Говор помоћника министра за економску политику и развој, Борислава Ратковића, на Трећој годишњој конференцији о регионалном економском повезивању

Уважене даме, господо,

Желим да вас поздравим и искористим ову прилику да изразим разумијевање и подршку иницијативама за одржавање овог скупа с номинованом темом и питањима која ће бити предмет размјене мишљења. Мислим да је изабран добар тренутак у времену кад се сумирају ефекти деструктивног утицаја глобалних економских и финансијских поремећаја који су током прошле и ове године зауставили динамику привредног раста и угрозили привредну активност практично у свим земљама региона с мање више познатим развојем догађаја. Водећи рачуна да не узурпирам ваше вријеме, укратко ћу вас информисати о приликама и кретањима у економији Црне Горе, која је као мали и отворен систем, била у том периоду на великим искушењима.

Озбиљно угрожена ликвидност банкарског система у познатим околностима врло брзо се пренијела на реални сектор. Предузећа су била суочена са тешкоћама у извршавању кредитних обавеза и обезбеђивању нове кредитне подршке за одвијање текуће и развојне активности. На тај начин, успостављен је јак узрочно-посљедични однос који је опредјелјивао пад привредне активности и проблеме у одржавању репродуктивног процеса, са свим импликацијама по општи привредни и развојни амбијент. У условима пада активности у скоро свим секторима у 2009. години остварен је БДП који је реално нижи за 5,7% у односу на претходну годину.

Резултат би био сигурно лошији да од самог почетка године није био у примјени антикризни пакет мјера. Мјере су биле усмјерене на консолидацију банкарског система и подршку сектору малих и средњих предузећа, који је означен носиоцем привредне активности и генератором процеса опоравка економије. Уз подстицаје кроз гаранције на кредите за стабилизовање производње у великим индустријским системима и социјално-развојне програме за оптимизацију броја запослених, у значајној мјери је ублажен тренд регресије основних привредних токова. Од средине ове године створени су услови да економија практично уђе у зону реалног раста са добрим изгледима да се до краја 2010. године досегне пројективани ниво реалног раста БДП-а од 0,5%. Чињеница да је Црна Гора у овом периоду по овом основу у систем убризгала вриједност од око 10,0% свог БДП-а и резултати с тим у вези, најбоље говоре о напорима да се амортизују поремећаји у привреди и очувају основни процеси трансформације привреде и стратешког развојног опредјелјенја.

Ово подсјећање на деструктивне ефекте кризе је само добар повод и разлог да се укаже на значај околности неизвјесности живљења у глобалном свијету са брзим промјенама и ефемерношћу чинилаца који утичу на привредне и друштвене процесе. Потреба да се у таквим условима артикулишу стратешки циљеви и правци развоја, из визуре малих и отворених економија, намеће потребу јачања и осмишљавања регионалне сарадње која чини мјеру организованог дјеловања и одговора на изазове времена које је пред нама.

Стратешки географски положај, природна упућеност на међусобну сарадњу и заједничка тежња укључивања у европске интеграционе токове су добре претпоставке за утемељење такве оријентације. Регион као цјелина објективно има одређене компаративне предности чија валоризација у оквиру организоване и координиране сарадње може имати значајне економске ефекте за све актере овог процеса. Која су то основна подручја и предности сарадње?

Глобални проблеми у енергетици који се огледају у недостатку сигурног снабдијевања и јефтине енергије уз пораст увозне зависности, као што знате, условили су, као резултат заједничких активности ЕУ и земаља југоисточне Европе основање Енергетске заједнице са циљевима усмјереним на повећање сигурности снабдијевања енергијом кроз привлачење инвестиција у енергетски сектор, повећање коришћења обновљиве енергије и развијање тржишне конкуренције уз унапређење екологије. У Црној Гори се, у складу с преузетим обавезама, реализује реформа енергетског сектора с посебним циљевима у погледу енергетске ефикасности, обновљивих извора енергије и заштите животне средине. Управо примјена технологија базираних на обновљивим изворима енергије и енергетској ефикасности може да допринесе остварењу нових радних мјеста, технолошком трансферу, дистрибуцији и сигурности снабдијевања енергијом, као и локалном и регионалном развоју. Од 1. јануара 2009. године отворено је тржиште електричне енергије за све потрошаче, осим за домаћинства. Притом је од значаја чињеница да ће реформе тржишта енергије повећати тржишну ефикасност и допринијети побољшању услова живота.

Обавеза чланица енергетске заједнице, поред осталог, је и стварање услова за успостављање тржишта природног гаса. У складу с тим, новим Законом о енергетици у Црној Гори се уводи и уређује тржиште природног гаса.

Црна Гора, као уосталом и све земље реигона, располаже респектабилним неискоришћеним водним и термо потенцијалима које треба валоризовати изградњом нових извора енергије, али је притом нагласак на обновљивим изворима енергије, енергетској ефикасности и одрживом развоју што уз посебне потребе унапређивања капацитета за пренос енергије, отвара једно широко подручје регионалне сарадње кроз процес инвестирања и координираног дјеловања у оквиру цјелине енергетских политика. Овај процес је у Црној Гори снажно подржан активностима на успостављању све подстицајнијег бизнис амбијента, којим се желе анимирати ино-инвеститори и предузетници, што представља реалну шансу за сарадњу и дугорочне пословне везе компанија из земаља региона. У том контексту, посебну перспективу видим у оквиру могућности кластерског регионалног организовања. На овим питањима Црна Гора управо утврђује приоритете сарадње у оквиру Централно-европске иницијативе којом и предсједава у 2010. години.

Специфичност туристичке понуде Црне Горе и земаља региона чини компаративну предност у односу на друге регије, па треба учинити напор да се ти потенцијали експонирају и валоризују у оквиру једног компатибилног, а истовремено мултикултуралног и особеног туристичког призвода. Наравно, могућности сарадње кроз процес приватизације и инвестирања у нове атрактивне туристичке дестинације, у складу с овим концептом, су врло велике.

Инвестирање и сарадња у оквиру достизања европских стандарда саобраћајне повезаности треба да допринесе квалитетнијој повезаности земаља у оквиру региона, њиховој унапријеђеној економској сарадњи и интеграцији у европски простор конекцијом на кључне европске коридоре. Изградња аутопута Бар-Бољаре, Јадранско – јонске цесте и реконструкција жељезничке пруге Бар-Београд су допринос таквој оријентацији.

Све су то претпоставке за унапређивање обима и бенефита спољно-трговинске сарадње у оквиру ЦЕФТЕ и шире.

Европски процес коме сви тежимо и европска регионална политика у том оквиру, представљају за овај регион прилику да на бази сопствених ресурса унаприједи своју конкурентност и на тој основи са заједничким пројектима наступа према другим регионалним тржиштима. У том смислу, координирано коришћење могућности претприступних фондова из ИПА програма, а нарочито компоненте ИИИ,ИВ и В пружају могућности за динамизирање привредног раста и сарадње у том оквиру. Споразум о стабилизацији и придруживању између Црне Горе и Европске уније је ступио на снагу 1. маја ове године, а ускоро очекујемо позитивно мишљење за стицање статуса кандидата за члана ЕУ, што је компатибилно са активностима у овом процесу у региону.

Сублимирајући потребу и могућности сарадње само у ових пар назнака, хтио сам подстаћи вашу знатижељу и иницијативу у правцу осмишљавања активности на јачању регионалне сарадње у циљу повећања конкуретности региона у којој видим цондитио сине qуа нон бољег живота на овим просторима.

Захваљујем на пажњи.

Борислав Ратковић, помоћник министра финансија за економску политику и развој