Неусвајање буџета угрозило би ликвидност државе, благовремено сервисирање обавеза и успорило динамику развојног и европског пута

Министарство финансија крајње критички оцјењује спрјечавање усвајања најважнијег годишњег документа за који је одговорно - Предлога закона о буџету Црне Горе за 2025. годину, у складу са прописаним роком, нарочито што су све обавезе које се тичу Владе и МФ-а, као носиоца овог процеса, извршене у складу са прописаном обавезом, потребама свих потрошачких јединица, несметаним функционисањем државе и унапрјеђењем стандарда грађана. 

Дакле, у случају неусвајања буџета за 2025. годину до 31. децембра, држава улази у привремено финансирање, сходно члану 37 Закона о буџету и фискалној одговорности. Сходно томе финансирање потрошачких јединица спроводи се до 1/12 стварних издатака у претходној години, односно мјесечна потрошња може бити највише до нивоа просјечне мјесечне потрошње у претходној години, што свакако значајно отежава реализацију планираних политика и јавних услуга.

Финансирање мандаторних издатака, који се усклађују економским кретањима у складу са Законом било би изазовно, с обзиром да ови издаци имају тренд раста те да би већ јануарски обрачун у 2025. години био већи од просјека у претходној години. Тако би нпр. издаци за пензије, социјална давања и зараде, морали бити увећани кроз привремено финансирање, а што би морало да се одрази на смањење свих осталих издатака.

Изузетно је важно што би овакав сценарио утицао негативно на  редовно сервисирање јавног дуга из претходног периода, које је неопходно да се одвија правовремено и које се реализује у складу са јасно дефинисаном динамиком отплате дуга. То је нарочито важно нагласити у контексту већих  потреба за отплатом дуга у 2025. години, у односу на 2024. годину.

Узимајући у обзир наведене и друге обавезне издатке, односно специфичност 2025. године,  било би изузетно изазовно створити претпоставке за редовно финансирање свих обавеза државе у условима да буџет не буде правовремено усвојен.

Кључни изазов свакако би представљало обезбјеђивање ликвидности државе, имајући у виду да се кроз усвајање буџета и Одлуке о задуживању стварају претпоставке за обезбјеђивање извора финансирања за отплату дијела дуга и финансирање инфраструктурних пројеката. У условима да буџет не буде усвојен, кроз привремено финансирање, средства за отплату дуга би било потребно обезбиједити из депозита државе који нису довољни да покрију све обавезе у сљедећој години, односно довољни су за измиривање обавеза само у првом кварталу, имајући у виду динамику отплате дуга.

Такође, неусвајање буџета имало би својеврсне импликације на развојне процесе државе, будући да би инфраструктурни пројекти били малтене заустављени, посебно у дијелу аранжмана у оквиру Плана раста за Западни Балкан, чија имплементација би била доведена у питање, имајући у виду рокове за ратификацију споразума који морају да прате и потписивање Уговора о финансирању, за који је потребно да претпоставке буду дефинисане Законом о буџету.

Сљедећа година је довољно изазовна и без институционалних блокада, и то по више основа, стога би неусвајање буџета и привремено финансирање у значајној мјери отежало функционисање државе и довело у питање уредно финансирање свих обавеза.

Министарство финансија већ је отпочело припреме за доношење рјешења о привременом финансирању, али још једном апелујемо на све посланике и доносиоце одлука, да са подразумијеваном одговорношћу, приступе правовременом окончању процеса који је заједничка обавеза свих нас, а у циљу доношења државног буџета који је власништво сваког грађанина Црне Горе. Очекујемо да престане институционална опструкција како би све институције ове државе могле своје обавезе да извршавају професионално и одговорно, у складу са законским обавезама. Заједнички циљ и дужност свих носиоца јавних функција требало би да буду активности усмјерене на јачање економског стандарда грађана и убрзање европске интеграције државе.