Реаговање секретара тендерске комисије и савјетника потпредсједника владе за економску политику и финансијски систем Горана Јоветића

Због све учесталијих напада и оцјена о нетранспарентности процеса издавања у дуговорчни закуп локалитета Валданос, који су посебну медијску атрактивност добили и посљедњим тзв “фамозним” нестанком захтјева МАНС- а, који то карактеришу као још један доказ у прилог њиховим "сумњама да Влада и Савјет за приватизацију активно саботирају све напоре да се тендерски поступак учини транспарентним", неопходно је још једном поновити да Влада преко својих радних тијела нема разлога да крије било каква документа, нити да било шта ради да би скривала чињеница од јавности.

Влада, као одговоран орган има обавезу да, све процесе које започне, води на најбољи могући начин и у интересу њених градјана. При томе, увијек се водило и води рачуна да све активности и одлуке не буду на штету процеса и ни самих пројеката.

Зато је важно напоменути да располагање документацијом, било којег трећег лица, у току процеса могло би да утиче на његову успјешност и квалитет, о чему би било упутно да воде рачуна и сви они који искренио и истински желе добро држави и њеним грађанима.

Тачно је да је МАНС доставио захтјев за приступ информацијама у складу са Законом, али није тачно да га је неко намјерно изгубио, како се жели пласирати у јавности.

У великом броју захтјева које Савјет за приватизацију и капиталне пројекте свакодневно добија, постоји могућност да се неки захтјев одмах не надје. Медјутимм, како је Савјет и овог пута желио да буде транспарентан и што хитније достави тражена документа, службеница Савјета задужена за припремање одговора, затражила је да јој се поменути захтјев још једном достави, како би одмах био процесуиран.

Не чуди потреба трагања за свачим што би могло бити сензационалистичко, а оцјену да је “загубљени” захтјев доказ нетранспарентности можда не треба ни карактерисати. Треба још једном нагласити да, док је неки процесс у току, све до потписивања уговора, у случају достављања докумената на разне адресе, грубо би се прекршила права инвеститора и понуђача.

Још једном треба поновити и да ће цјелокупна домументација бити стављена на увид јавности по потписивању уговора, ако до тога дође.

Ипак, јавности ради, поставља се питање: да ли је доказ нетраспарентности и то што је у прошлој години одговорено на преко 150 захтјева за достављање информација, од чега само МАНС-у 130? Или можда није транспаретнтно објављивање Предлога уговора за Валданос ,супротно било каквој европској и свјетској пракси, прије заврсетка процеса? Да ли се нетранспарентним може окарактерисати састанак представника МАНС-а са савјетницима предсједника и потпредсједника Владе на којем је било ријечи о предлогу уговора за Валданос? Није ли било транспарентно отварање понуда и читање елемената из понуда пред свим електронским медијима у Црној Гори? Може ли се нетранспарентним назвати достављање позива за изражавање интересовања, и касније јавног тендера, на три хиљаде адреса, свим амбасадама и конзуларним представниствима, те објављивање у домаћим медијима и на интернету? Зар је упитна транспарентност објављивања свих релевантних одлука, извјештаја, публикација, свакодневних саопстења….

На крају, не преостаје ништа друго до још један упит МАНС-у, на који би одговор свакако био обострано користан и који гласи: уколико знате или имате неку другу, осим уврежене, дефиниције транспарентности, можда би било упутно да је заједнички размотримо.