Излагање министра рада и социјалног старања др Суада Нумановића на Округлом столу „Подршка женском предузетништву и економско оснаживање жена“

Округли сто
„Подршка женском предузетништву и економско оснаживање жена“
Хотел „Црна Гора“, 3. децембар 2010. Године




Даме и господо,
Поштовани учесници округлог стола,

Захваљујем на позиву за учешће на овом Округлом столу, чија је тема важна и актуелна.

Данас говоримо о подршци женском предузетништву, и контексту тога желим да укажем на растући значај сектора малих и средњих предузећа за укупни привредни раст и развој и посебно на значај предузетништва као покретачке снаге малог и средњег бизниса.

Данас у Црној Гори мала и средња предузећа чине око 99% укупног броја предузећа, у њима је 115.000 запослених, што је скоро 62% од укупног броја запослених у Црној Гори. Чињеница је, такође, да су континуирана подршка предузетништву и снажење сектора малих и средњих предузећа били најзначајнији импулс позитивним трендовима на тржишту рада, које смо имали све до појаве глобалне финансијске и економске кризе. Управо имајући ово у виду, значајно је истаћи опредјељење економске политике за даље унапређење управљања и подршке развоју овог сектора. Стратешки приоритети ће бити оријентисани ка побољшању пословног окружења, јачању финансијске подршке, снажењу конкурентности уз промоцију предузетништва и подршка почетницима у бизнису.

То је стратешки контекст и за подршку женском предузетништву, чијим развојем до сада не можемо бити у потпуности задовољни.

Из тог разлога треба поздравити и подржати напоре Асоцијације пословних жена Црне Горе, која је постала колективни члан Уније послодаваца, да помогну не само будућем положају жене у друштву, већ захваљујући жени –предузетници или жени –менаџеру укупној црногорској економији.
Ресорно гледано желим да укажем на неке податке који говоре о томе да се кроз реализацију активних мјера имало сензибилитета према запошљавању, обуци и кредитирању самозапошљавања жена.

Од укупног броја незапослених на евиденцији Завода крајем септембра ове године било је 45,2% жена, дакле мање него мушкараца. У односу на исти период прошле године то је нешто мањи проценат учешћа, али ипоказатељ да се у условима кризе није погоршао овај, већ годинама успостављени однос.

Учешће жена у укупном броју новопријављених на евиденцију Завода током девет мјесеци ове године било је 49%, а упрошлој години 50,2%.

У овој години жене су са 50% учествовале у укупном броју запослених лица са евиденције Завода.

Учешће жена у обукама за занимања и кључне вјештине у прошлој и протеклом периоду ове године било је 63,3%.

У периоду од 2006 до краја новембра ове године 37% кредита за самозапошљавање добиле су жене, у вриједности од 7,9 милиона еура.

Дакле, ови подаци показују да се релативно успјешно реализују мјере за посебан циљ дефинисан националном стратегијом запошљавања 2007-2011.године, а односи се на унапређивање и промовисање запошљавања жена.

Свакако да све ово није довољно за бржи развој женског предузетништва, али ипак значи искорак из зоне декларативне и рекао бих вербалне подршке, према мјерљивим резултатима.

Вјерујем да ће планиране активности за наредни период заначајно допринијети превазилажењу ових изазова.

Овдје такође желим да поменем улогу Инвестиционо развојног фонда за развој сектора малих и средњих предузећа, за развој предузетништва, гдје свакако адекватно мјесто треба да има и женско предузетништво.

Вјерујем да ћемо у будућем периоду наставити да развијамо женско предузетништво и да оснажимо економски положај жена.

Завршићу једном малом дигресијом. Ако је мало видљиво женско предузетништво у сеоском домаћинству, кроз минуло вријеме изродило пословицу да „Дом не стоји на земљи него на жени“, на свима нама је да сада, у овом времену, женско предузетништво учинимо видљивијим у нашој земљи.

Захваљујем.