Пресс релеасе поводом Економске политике за 2011. годину

Основни циљ економске политике у 2011. години је јачање привредног раста уз приоритет јачања ликвидности и конкурентности привреде.

Појединачни циљеви:

• Спровођење структурних реформи којим се доприноси одрживости јавних финансија;
• Унапређивање пословног амбијента препознатљивог по лакоћи пословања;
• Дефинисање алтерантивних тржишних рјешења подршке развојним пројектима малих и средњих предузећа;
• Имплементација системских рјешења подршке политици регионалног развоја;
• Реализација нових греенфиелд инвестиција.

Очекивање у погледу додатне консолидације банкарског система, пораста активности у реалном сектору и висок ниво страних директних инвестиција у условима јачања система одрживости јавних финансија, опредијелила су процјене да ће се у 2011. години остварити реални раст БДП-а од 2,5%. Свакако, у складу са праксом коју смо увели претходних година, а подржала Европска комисија, буџетом су разрађени алтернативи позитивни и негативни сценарио од 3,5%, односно 1% реалног раста БДП-а.

Очекивања у позитивном смјеру базирају се на околности да систем добро реагује на глобалне токове опоравка свјетске економије. У том оквиру рачуна се на:

• Бенефите по основу оствареног статуса кандидата за чланство у ЕУ;
• Повољније екстерне утицаје из свјетске економије;
• Висок ниво повјерења у макро-економску стабилност и интерес потенцијалних инвеститора за улагања у пројекте капиталне инфраструктуре који могу произвести дугорочан мултипликациони ефекат на укупан развој;
• Оживљавање туристичке тражње.

Услови макро-економске стабилности и постепеног опоравка агрегатне тражње у повољнијим оквирима за предузетничку активност и нове инвестиције, утицаће на одржавање инфлације на нивоу од 2,2%.

Инвестициона активност: Реализација пројеката изградње саобраћајне инфраструктуре, енергетике и валоризације туристичких локалитета (Свети Стефан, Луштица и др.), пројеката инфраструктуре локалног и регионалног карактера (објекти за третман чврстог отпада, отпадних вода, водоснабдијевања и др.). На основу расположивих показатеља и процјена, очекивања су да ће нето стране директне инвестиције у 2011. години достићи ниво од око 550 мил. €.

Развој предузетништва и малих и средњих предузећа:

Очекује се даљи раст броја нових предузећа и запошљавања.

Политика подршке развоју овог сектора спроводиће се кроз сљедеће активности:
• Инструменти подршке Инвестиционо развојног фонда;
• Унапређење регулативе пословног амбијента и елиминисање бизнис баријера;
• Институционална подршка за развој малих и средњих предузећа;
• Јачање конкурентности привреде и стимулисање извозне оријентације;
• Унапређивање бизнис знања;
• Промоција предузетништва и малих и средњих предузећа.

Туризам: У 2011. години се очекује пораст туристичког промета израженог бројем ноћења за 3% и прихода од туристичке дјелатности од око 654,0 мил. €, што је за 5% више у односу на 2010. годину.

Енергетика: Наставиће се реформа и развој енергетског сектора. Посебна пажња посветиће се већем коришћењу обновљивих извора енергије

Регионални развој: Имплементацијом регионалне компоненте, стварањем предуслова за коришћење претприступних фондова ЕУ, створиће се услови за смањивање заостајања у развоју мање развијених региона.

Банкарски сектор: Очувању стабилности банкарског система, као приоритетног задатка у 2011. години, јачању позиције независности Централне банке Црне Горе, обезбјеђивању система гаранција за положене депозите код банака и даљем усклађивању регулативе у банкарском систему са европским, допринијеће ефикасна примјена рјешења из нових финансијских закона.

Запосленост и тржиште рада: Ниво запослености повећаће се за 1,3% и ублажити негативне утицаје на незапосленост, па ће стопа незапослености износити 11,3%. (у 2010. години 11,6%). Политика запошљавања ће се базирати на Националној стратегији запошљавања и развоја људских ресурса за период 2010–2011. године и Националном акционом плану запошљавања за период 2011–2012.године.

Социјална политика: Основни циљ социјалне и дјечје заштите у 2011. години ће бити обезбјеђење заштите грађана који се налазе у стању социјалне потребе, односно превенција социјалне искључености, смањење сиромаштва и стварање услова за заштиту животног стандарда становништва. У 2011. години почеће се са активностима за изградњу објеката центара за дјецу са сметњама у развоју у Херцег-Новом, Бару и Мојковцу. Почеће се са активностима на изградњи Објеката за старе особе у општини Подгорица и Пљевљима.

Зараде и пензије: Минимална зарада запослених неће моћи бити мања од 30% од просјечне зараде у Црној Гори за протеклих пола године, што је у складу са Измјенама Општег колективног уговора. Топли оброк и регрес ће постати саставни дио плата, што је додатни структурни искорак.

Јавне финансије: Политика јавне потрошње у 2011. години биће усмјерена на даље фискално прилагођавање јавне потрошње у циљу смањења њеног учешћа у БДП-у. Поред тога што ће предложени буџет обезбиједити редовно функционисање свих потрошачких јединица буџета, реализацију свих наших обавеза на плану евроатланских интеграција, спровођења борбе против корупције и организованог криминала и других развојних програма, карактерише га и неколико индикатора који показују квалитет наше јавне потрошње и потврду да водимо добру фискалну политику. Учешће јавне потрошње у БДП-у од 44,43%, буџетски дефицит 2,42% БДП-а пројектованог за 2011. годину.

Функционисање одрживог система јавних финансија у 2011. години, обезбиједиће се кроз имплементацију следећих мјера фискалне политике:

• вођење рестриктивне политике у области зарада и запошљавања кроз рационализацију броја запослених и прелазак запосленог из једне потрошачке јединице у другу, дефинисање технолошких вишкова у јавном сектору, преквалификацију радне снаге и централизацију обрачуна зарада;
• стварање услова за флексибилнију позицију Владе у креирању буџетске потрошње, прије свега, кроз смањење мандаторних трошкова у односу на дискрециону потрошњу;
• повећање текуће потрошње само за развојне пројекте, уз истовремено укидање нерационалних програма јавне потрошње;

Буџетским оквиром за 2011. годину планирано је задуживање у износу од 60 мил. € за финансирање инфраструктурних и других пројеката, 130 мил. € за финансирање отплате дуга и буџетског дефицита, као и издавање гаранција у износу од око 73 мил €.

Спољни дуг у 2011. години се пројектује на ниво од 964,2 мил. €, што чини 30,4% БДП-а, чиме се смањује ниво државног дуга гледано по учешћу у БДП-у.

Реални развојни сценарио рачуна са одређеним опрезом у погледу дефинисања основних мјера, параметара и циљева развоја у 2011.години. У вези с тим, ограничења ће чинити:

• Рањивост економије након кризе;
• Неликвидност у реалном сектору и успостављени круг дужничко-повјерилачких односа;
• Недовољна кредитна активност и подршка банака реалном сектору;
• Трошкови и пратећи ефекти нужних структурних реформи; и
• Потребан капитал за подстицање привредне активности кроз нове развојне пројекте и ново инвестирање.

ПР СЛУЖБА
МИНИСТАРСТВА ФИНАНСИЈА