Ауторски текст помоћника министра, Борислава Ратковића

Увијек некако с јесењим кишама долази потреба преиспитивања учињеног и брига пред изазовима оног што предстоји и покреће наша очекивања. Тако је и у ефемерном свијету економије с много повезаних чинилаца који обликују варљиви свијет пројекција будућности.

Силина економске и финансијске кризе у 2009. години је зауставила узлет црногорске економије и указала на ризике припадности отвореном глобалном свијету подложном бурним промјенама, опасности прегријане тражње и нереалног виђења могућности. Угрожена ликвидност банкарског система са одразом на активност реалног сектора, снажно је утицала на репродуктивни процес успостављајући узрочно посљедичне односе с падом привредне активности и регресијом виталних параметара развоја. Управо сублимирајући резултат активности црногорске економије у 2009. години, Монстат је недавно објавио податак о БДП-у оствареном у 2009. години који је за 5,7% реално нижи у односу на 2008. годину. Не релативизирајући размјере овог индикатора, ипак, треба рећи да су много потентнији и развијенији системи у овом периоду доживјели знатно већи пад активности. Притом је од значаја околност да су практично потврђене процјене Министарства финансија демантовале многе знатно ригидније оцјене међународних финансијских и других институција.

Криза је ставила на испит способност да се дјелује на адекватан начин и показала што је у систему најрањивије, а што има перспективу и капацитет да се одржи и у таквим условима. Без претензија да се детаљно елаборира, овдје се афирмише проактивни карактер система мјера економске политике усмјерен примарно на подршку стабилизовању банкарског сектора и кредитну подршку сектору малих и средњих предузећа, који је, као највиталнији дио система, означен ослонцем развојног процеса и подстицај оживљавњу производње у великим индустријским системима уз кредитне гаранције и реализацију пројекта оптимизације запослених на бази социјално-развојних програма. Уз снажно опредјељење да се одржи тонус интересовања и активности на пројектима капиталне инфраструктуре који производе мултипликациони ефекат и мјере подршке сектору становништва, у цјелини се тежило јачању агрегатне тражње. Размјере антикризног пакета у вриједности од око 10,0% БДП-а, којим је Влада подржала стабилизовање макро-економских прилика и опоравак привреде, свакако, указује на опредијељеност да се одржи процес репродукције, сачува супстанца привредног корпуса и амортизују тензије у социјалној димензији развоја.

Анализа остваривања економске политике током ове године указала је на још увијек јако присуство утицаја кризе, али и дјелотворност примијењених мјера под чијим је утицајем реални раст БДП-а за прво полугође 2010.године достигао ниво из истог периода прошле године. Најновији показатељи потврђују утисак о формирању једног просперитетнијег амбијента, указују на прогрес у процесу оживљавања привредне активности и упућују на оцјене да се привреда налази у зони реалног раста. Расте индустријска и нарочито пољопривредна производња, висок је раст производње у шумарству, а туристички промет се остварује у складу с предвиђањима пораста. Активност у грађевинарству, која је нарочито била погођена неликвидношћу, показује знаке опоравка. Колико год да су ефективни часови рада у грађевинарству и вриједност грађевинских радова још увијек испод прошлогодишњег нивоа, охрабрује раст вриједности нових уговорених радова. С тим у вези, очувано је и високо интересовање потенцијалних инвеститора за улагања у капиталне инфраструктурне пројекте (укупан нето прилив СДИ 350,6 мил. € за седам мјесеци), што је чини се и најбоља референца развојних могућности и повјерења у макро-економску стабилност земље. Уз све повољнију мјесечну динамику прилива буџетских прихода, чине се реалним процјене да раст БДП-а у 2010. години достигне пројектованих 0,5%. Наравно, од посебног значаја је околност да криза није угрозила активности у оквиру процеса придруживања ЕУ, које наилазе на снажну међународну подршку, што само по себи указује на релевантност концепта системског прилагођавања европским стандардима којим Црна Гора тежи.

Што доноси 2011. и сљедеће године? Које дилеме и неизвјесности процес осмишљавања будућности чине тако ризичним и изазовним у овом тренутку несигурног оздрављења?

Рецесија је на измаку у развијеном свијету, али још увијек су свјежи ожиљци банкрота и великих отпуштања радника. А и мудрост нас учи опрезу. Уосталом свијет није савршен, а механизми управљања развојем сензитивни су на непредвидивости потицаја које генерише тако профана људска похлепа и несавршеност спознаје објективно могућег.

У том глобалном оквиру, са крхким процесима успостављања обновљених финансијских токова, контуре економске политике у 2011. години у основи ће се базирати на Економском и фискалном програму за Црну Гору 2010-2013. године који крајем године ажурирају земље које претендују на статус кандидата за члана у ЕУ. Притом полазну премису треба да чине резултати који указују на процесе стабилизације и стварање услова за поновни раст, али и оцјена утемељености успостављених трендова опоравка. Но, чини се да ће се рефлекси кризе осјећати и у 2011. години, али ће доминантан дискурс, ипак, реално бити оптимистичнији и подстицајнији.

У том амбијенту економска политика треба да буде усмјерена на одржавање макро-економске стабилности уз подешавање амбијента потребама предузетничких и инвестиционих иницијатива за један виши ниво привредне активности и на утемељење система одрживих јавних финансија. Управо фискални баланс и јачање конкурентности су препоруке ЕУ које треба слиједити након изласка из кризе. А то, ипак, значи рестриктивност у вођењу фискалне политике с посебним компромисом у корист подршке новом бизнису и новим пројектима. У том контексту, пројекат драстичног смањивања бизнис баријера на свим нивоима је од посебне важности за стварање дугорочно подстицајног привредног амбијента. Све то уз јачање процеса започетих структурних реформи у систему здравства, образовања, социјалне заштите и јавне управе којим се системске поставке у овим областима доводе у оквир објективне одрживости.

Успјешни пројекат еуро обвезница, који је потврдио кредибилност вођења јавних финансија и перспективност развојних опција, у знатној мјери ће релаксирати потребу санирања буџетског дефицита и сервисирање дужничких обавеза.

И наравно нове инвестиције у путну и другу капиталну инфраструктуру и туризам, уз одмјерене концесионе услове и јасна визија питања енергије из обновљивих и алтернативних извора које у глобалном свијету постаје цондитио сине qуа нон свих рационалних промишљања будућности.

У тако осмишљеном развојном сценарију, Црна Гора може достићи у 2011. години реални раст БДП-а од око 2,5%, што је, за један мали, али виталан и флексибилан систем, сасвим респектабилно. У том оквиру ће се позиционирати и наша лична, тако природна, очекивања и интереси.

Борислав Ратковић, помоћник министра за економску политику и развој