и спортског интереса и припремила Упутство о примјени критеријума у намјери да омогући да пословни људи кредибилне свјетске репутације стекну ограничени број црногорских пасоша директним инвестирањем у црногорску економију. Рачунамо и на ефекте, као што су пренос кноw- хоw, развијених технологија, иновација.
Међутим, програм ’’економског држављанства’’ не значи бланко могућност за сваког инвеститора који је спреман да уложи минимум 500,000 еура у Црну Гору. Одобраваће се од случаја до случаја и тек након исцрпног, тростепеног поступка и провјере кроз примјену најстрожијих међународних стандарда и провјера.
Коначно, Влада Црне Горе задржава дискреционо право да не додијели држављанство, чак и у случајевима позитвних мишљења независне специјализоване међународне куће и релевантних министарстава.
И да директно одговорим на ваше питање. Као и увијек до сада, надлежни Владини ресори остварили су конструктивну сарадњу са ЕК. Од наших бриселских партнера очекујемо конкретне сугестије и предлоге за додатно побољшање Упуства како би осигурали пуну транспарентност, поштовање и примјену стриктних критеријума и процедура.

4. Црна Гора и Хрватска имају отворено гранично питање на полуострву Превлака. Како оцјењујете развој рјешавања овог питања и да ли рачунате на помоћ (медијацију) ЕК?

Обје државе остају привржене договору да се ово питање ријеши пред Међународним судом у Хагу. То смо урадили без медијатора, као представници двију Влада, које додатно повезују заједнички стратешки циљеви и интереси. Вјерујем да ће тако бити до коначног постизања рјешења и да ће Брисел бити само задовољан посматрач постизања праведног и обострано прихватљивог међудржавног договора.

Подсјећам, Привремени споразум, од почетка, функционише без проблема. Нема разлога за журбу, али ни за одуговлачење. Без обзира што питање границе на Превлаци, за сада, не ствара било какве проблеме, и у Подгорици и у Загребу свјесни смо важности његовог трајног и праведног рјешења. И то, не само за наше двије државе, већ регион у цјелини.

Приступ и досадашњи развој у рјешавању овог граничног питања су обећавајући и најбоља потврда одличних међудржавних односа Црне Горе и Хрватске.


5. Како оцјењујете иницијативу г. Пахора и гђе. Косор у вези Конференције на Брду код Крања и како видите развој исте у будућности?

Поздрављам и снажно подржавам сваку иницијативу која промовише и доприноси култури дијалога, међусобном повјерењу, сарадњи и развоју региону. У том свијетлу, Конференција на Брду код Крања, у организацији г.Пахора и гђе Косор има ’’додатну вриједност’’. Словенија је прва од земаља бивше СФРЈ постала чланица ЕУ, док ће Хрватска убрзо постати пуноправна чланица европске породице. То је охрабрење и подстицај за све нас који идемо тим путем.

Балкански воз ће се кретати брже према ЕУ, када сви у региону конкретно докажемо политичку вољу да, упркос разликама, водимо дијалог и да отворена билатерална питања рјешавамо правовремено, у међусобној сарадњи и европском духу. Начин на који међусобно сарађујемо и доприносимо јачању добросусједских односа и регионалне сарадње је тест нашег појединачног и заједничког европског капацитета и зрелости. То је не мање важно од резултата које остварујемо у спровођењу реформи и стриктном испуњавању Копенхашких критеријума.
За то, моја су очекивања да се иницијативе са Конференције на Брду институционализују кроз неки облик сталног форума ’’ Брдо процеса’’.