Интервју потпредсједника Владе и министра правде Душка Марковића за Независни дневник Вијести

Никада нећу бити премијер

За бившег директора АНБ, понижавајућа је и сама помисао да га се неко од политичких конкурената плаши због тога што мисле да о њима има компромитујуће информације.

Потпредсједник Владе и министар правде Душко Марковић изјавио је да је поносан што је био директор Агенције за националну безбједност, али да више никада не би прихватио ту функцију.

У разговору за “Вијести” Марковић је нагласио да је за њега понижавајућа сама помисао да га се неко од политичких конкурената плаши због тога што мисле да о њима има компромитујуће информације, да Дарко Шарић није имао институционалну подршку Црне Горе, да је провјеравано поријекло имовине дијела службеника АНБ-а и да се показало да су је стекли легално.

• Да ли сте као директор АНБ-а икада тражили од Врховног суда дозволу да АНБ прати представнике опозиције, медија и невладиног сектора?

Већ деценијама, од оне комунистичке тајне службе, постоји та перцепција, због чега је тешко разувјерити грађане да тајне службе нијесу више политичке полиције. Данас имамо правила и процедуре које ограничавају сваку злоупотребу. Свака активност се биљежи и о свакој постоји траг.

Таква количина оптужби је непримјерена и није једноставно тачна, нити је икада доказана. Да ли сте у Црној Гори имали иједну аферу, да ли се дошло до податка да је неки новинар или политичар прислушкиван, да ли се појавио неки транскрипт у јавности, неки документ?

• Хоћете да кажете да нијесте тражили прислушкивање и праћење опозиционара и новинара?

Апсолутно не.

• А јесте ли се бавили тиме откуд високи службеник АНБ-а на свадби Сафета Калића?

Ја сам о томе детаљно говорио на Одбору за безбједност информишући га да је то присуство било по задатку службе.

• Осим снимка са свадбе Сафета Калића, на интенету се појавио и снимак службеника АНБ-а Влатка Ракочевића, како наводно наређује да се пусти Насер Кељменди да у Црну Гору унесе велику своту новца. Да ли сте се бавили тиме након што се појавио тај снимак?

Наравно, јер се радило о оперативцу АНБ-а и зато што се и моје име појављивало у том контексту. Све провјере су указале да се ради о монтираном снимку и ми смо те чињенице прослиједили тужилаштву које је наставило даље да ради на том случају.

• Ко је то могао да монтира?

Не бих о томе, али постојале су конкретне индиције и подаци који су дати државном тужиоцу.

• У евиденцији АНБ-а имате описане припаднике криминалних група, а овдје и даље организовани криминал озбиљно пријети. О чему се ради?

То је ваше мишљење, данас су у затвору смјештене веома снажне организоване криминалне групе, које су организоване и на интернационалном плану.
Био бих нескроман ако бих рекао да нијесам упознат са тајнама, али моја банка података не треба да служи за опструкцију. Она мора бити у документационом фонду АНБ-а, а оно што је у мојој глави остаје тајна за сва времена, између осталог и што сам професионалац • Нема Сафета Калића?

Сафета Калића нема због тога што, не само наше, него ни регионалне ни међународне службе још нису дошле до доказа да је он починилац кривичних дјела.

• Осим оних који сматрају да сада не можете бити министар правде, постоје и други који Вас се плаше вјерујући да имате компромитујуће информације о њима и тако превелику моћ. Како то коментаришете?

Био бих нескроман ако бих рекао да нијесам упознат са тајнама, али моја банка података не треба да служи за опструкцију. Она мора бити у документационом фонду АНБ-а, а оно што је у мојој глави остаје тајна за сва времена, између осталог и што сам професионалац.

• Не размишљате да напишете књигу када одете у пензију?

Не. Мислим да у пензионерским данима постоје интерсантније ствари којима бих се бавио. Сама помисао да се неко плаши због тога што сам био директор АНБ-а је понижавајућа по мене. Не желим да прихватим такву позицију. Желим да будем човјек који ће својим радом доприносити, а не неко ко ће на бази било каквог страха или перцепције радити неки посао.

• Да ли бисте поново прихватили функцију шефа тајне службе?

Не.

• Зашто?

Због тога што је то посао који изузетно троши, због тога што је то посао који је изузетно одговоран, и не само што чувате државу, него морате да чувате људе. Никада нијесам дозволио да било који податак буде на штету људи или на штету државе. У службу безбједности не долазе само тачни подаци, него долазе разни подаци и посебни напор је да препознате оно што је поуздано, а да елиминишете оно што је непоуздано. Трудио сам се да посао радим само у интересу своје државе, а да не радим против људи и против интереса грађана.

• Како ми овдје можемо говорити о владавини права ако имамо преко 20 неразријешених убистава. Да ли имате икакве информације о томе да ли се могу ту очекивати помаци?

У службу безбједности не долазе само тачни подаци, него долазе разни подаци и посебни напор је да препознате оно што је поуздано, а да елиминишете оно што је непоуздано. Трудио сам се да посао радим само у интересу своје државе, а да не радим против људи и против интереса грађана Наравно да сам са тим проблемом у току јер сам се у Агенцији за националну безбједност у сарадњи са полицијом бавио тим великим проблемом. Директор полиције ми је саопштио да ниједан случај није затворен, али да постоје одређени проблеми да би се прикупили докази који би били валидни за процесуирање. То је нешто што лебди као оптерећење над нашом државом и ја ћу давати подстицај да ове случајеве ријешимо.

• Али, како је могуће да се у једном малом систему какав је наш дешава мноштво таквих случајева, а да полиција ништа не зна или да нема доказа? То подстиче сумње да неко из полиције или тајне полиције има додирних тачака са подземлјем?

Мислим да је од независности веома мали број случајева тешких убистава остао нерасвијетљен, што значи да је инститиционалним заокруживањем Црне Горе као државе смањен простор за такве злочине. А сјећамо се кроз какво смо вријеме прошли прије независности. Не бих се сложио да наше службе безбједности не знају о томе ништа. Мислим да знају довољно, али је питање да ли можемо обезбиједити доказе који би били валидни за процесуирање.

• Можете ли прецизирати на које случајеве мислите?

На случај убиства покојног Белог Распоповића, Горана Жугића, могуће Срђана Војичића… Оперативне информације о томе постоје, али се не могу обезбиједити конкретни материјални докази за оптужницу. Ипак, ти случајеви морају бити отворени док год постоји шанса да буду полицијски и судски разријешени.

• Како коментаришете оцјене да нијесте могли бити министар правде с обзиром на то да сте били директор АНБ-а?

Очекивао сам их. Свака држава има своју обавјештајну службу И њен је основни задатак да штити виталне националне интересе. Руководити обавјештајном службом је у свакој држави престиж, осим можда овдје. Ја сам тај посао радио у интересу своје државе и на њега сам поносан.
Перцепција о томе да директор агенције не би могао бити неки други државни функционер је застарјели приступ ослоњен на наше насљеђе, јер знате да су службе безбједности у бившој Југославији у комунистичком периоду биле политичке службе и та перцепција данас прати и савремену службу. Ја се држим тога да није важно што је неко радио, него да ли га је радио професионално, да ли га је радио одговорно и да ли иза тога стоји резултат. Желим да вам кажем сасвим директно да иза мог рада у АНБ-у стоји резултат.

• Можете ли то конкретизовати?

Само покушајте да претпоставите како је изгледала Служба државне безбједности 1998. године прије мог доласка. Данас је АНБ чланица неколико обавјештајних заједница, једне на нивоу ЕУ, сарађује са преко 50 обавјештајних служби из цијелог свијета и веома је цијењена од партнера.
Не можете бити чланица неке обавјештајне асоцијације ако нијесте професионални, ако немате резултате, ако не сарађујете и што је најважније, ако нијесу извршене одређене провјере да ли сте као обавјештајна служба склони злоупотребама и малверзацијама.

• Како је онда могуће да процијените да је један од највећих наркобосова у Европи могао да добије црногорско држављанство? Како је могуће било да Дарко Шарић станује у Црној Гори, а да АНБ не зна чиме се бави?

У том тренутку нијесмо имали потврђене информације да се ради о човјеку који је укључен у најтежа кривичних дјела. Након давања мишљења, дошло је до откривања афере Балкански ратник и то је био разлог да се читава процедура заустави. Тај човјек није добио црногорско држављанство.

• Имате ли објашњење како неки полицајци и службеници АНБ-а располажу огромном имовином, а имају сасвим просјечну плату. Да ли сте се икада заинтересовали одакле им то?

Свакако да јесам. За поједине припаднике АНБ-а сам тражио информације о њиховој имовини, провјере у том тренутку јесу показале да имају значајну имовину, али да та имовина није настала као резултат рада и привилегија у Агенцији, него да се ради о имовини која је стечена и из других прихода који су потпуно легални и који се могу доказати.

• Ово Вас питам због озбиљне сумње да организовани криминал има своје сараднике у полицији и државним институцијама. До ког нивоа то иде код нас? Мислите ли да је то опасно, алармантно или безопасно? 

Мислим да о томе морамо да водимо рачуна, али не и да је алармантно, нити опасно. На примјер, пуно се говори о имовини коју је Шарић створио у Србији, то су стотине милиона, а он толику имовину нема у Црној Гори, што значи да овдје није имао институционалну подршку.
Судије и тужиоци морају и сами да се ослободе политичког утицаја

• Најавили сте измјене Устава и закона ради веће независности правосуђа. На што сте конкретно мислили? Неопходно је обезбиједити пуну независност и професионалност правосуђа, прије свега са аспекта спречавања политичког утицаја.

Зато ћемо мијењати закон о судском савјету и закон о судовима, који ће прецизно дефинисати начин избора судија који се први пут бирају, судија који напредују, као и критеријуме за избор предсједника судова. Основни критеријуми биће знање и способност и морални кредибилитет, уз снажније дефинисање дисциплинске одговорности судија. На примјер, биће забрањено напредовање за одређено вријеме оним судијама који су дисциплински одговарали.

• Хоћете ли изаћи у сусрет ЕУ која сматра да предсједник Врховног суда и врховни државни тужилац имају превише моћи? Свакако.

Треба ићи на измјену уставних рјешења тако да предсједник Врховног суда не буде више и предсједник Судског савјета, као и да врховни државни тужилац не буде истовремено и предсједник Тужилачког савјета.
У Судском савјету већину треба да чине судије, а остали чланови да буду бирани из правне струке, адвокатске коморе...
Такође је веома проблематично и чланство министра правде у Судском савјету. Заиста треба учинити све да се обезбиједи пуна независност судства, искључујући могућност сваког политичког утицаја.

• Да ли планирате измјену начина избора предсједника Врховног суда и врховног државног тужиоца?

Мислим да је прихватљиво садашње рјешење да Скупштина бира врховног државног тужиоца на предлог Тужилачког савјета, али треба ићи на рјешење да предсједника Врховног суда бира Скупштина на предлог предсједника државе или Судског савјета.
Садашње уставно рјешење и по мишљењу Европске комисије није задовољавајуће и указује на могући политички утицај.

• О политичком утицају на правосуђе се говори годинама, власт стално обећава да тога неће бити, а Ви сада опет радите на томе. Мислите ли да је то заиста могуће?

Наравно да је могуће, али мислим да ни Устав ни закон то не могу да обезбиједе ако немате судије који су у стању да обезбиједе своју аутономност.
Морамо да имамо и тужиоце и судије који су савјесни, професионални, одговорни и који етички кодекс судства и тужилаштва доживљавају као врхунски принцип. Уз такве судије и тужиоце политички или било какав утицај је сведен на минимум.

• Како се може очекивати независност правосуђа када Влада и даље одлучује којем судији ће да да стан и када судство нема свој буџет?

И у том правцу се морају спровести промјене. Судство треба да има свој буџет и судство треба да рјешава стамбена питања својих судија и службеника, у сарадњи са државом.
Инсистирао сам на декриминализацији клевете

• Обећали сте потпуну декриминализацију клевете, што је претходна Влада одбила прошле године. Што се то у међувремену десило?

Не желим да будем себичан па да кажем да је то резултат мог става и да ја инсистирам на томе. И претходна Влада је донијела закључак да треба ићи у правцу потпуне декриминизације клевета, али морам бити искрен да није било једногласности око тога. То је једноставно и обавеза која произилази из препорука Савјета Европе и мишљења Европске комисије, тако да ћемо већ средином марта имати тај закон и ставити тачку на то питање.

• Али нијесте прихватили предлог да напад на новинаре буде третиран као напад на службено лице?

Тај предлог је у оптицају. На томе се још ради у оквиру радне групе. Према тој иницијативи немам никакав отпор и резерву.
Никада нећу бити премијер

• Хоћете ли се кандидовати на конгресу ДПС-а за неку од високих руководећих функција?

Ја сам сада политичар. Ако будем предлаган за органе ДПС-а, тада ћу о томе озбиљно размислити.

• Јесте ли се формално вратили у чланство ДПС-а? Јесам. • Да ли то значи да остаје опција за премијерску функцију, пошто сте раније помињани као један од кандидата?

О томе уопште не размишљам и будите сигурни да то никада нећу бити јер мислим да тај посао треба да раде млађи људи.
Веома сам задовољан својом професионалном каријером и резултатима, без обзира на све недаће и изазове који су ме пратили. У политичком и професионалном смислу сам испуњен човјек, тако да вјерујем да ће се овим мојим мандатом у Влади завршити и мој ангажман у државним структурама.
Чуо сам за сумњиве трансакције фабрикеу Мојковцу

• Фабрика нелегалних цигарета у Мојковцу је повезивана у јавности и са Вама. Да ли сте као директор АНБ-а знали што се дешава у тој фабрици?

Био сам у току када је та фабрика отварана јер је то било јавно. Касније су долазиле до мене шпекулације да је могуће да се у њој дешава илегална производња цигарета, а у сљедећој фази сам добио информацију да је могуће да ја имам неки удио у тој фабрици, и то ми је речено из најближе породице.
Тада сам то одбацио као најобичнију глупост. У тој фабрици нема чланова моје породице. Све је то апсолутна шпекулација јер да бих имао власнички удио морао бих имати новац који сам на неки начин уложио тамо, а да имам толико новца вјероватно бих га уложио у туризам или у неку другу привредну грану која ми је ближа као човјеку који воли природу, језера, ријеке и риболов.

• Јесте ли знали што се дешава у тој фабрици?

Добијао сам и директне информације од Управе за спречавање прања новца да постоје индиције о сумњивим трансакцијама. Увјек сам тражио да се ажурно ради на провјери тих чињеница, сада на томе ради тужилаштво. Подржавам рад врховног државног тужилаштва да се до краја утврди да ли је та фабрика радила у складу са законом. Једина моја веза са том фабриком може бити због тога што сам рођени Мојковчанин.

• Да ли познајете особе које се везују за тај посао? Једино једног од браће Мркића, јер сам некад становао на Малом брду, а њихова канцеларија је била тамо. Тада сам имао прилику да тог човјека сретнем и упознам.
Медији и НВО показују да се црногорско друштво ослобађа

• Били сте 12 година шеф тајне службе. С обзиром на то, како бисте описали Црну Гору?

Описао бих је као земљу која је прошла буран период и огромне ризике да би остварила кључни национални интерес - обнову независности. Имали смо ванредно стање 1999. године, 60-ак хиљада до зуба наоружаних војника у Црној Гори, разне паравојне структуре… Стали смо у одбрану нашег националног интереса, није било рата, било је веома ризично, али се то исплатило.
Рекао бих да сада живимо у перспективној држави, на прагу смо НАТО и ЕУ, али као реалан човјек морам да кажем да имамо још доста проблема које треба да ријешимо да би сви грађани били задовољни својом државом.

• А како тумачите резултате истраживања да су Црногорци убједљиво најбројнији на Балкану по томе што се плаше да изразе свој став?

Ако би анализирали због чега је то тако и да ли је то тако, онда би заиста требало да пођемо у нашу далеку прошлост да би могли доћи до објективног става.

• Да ли ви осјећате одговорност да се то промијени, с обзиром на то да ова власт и даље подстиче удвориштво на разне начине?

Ту се не бих сложио са вама, јер данас нико на власти није поштеђен критике и одговорности. Транспарентан и слободан рад медија и цивилног сектора показује да се црногорско друштво ослобађа, да се црногорско друштво демократизује и да ћемо из тога сви имати корист.

Влада добија партнере који стално бдију над њеним радом и упозоравају је да ли раде добро или не. Врло је важно да сви сваког дана будемо изложени некој врсти провјере.