Интервју министра финансија, др Милорада Катнића, за дневни лист "Дан"

Не постоји много разлога за задовољство начином функционисања инвестиционих фондрва. Може се говорити о позитивним примјерима, али су фондови најчешће били у функцији остварења интереса друштава за управљање, њихових власника и менаџера. Изостало је очекивано преструктурирање компанија и јачање корпоративног управљања у великом броју случајева. Мањински акционари су, осим спорадично, били пасивни власници и своје интересе су остваривали кроз продају или куповину акција. У времену општег раста цијене акција сви проблеми и негативни процеси били су мање видљиви. Данас су многи стејкхолдери окренути држави, да она рјешава проблеме у фондовима и компанијама из новог портфеља, укључујући и проблеме мањинских акционараи радника. Држава нити може, нити треба да рјешава сва ова питања, изјавио је у интервјуу „Дану" министар финансија Милорад Катнић. Истакао је да је примарна обавеза државе успостављање адекватне регулативе и стварање услова за њену пуну примјену.

Министарство финансија ће се посветити том задатку, у сарадњи са Комисијом за хартије од вриједности и другим субјектима. Влада је недавно усвојила измјене Закона о финансирању акцирнарских друштава, а у припреми је и нови закон о инвестиционим фондовима. Основне измјене односиће се на уређивање начина трансформације фондова заједничког улагања, усностављања отворених инвестиционих фондова, лиценцирања друштава за управљање, те дефинисање улоге акционара у управљању фондовима накиада и слично. Са нацртом рјешења јавност ће ускоро бити упозната.

Има ли смисла присиљавати банке да одобравају нове кредите, с обзиром на то га је сваки четврти зајам тренутно ненаплатив?

Присиљавање нема смисла и може дати само негативне резултате. Банке су мотивисане да пронађу квалитетне пројекте и клијенте, а новац који стоји на њиховим рачунима истовремено је њихов трошак и губитак. Критиковање банака и присиљавање да одобравају више кредита само може да изазове нервозу и нестабилност. Таква атмосфера не погодује развоју финансијског тржишта, нити новом кредитирању а тиме ни стабилној обнови привредног раста. Држава треба ефикасно да примијени нова законска рјешења из области банкарског сектора, да унаприједи поступак извршења уговора, побољша квалитет финансијског извјештавања и корпоративне културе, пренос и обезбјеђење власничких права, побољша кредитни рејтинг итд. Све су ово пројекти на којима интензивно радимо да би се ојачао амбијент за више нових кредита, са повољњим условима.

Како објашњавате тврдње да је банкарски сектор стабилан, а сваки четврти кредит се не враћа? Чему би у оваквој ситуацији могла га допринесе државна развојна банка?

Кључни индикатори показују да је банкарски сектор значајно стабилнији него у претходном периоду. Ту , прије свега, мислим на коефицијент ликвидности и коефицијент солвентности, који се крећу изнад граница прописаног минимума. Косфицијент ликвидности, који показује могућност да банке испуњавају све своје обавезе у року доспјећа, крајем трећег квартала 2010. године износио 2,18, што је знатно више него на крају претходне године (1,93) и значајно више у односу на исти мјесец претходне године (1.66). У прва три квартала 2010. све банке су имале дневне и декадне коефицијенте ликвидности изнад прописаног минимума. У економији нема бесплатног ручка и цијена се мора платити прије или касније. Податак о израженом учешћу кредита који касне показује да је кредитни раст у годинама прије кризе био неодржив. Данас као посљедицу имамо висок ниво кредита који касне, губитке банака и повећан опрез приликом новог кредитирања. Отежавајућа околност су негативни ефекти кризе који су донијели смањење вриједности имовине, немогућност реализације бројних пројеката и повећану неликвидност сектора привреде и становништва.

Сматрам да би развојна банка, да је основана прије неколико година данас била дио проблема, а не рјешења. Приватне банке имају основнии циљ да остваре профит, а ипак је већина њих,упркос искуству, знању и процјењивању свог најбољег интереса, остварила губитак. Подаци и искуство показују да су државне банке обично имале много веће губитке. Важно је да извучемо поуке из ових искустава и примјера.

Информисан сам да ће дуг по основу главнице еурообвезница од 200 милиона бити репрогамиран уочи рока доспијећа 2015. године. Да ли у том случају настављамо да плаћамо камате купцима?

Отплата дуга по основу главнице еуро обвезница, у износу од 200 милиона еура, и свих других кредитних обавеза за ту годину, прецизно ће бити дефинисана Законом о буџету. Генерално, оквир за управљање јавним дугом биће постављен стратегијом, која је у финалној фази израде Реализација стратегије управљања јавним дугом редовно ће се усклађивати са средњорочним буџетским оквиром земље. Да ли ће конкретна обавеза по основу еурообвезница бити рефинаисирана новим кредитом, у цјелости или дјелимично отплаћена, зависиће од макроскономских, првенствено фискалних и финансијских прилика у то вријеме.

У овогодишњем буџету планиран је ниво задуживања од 180 милиона еура, уз додатних 53 милиона за инфраструктурн пројекте. Прошле године смо имали прво искуство емисије обвезница у износу од 200 милиона која је била успјешна, посебно са аспекта укупне тражње и броја инвеститора. Припремамо се за нову емисију еурообвезница, која треба да се реализује у првој половини године и у току је процес селекције финансијских институција које ће бити савјетници. Новац од емисије еурообвезница ће бити искоришћен за сервисирање дуга и финансирање капиталне потрошње, у зависиости од потреба. Износ емисије, рочност и тајминг ћемо дефинисати у зависности од прилика на тржишту и интересовања потенцијалних инвеститора. Важно је да пажљиво припремимо нову емисију, имајући у виду да тај процес истовремено представља и могућност да се држава представи великом броју инвеститора, а отварамо и пут нашем приватном сектору и институцијама да сарађују са улагачима са тог тржишта. Треба имати у виду да смо држава која још нема инвестициони кредитни рејтинг и која се први пут прошле године појавила уа изразито нестабилном међународном тржишту. Зато морамо бити додатно опрезнији и одговориији у вођењу фискалне политике. Морамо стварати услове да из сопствених прихода финансирамо све обавезе и не зависимо од нето Спољног кредитирања. Политика коју смо дефинисали у дијелу јавних финансија значи смањење потрошње и елиминисање дефицита, а временом и смањење јавног дуга. Тиме стварамо основе за стабилне јавне финансије, што је предуслов за дугорочни економски раст.

Како ћете одредити према институту државне помоћи, која је у претходном периоду коришћења за гашење пожара у велиКким приватизованим комианијама?

У претходном периоду значајан износ средстава додијељен је за санацију и реструктурирање компанија од системског значаја за нашу економију, које су биле погођене негативним утицајима економске кризе. С обзиром на то да су кроз процес реструктурирања прошла два велика система за црногорске прилике, КАП и Жељезара, и имајући у виду већу тражњу, а тиме и цијену производа ових компанија на свјетском тржишту, реално је очекивати да ће у наредном периоду по овом основу учешће државне помоћи бити значајно смањено. Регионалне неједиакости постоје у свим земљама и не могу их у потпуности испеглати стратегија, ни активна државна политика. Ипак стварањем предуслова за нове инвестиције, бизнис и запошљавања, а поготово развојем квалитетне инфраструктуре, економска политика може ефикасно допринијети смањењу изражених регионалних разлика, а тиме и бржем развоју земље.

Колике су биле државне резерве на крају године, заједно са златом?

Стање депозита на дан 31.12.2010. године заједно са златом износи 138,37 милиона еура, а без злата 100,85 милиона.

Све се мијења, на и ММФ

Хоће ли нам бити потребна помоћ ММФа ове године и шта генерално мислите о фонду из Вашингтона?

Током посљедње економскофинансијске кризе улога ММФа се значајно промијенила. Та институција је знатно повећала свој финансијски потенцијал, којим сад може активно да подржава земље чланице у превазилажењу кризе, а и у управљању је дошло до значајних промјена. Земље које су у посљедњој деценији повећале значај у свјетској економији, као што су Кина и Индија, добијају већу гласачку моћ, чиме ММФ постаје легитимнији. Фонд је у посљедње вријеме увео нове финансијске инструменте и адаптирао концепт условљавања који уобичајено прати њихове аранжмане. Што се тиче односа Црне Горе са ММФом, они теку но устаљеној динамици и уз примјену различитих облика сарадње од редовне размјене информација, преко годишњих анализа које ММФ ради у свим земљама чланицама до различитих облика техничке помоћи коју користимо. Сарадња са ММФом ће се наставити и није искључено склапање евентуалних финансијских аранжмана, прилагођених нашим специфичним потребама.

Мади принц обавезна литературе

• Имате ли неки хоби, шта читате и коју музику слушате?

Спорт је саставни дио мог живота и но том питању нијесам посебно избирљив фудбал, баскет, тенис, куглање, картинг... Важно је и добро друштво. Прије пар година сам испунио дјечачку жељу да скочим са падобраном. Однедавно су ми боксерски тренинзи најбоља антистрес терапија. Тренутно читам „Црног лабуда" од Талеба и „Тхис тиме ис дифферент" од Рајнхарта и Рогофа. „Мали принц" ми је обавезна литература. Од страних економиста, увијек су ми при руци дјела Хајека и Бјукенана, а кад имам времена пратим блогове ГрегорЉа Манкива и Доналда Будроа. Ипак, размјена мишљења са професорима и колегама из академске мреже је најкорисније искуство у брушењу економских ставова.

У канцеларији слушам инструментале од Мориконеа, Мајлса Дејвиса и Рејчарлса, а у аутомобилу Дипеш Мод и Роби Вилијамса. У кафани волим да чујем староградску музику. Ђорђе Балашевић ми је омиљени „овдашњи" кантаутор.

Дијелимо судбину еурозоне

• Страхујете ли од екстерних шокова ове године?

Стабилност и опстанак еура као заједничке валуте свакако је једна од најактуелнијих тема. Иако наша земља званично није члан еурозоне, ипак дијелимо судбину европског простора у монетарном смислу, с обзиром на то да користимо еуро као властиту валуту. Ако имамо нестабилност у еурозони, то утиче на већи ризик Европе и држава које користе еуро. То, опет, значи да су инвеститори више опрезни и мање спремни да улажу, а кад одлуче да инвестирају траже већи принос, односно наплаћују потенцијални ризик. Зато је важно да Црна Гора одржава и јача сарадњу са другим потенцијалним изворима финансирања, првенствено међународним финансијским институцијама као што су ММФ, СБ, ЕИБ и ЕБРД. Осим финансијског имамо и потенцијалне ризике за извозно оријентисане компаније, јер свака већа осцилација за њих значи теже услове пословања, мање прихода и слабије изгледе за преструктурирање. Све ове ризике тре6а имати у виду и у Министарству финансија их користимо као један од параметара приликом креирања економске и фискалне политике.