МФ интензивно разматра све предлоге и сугестије у циљу најбоље финалне верзије Фискалне стратегије

Висок степен отворености и дијалога у фази израде Фискалне стратегије Црне Горе за период 2024-2027. године резултирао је низом конструктивних предлога и критика, које Министарство финансија узима у обзир и разматра како да интегрише у финалну верзију документа, у намјери да иста, у оквирима могућег, обухвати интересе грађана и привреде, а да истовремено не буде на штету државе.

Наиме, Нацрт Фискалне стратегије Црне Горе за период 2024-2027. године, између осталог, предвиђа пореску реформу, која ће подразумијевати измјену сета закона, што је, чини се, у јавности изазвало највише интересовања претходних дана.

Као једна од мјера ФС предложена је и измјена Закона о акцизама којим ће се предложити повећање висине акцизе за мирна вина, чија висина би износила 25 еура по hl, умјесто постојеће која износи “0” еура по хектолитру. Истом се првенствено жели допринијети повећању буџетских прихода по овом основу, имајући у виду да се њоме опорезује количина садржаног алкохола који се у овом производу креће од 1,2 vol.% до 15 vol. Наиме, одредбама Закона о акцизама су сходно ЕУ Директиви, прописане врсте алкохолних пића на која се плаћа акциза, и то су поред осталог и мирна вина.

У односу на тврдње које су се претходних дана могле чути у јавности, гдје се указује на висок ниво предложене акцизе на мирна вина, указујемо да се предложеним мјерама Фискалне стратегија обезбјеђује и смањење пореског оптерећења на рад чиме смо осигурали уједначеност предложених мјера из ФС, које су предмет детаљних анализа од стране свих заинтересованих субјеката до краја трајања јавне раправе.

Такође, у односу на мјеру која се односи на увођење двије снижене стопе ПДВ (7% и 15%), према којој би се на књиге, монографске и серијске публикације, као и дневну и периодичну штампу примјењивала стопа од 15%, указујемо да је такође у складу са одредбама Директиве ЕУ 2006/112. Међутим, напомињемо да ћемо и по овом основу, у поступку јавне расправе, размотрити модалитете примјене снижене стопе и предложити најоптималније рјешење приликом измјена Закона о порезу на додату вриједност, које су планиране током IV квартала текуће године.

Када је ријеч о приређивању игара на срећу, наглашавамо да је Црна Гора међу ријетким државама у окружењу која у свом законодавству нема регулисан порески третман добитака од игара на срећу, те да су исто националним законима уредиле Словенија, Србија, Хрватска, Босна и Херцеговина.

Стога је Министарство финансија предложило да се добитак од игара на срећу сматра дохотком који ће бити опорезован по стопи од 15%. Предложено законско рјешење неће у пореском смислу оптеретити приређиваче игара на срећу, већ ће се из оствареног добитка од игара на срећу издвајати дио који припада држави, а преостали износ ће се исплаћивати добитнику. Циљ Министарства финансија је да се постигне двоструки ефекат, чији резултати ће бити препознати кроз увећање буџетских прихода и смањење зависности од коцкања, нарочито код млађе популације. Напомињемо да је Закон о порезу на доходак физичких лица свеобухватан и третира све врсте прихода које грађани остваре, без обзира на њихов извор. Сматрамо да је овај извор дохотка неоправдано укинут 2015. године, те позивамо заинтересоване стране да искористе период јавне расправе и доставе Министарству финансија, у назначеном року, образложене примједбе, сугестије и коментаре, у складу са Програмом јавне расправе о тексту Нацрта закона о измјенама и допунама Закона о порезу на доходак физичких лица.

Дакле, Министарство финансија с пуном пажњом разматра све предлоге који, на рачун нацрта текста долазе од стране заинтересоване јавности, анализира их и сагледава могућности, како да се они који се, током трајања јавне расправе покажу оправданим, нађу у финалној верзији Фискалне стратегије, која је базирана на стратешким циљевима економске политике и усмјерена на паметан, одржив и инклузиван економски раст, који ће се позитивно одразити на квалитет живота свих грађана, стварање подстицајног пословног и инвестиционог амбијента, макроекономску и фискалну стабилност.