- Влада Црне Горе
Министарство финансија Интервју потпедсједника Владе и министра финансија...
Интервју потпедсједника Владе и министра финансија, др Игора Лукшића, за Ројтерс
Подгорица, 3. децембар (Ројтерс) – Црна Гора за сада не размишља о поновној емисији еуро обвезница, јер би требало да средства обезбијеђена ранијом емисијом еуро обвезница и планираним кредитом Свјетске банке задовоље потребе финансирања буџета за 2011. годину, рекао је министар финансија у петак.
У интервјуу је, Игор Лукшић, који је и потпредсједник Владе, рекао да његова земља - кандидат за чланство у Европској унији, такође, припрема нову уредбу која ће омогућити банкама лакше располагање имовином ради намирења потраживања.
„У овом тренутку немамо нових планова“, одговорио је Лукшић Ројтерсу на питање о новој емисији еуро обвезница. „У септембру смо имали веома успјешну емисију еуро обвезница. Такође, направили смо одређене фискалне резерве за сљедећу годину“.
„Тако да је, за сада, све у реду са финансијским потребама“, рекао је. „Ако све буде како је планирано, комбиноваћемо фискалне резерве добијене емисијом еуро обвезница са кредитом Свјетске банке ради финансирања буџета, што је сасвим довољно за сљедећу годину“.
Ова бивша југословенска република очекује да ће буџетски дефицит бити 4 процентна поена БДП-а у 2010. години, али намјерава да га смањи на 2.6 процентних поена у сљедећој години.
Црна Гора је, са најмањом популацијом у региону, од око 670.000 становника, у периоду од 2006. – 2008. године забиљежила економски раст у просјеку од 8.7 процената, али је након тога тешко погођена свјетском економском кризом.
Црна Гора је суочена са кризом плаћања због које су многе фирме у немогућности да измирују своја дуговања. Банке, које су углавном у власништву банака западне Европе, суочене су са највећим коефицијентом лоших кредита, због чега су се стране инвестиције ове године преполовиле.
Међутим, Црна Гора је у септембру успјешно извршила своју прву емисију еуро обвезница у вриједности од 200 милиона ЕУР. Црна Гора би требало да крајем мјесеца добије статус кандидата за чланство у ЕУ, чиме ће привући и већи број инвестиција, како се надају званичници.
У предстојећим мјесецима Лукшић би могао добити водећу улогу, јер је премијер Мило Ђукановић, који је доминирао политичким животом земље у посљедње двије деценије, изјавио да ће се повући прије истека текућег мандата.
Многи локални посматрачи сматрају да ће тридесетчетворогодишњи Лукшић, који је доктор економије, прозападно орјентисан и одлично говори енглески језик већ крајем овог мјесеца постати премијер.
Кредит Свјетске банке
Лукшић је рекао да је Црна Гора напорно радила како би добила кредит Свјетске банке вриједан 85 милиона УСД за финансирање буџета, о коме ће банка одлучити током наредних мјесеци.
"Чекамо да Централна банка заврши непосредну контролу и провјеру неколико банака укључујући и водеће банке: ЦКБ, Хипо Алпе Адриа, Прва банка", рекао је министар. "Након контроле видјећемо да ли ће Централна банка тражити повећање основног капитала банака."
"Надамо се да ћемо крајем овог мјесеца имати прилику да се сусретнемо са представницима Свјетске банке, који планирају долазак у Црну Гору."
ОТП - ЦКБ банка је банка са највише пласираних кредита, која покрива око четвртину тржишта. Национализована аустријска банка Хипо Груп Алпе Адриа и Прва Банка, у којој је породица премијера главни акционар, суочиле су се са великим бројем лоших кредита.
Црна Гора ће и даље пратити дешавања на тржишту еуро обвезница. „Имајући у виду проблеме са којима се суочавају друге земље, изгледа да сада није добар моменат за поновну емисију", рекао је Лукшић.
Црна Гора ће такође држати отвореном могућност будућег коришћења линије предострожности ММФ-а, још увијек није изнијет став по овом питању.
Црна Гора, као мала земља, која мами туристе својом прелијепом јадранском обалом, такође, разматра могућност емисије државних обвезница у еурима, валути коју је Црна Гора једногласно усвојила.
"Разматрамо могућност емисије државних обвезница, која би можда била интересантна локалним банкама, али ћемо бити јако опрезни како би избјегли презасићеност на тржишту", рекао је Лукшић.
Аутори: Адам Танер и Петар Комненић