Интервју министра финансија, др Милорада Катнића, за дневни лист "Побједа"

Нова емисија еурообвезница биће реализована у првој половини године и максимално планирано задуживање, предвиђено Буџетом за ову годину износи 180 милиона еура, док се за финансирање инфраструктурних пројеката планира задуживање код мултилатералних финансијских институција у износу од 53 милиона еура, саопштио је у интервју за Побједу министар финансија, др Милорад Катнић. Он је казао да је ове године циљ да се јавна потрошња сведе на 44,5 одсто БДП-а. Катнић, који је најмлађи министар у Влади Игора Лукшића, поручује да, без обзира на то што је Црна Гора изашла из рецесије, државни органи и даље треба да буду ефикаснији у трошењу новца пореских обвезника.

Задуживање

Министре Катнићу, који је приоритетан начин задуживања за ову годину?

Буџетом је планиран ниво задуживања од 180 милиона еура и за инфраструктрне пројекте додатно 53 милиона еура. Прошле године смо имали прво искуство емисије обвезница у износу од 200 милиона и она је била успјешна како са стране броја пријављених инвеститора, тако и у смислу услова под којим смо добили новац, јер не треба заборавити чињеницу да смо држава која још нема инвестициони кредитни рејтинг и први пут се појављује на јако турбулентном тржишту након криза у појединим европским државама. Међутим, сматрам да се не треба хвалити задуживањем. То је, на неки начин, нужно зло, јер морате да обезбиједите новац да бисте финансирали законом предвиђене обавезе.

У којој фази је тај поступак?

Почели смо припреме за емисију еурообвезница за ову годину. Већ смо у процесу селекције финансијских институција које ће бити савјетници у том процесу. То је изузетно комплексан процес који захтијева много припреме и документације, а обухвата и размјену мишљења са инвеститорима и организовање више састанака. Веома је важно изабрати прави моменат и савјетнике да би емисија била успјешна и како би се новац прикупио по што повољнијим условима. Емисија еурообвезница има неколико позитивних страна, првенствено јер се на тај начин држава представља великом броју инвеститора који кроз куповину еурообвезница не само да ће се ближе упознати са нашом економијом, него и инвестиционим приликама, већ и због тога што на тај начин отварамо врата за приватни сектор и институције да сарађују са улагачима са тог тржишта. То је најтранспарентнији процес и модел задуживања јер еуробонд презентујете као на берзи, кроз своју понуду обевзница, а затим инвеститори конкуришу са својом цијеном. Због предности као што су диверзификована база инвеститора, транспарентност процеса и отварање врата за приватни сектор у смислу активности на том тржишту, еурообвезнице представљају најоптимални модел за задуживање на међународном тржишту.

Који је планирани износ задуживања на том тржишту?

Очекујемо да у првој половини године поново изађемо на тржиште емисијом еурообвезница. Износ ће зависити од прилика на тржишту и наших потреба. Постоји и опција рефинансирања старих обавеза, посебно оних од прошлогодишње емисије, и ми ћемо свакако размотрити све те опције. Није најбоље да унапријед дефинишемо када и са којим износом ћемо изаћи на тржиште, већ то треба да буде дио процеса анализирања прилика на тржишту, наших потреба и интересовања потенцијалних инвеститора.

Кредитни рејтинг? (БОX)

Један од наших циљева ће, свакако, бити и побољшање кредитног рејтинга. Још нијесмо близу инвестиционог кредитног рејтинга, а слабљење наших економских перформанси усљед кризе довело је до снижења рејтинга код агенција Стандард енд пурс и Мудис. Кредитни рејтинг је важан не само за државу, већ и за читаву економију, јер од њега зависе трошкови задуживања за наше банке, грађане и привреду. Кредитни рејтинг и побољшање конкуретности су неки од приоритета у раду Министарства финансија.

Јавна потрошња

Јавна потрошња је у годинама кризе због одређених социјалних давања и обавеза финансирања неких трошкова државе поново порасла. Због кризе су ревидиране ранији планови о њеном смањењу. На којем је ниво јавна потрошња и какве су пројекције за текућу годину?

У Црној Гори смо суочени са негативним посљедицама кризе, због чега су ревидирани планови који су раније дефинисали смањење јавне потрошње. У 2009. години је јавна потрошња повећана, у највећем дијелу за социјална давања, тако да је на крају године износила 51 одсто БДП. Ово је значајно изнад нивоа који треба да омогући динамичан економски раст. Повећање државне потрошње се, такође, негативно одразило и на одређене међународне индикаторе. Зато је један од основних циљева Министарства финансија смањење јавне потрошње у релативном износу. За 2010. смо остварили циљеве, чак и боље него што смо планирали. Планом је било предвиђено да потрошња буде на нивоу од око 49 одсто, а на крају године она је, према прелиминарним подацима, износила око 47 одсто. То значи да је смањење укупне јавне потрошње износило око 4 процентна поена. Вјерујем да ће се то одразити на боље индикаторе код међународних институција када наредне године буду правили оцјену, а, што је још важније, потврда је тога да смо на правом путу да поставимо темеље за здраве и одрживе јавне финансије.

Какве су пројекције за текућу годину?

За ову годину укупна јавна потрошња је планирана на нивоу од око 44,5 одсто БДП. То је нешто што је достижно, уколико не буде значајнијих поремећаја у економији. За средњорочни циљ смо планирали да се потрошња смањи испод 40 одсто БДП. Оно што је важно јесте да одржимо капиталне расходе на значајном нивоу, преко пет одсто БДП, и да, кроз капиталне инвестиције државе и приватног сектора, направимо добру основу за дугорочни раст. Министарство финансија ће, у оквиру своје средњорочне и дугорочне политике, ићи ка смањењу укупне потрошње, али и повећању трансфера за капиталне инвестиције.

Министарство финансија је наложило свим потрошачким јединицама током кризе да примјењују мјере штедње. Остају ли те мјере на снази ?

Излазак из рецесије не значи да смо пребродили ефекте кризе. На Црну Гору, али и остале државе криза је оставила дубље посљедице, посебно на јавне финансије. У првом реду се то односи на државну потрошњу, дефицит и јавни дуг. Сви параметри су се у већини држава повећали. Зато сада видимо да поједине државе еурозоне имају проблема када говоримо о буџету, финансирању буџета, фискалној стабилности и одрживости. Веома је важно да Црна Гора, као мала и отворена економија, подложна утицајима са стране, више води рачуна о фискалној стабилности и одрживости. Криза још има ефеката на фискалну рањивост и зато морамо бити опрезни и врло конзервативни. Економски раст не значи аутоматски да се морају повећати издвајања из буџета. Приоритет буџета остају редовне исплате пензија, зарада и социјалних давања, али и сервисирање свих законом дефинисаних обавеза.

БОX- Држава нема чаробни штап

Буџет није само давање, већ и узимање. А превеликим узимањем не смијемо угрозити економију. Идеално би било да држава има чаробни штапић, па да може да испуни све потребе које постоје, што би сигурно значило „лагоднију“ позицију за Министарство финансија и Владу. Како чаробни штапић не постоји, онда имамо ситуацију да, да би се неком дало, на другој страни се мора и узети. Обично када држава узима онда то буде више него што даје, јер она од тог новца треба да финансира своје оперативне трошкове. Зато је веома важно да не угрозимо економску активност, него да створимо услове да она буде већа и да тај колач за прерасподјелу буде већи. На тај начин ћемо мањим узимањем моћи више и да дамо. И то је основни задатак Министарства финансија.

Која порука би била колегама из других Владиних ресора, служби и органа који се финансирају из буџета?

Увијек се понашајте рационално и ефикасније. Криза нас је научила да није увијек одговор држава и није најбољи одговор повећати државну потрошњу. За дугорочну стабилност најбољи одговор су структурне реформе и квалитет услуга које држава пружа. То значи да, са истим или мањим средствима, пружимо квалитетније услуге грађанима и привреди. То звучи лијепо, али је истовремено тешко остварити, због чега је и неопходна промјена начина организације државне управе, али и свијести. Није пријатно рећи да морамо смањивати потрошњу како бисмо створили темеље за дугорочан раст, али сматрам да је ипак боље рећи тешке ствари и истину, него бити лагодан са нечим што не одговара стварности.

Колико износи јавни дуг и да ли ЦрнаГора спада у групу високо ризичних држава?

На крају прошле године дуг је, према прелиминарним подацима, износио око 41,5 одсто БДП-а. Мастришки критеријуми превиђају да дуг не смије прећи 60 одсто. Видимо да неке државе имају дуг и преко 100 и преко 200 БДП-а, а друге су у великим фискалним проблемима и са знатно нижим износом дуга. Износ од 41,5 одсто у Црној Гори је одржив и то је нешто са чим можемо да се носимо. Ипак, веома је важно да јавни дуг у средњем року буде ближе 30 него 40 одсто БДП.

Каква је структура тог дуга?

Структрура дуга је квалитетна, рочност је дуга, а највећи дио дуга је еурски, тако да не постоји изражен валутни ризик, нити ризик рефинансирања. Значајан дио дуга преузели смо од СФРЈ, а остатак кроз реституцију и обавезе у исплати старе девизне штедње и пензија. Сада се трудимо да се задужујемо за капиталне пројекте и оне које имају вриједност за будуће генерације. То значи да, ако већ оптерећујемо државу и будуће генерације, онда треба да их задужимо са вриједношћу која ће имати користи у будућности, као што су инфраструктурни пројекти или улагања у образовање, здравство, екологију.

Буџетски дефицит је планиран на 2,6 одсто. Да ли је реално да он буде заџан на том нивоу?

Мислим да је дефицит реалан и одржив, чему у прилог говре и комплименти које од признатихинституција добијамо за фискалне перформансе, како за прошлу, тако и за пројекције за ову годину. Наш циљ је да наредне године имамо примарни суфицит, односно да, када расходе умањимо за отплату камата, имамо вишак. Планирани ниво дефицита од 2,6 одсто је нижи него што прописују Мастришки критеријуми, тако да смо у дијелу јавних финансија усаглашени са најважнијим правилима Европске монетарне уније.

Које у најважније активности на уклањању баријера за пословање? Може ли се очекивати агресивнија политика у елимнисању оних процедура које је препознала Свјетска банка у свом Доинг бусинесс извјештају?

Мислим да смо претходних година створили добру основу и да сада можемо, како кажете, „агресивније“ ићи у отклањање препрека за грађане и бизнис и да им олакшамо комуникацију са државним органима. Фокусираћемо се на неколико области. У дијелу јавних финансија акценат ће бити на плаћању пореза. Још увијек је систем оптерећен великим бројем фискалитета, такси, често и неким дискреционим порезима или дажбинама на централном и локалном нивоу. Често је процедура плаћања пореза дуга и скупа и захтијева много корака. У том дијелу приоритет ће нам бити успостављање ефикасније администрације за прикупљање пореза, једноставнија наплата, плаћање, а то за грађане би требало да значи мање трошкова, процедуре и уштеду времена. Ако већ постоје порези којим се, између осталог, финансира државна потрошња, и стопе које су релативно ниска, онда треба да омогућимо да се они једноставно плаћају и да не буде скупа примјена прописа.

Међународне организације су сугерисали да би држава требало да улчини више на заштити и регистрацији имовине? Шта се планира предузетти на том пољу?

Сигурност имовине и њена регистрација је нешто од чега зависи економска активност и сигурност. Ту област желимо да унаприједимо, односно да регистар имовине буде сигуран и ефикасан, као и да омогућимо мање трошкове регистрације имовине Уз плаћање пореза и издавање грађевинских дозвола, регистрација имовине је индикатор који је препознала Свјетска банка као област у којој је неопходно спровести побољшања. Предузели смо активност у дијелу припреме законских прописа. У дијелу добијања грађевинских дозвола, заједно са ресорним министарством, припремамо измјене закона које би требало да допринесу побољшању индикатора, што значи и мање трошкове и краће вријеме за добијање дозволе. Прошле године смо у регистрацији бизниса направили значајан напредак у смислу смањења броја институција и папира које треба обезбиједити. Сада имамо двије институције у систему, али идемо корак даље - желимо да имамо једну која би, пожељно у једном дану, издавала документа о регистрацији бизниса.

Хоће ли бити промјена на челу органа која су под надлежношћу Министарства финансија?

Започео сам консултације и у врло кратком року предложићу Влади рјешења за све старјешине органа. Рачунам на колеге који су до сада квалитетно обављали свој посао. Много важнији од имена су циљеви и задаци органа, као и обавезе и послови који нас чекају. Суштина је да договоримо шта треба да урадимо, а, ако то учинимо, онда је лакше да говоримо о рјешењима. Не бих сада говорио о именима, неке консултације су обављене, нека имена су већ мање-више заокружена, а у кратком року ће бити и формализована и јавна.

Хоће ли бити промјена?

У континуитету ћу се трудити да ојачамо институционалне и кадровске капацитете Министарства и управа. То је процес који је и до сада карактерисао Министарство финансија и не бих га нужно везао за промјену министра.

По чему би вољели да вас памте као министра финансија.

Свакако по досљедности. Да радим оно у шта вјерујем, и да оно што кажем и спроводим.

Наравно, да након рада у Министарству финансија оставим не само добре индикаторе већ и људе који ће моћи да у будућности обезбиједе стабилност финансија и просперитет економије.

Линк: хттп://www.побједа.цо.ме/цитање.пхп?датум=2011-01-17&ид=199006