МФ упозорава на посљедице због привременог финансирања

Под хитно усвајање буџета, да се избјегне штета за државу, грађане, као и угрожавање имплементације ЕУ реформске агенде

Министарство финансија, које Рјешењем о привременом финансирању за јануар обезбјеђује средства за функционисање државе током овог мјесеца, упозорава да хитно треба усвојити буџет за ову годину да би се избјегла штета по државу и њене грађане.

Ургентна је потреба да Скупштина Црне Горе усвоји буџет државе у најкраћем могућем року, да би се осигурала фискална стабилност, наставак реформских процеса и испуњавање међународних обавеза.

Напомињемо да је 2025. година изазовна, а неусвајање буџета и привремено финансирање могли би, у значајној мјери, отежати функционисање државе и довести у питање благовремено финансирање свих обавеза. Правовремено дјеловање од кључног је значаја за очување економског просперитета и стабилности.

Указујемо да привремено финансирање смањује расположива средства за реализацију планираних реформи, капиталних пројеката и редовних активности институција.

Посебан изазов представља обезбјеђивање ликвидности државе, имајући у виду да се кроз усвајање буџета и одлуке о задуживању, стварају претпоставке за обезбјеђивање извора финансирања за редовно сервисирање обавеза државе. Без усвојеног буџета и одлуке о задуживању, држава се ослања на редовне приходе и пренесена средства на депозитима, која нису довољна за редовно сервисирање свих обавеза, јер у 2025. имамо и наслијеђени стари дуг од око 820 милиона еура који се мора враћати.

Немогућност правовременог сервисирања јавног дуга може угрозити бонитет државе и довести до смањења кредитног рејтинга, што би додатно отежало финансирање и повећало трошкове задуживања.

Дужни смо да укажемо на све ове изазове који проистичу из неусвајања буџета и привременог финансирања, након што  Скупштина Црне Горе, закључно са 31. децембром 2024. године, није усвојила Закон о буџету за ову годину.  У складу са тим, проистиче законска обавеза Министарства финансија да до његовог доношења, потрошачким јединицама мјесечно одобрава средства до износа 1/12 (једне дванаестине) стварних издатака у претходној фискалној години.

У контексту утврђивања издатака који су расподијељени потрошачким јединицама, напомињемо да су поједине потрошачке јединице, чије финансирање је законска обавеза, основане у другој половини 2024. године (нова министарства). Такође, издаци који представљају законску обавезу, тзв. мандаторни издаци, за које се ради усклађивање са економским токовима или годинама стажа (социјална давања, пензије, зараде), као и други мандаторни издаци утврђују се на основу примјене стварног обрачуна, уз напомену да је стварни обрачун ових издатака, већ у децембру 2024. године, био већи од 1/12, односно стварних издатака просјека из претходне године.

Поред тога, сервисирање јавног дуга, које је законска обавеза, захтијева правовремено извршење према дефинисаној динамици, при чему су трошкови отплате дуга у овој години,  значајно већи у односу на претходну. Ова ситуација додатно смањује расположива средства за реализацију планираних реформи, капиталних пројеката и редовних активности институција.

Неусвајање буџета онемогућава доношење годишњих и средњорочних планова, укључујући планове јавних набавки и кадровског плана, због чега може доћи до одлагања примјене значајних активности, као што су капитални пројекти, реформски процеси и слично, а што може имати негативне ефекте на цјелокупни макроекономски и фискални амбијент и остварење планираних макрофискалних пројекција.

Као што смо указали, одуговлачењем усвајања буџета може се угрозити редовно финансирање обавеза према грађанима и партнерима. Наглашавамо да је у 2025. години за отплату дуга из претходног периода потребно обезбиједити око 820 милиона еура, од чега највећи дио доспијева већ у априлу за исплату државних обвезница емитованих на међународном тржишту 2018. године у износу од 500 милиона еура.

Поред наведеног, неопходно је осигурати средства за обавезе по основу кредитних аранжмана са Свјетском банком из 2018. и 2020. године, у износу од око 55 милиона еура, кинески кредит из 2014. године, у износу од око 60 милиона еура, кредит код Дојче банке из 2023. године, у износу од око 40 милиона еура, као и кредит код ММФ-а за финансирање буџета, усљед ковид-19 из 2020. године од око 20 милиона еура и слично.

Такође, неусвајање буџета угрожава имплементацију ЕУ Реформске агенде - Плана раста за Западни Балкан, који Црној Гори омогућава приступ финансијској подршци у износу од око 400 милиона еура. Ова средства су кључна за спровођење реформи важних за европску интеграцију, а њихова реализација захтијева усвајање законских претпоставки дефинисаних годишњим буџетом.