Интервју предсједника Владе Игора Лукшића за новосадски "Дневник"

Протеклог викенда учествовали сте на сесији Бриселског форума заједно са председником Тадићем. Да ли су том приликом постављени темељи за отклањање неспоразума који су последњих дана доминирали односима Србије и Црне Горе, почев од оних економских, потакнутих одлуком Београда да забрани извоза жита, па до чисто политичких, какви су они које је извала Стратегија Владе Србије за очување и јачање односа матичне државе и Срба у региону?

Током трајања Бриселског форума нијесам имао одвојен билатерални сусрет са предсједником Тадићем, али смо разговарали за вријеме свечане вечере. Том приликом, размијенили смо запажања о дешавањима у региону, али нијесмо улазили у тематику црногорско-српских односа.

Прети ли опасност да предстојећи попис становништва у Црној Гори поново заоштри односе са Србијом?

Попис је статистишко истраживање и представља унутрашњу ствар неке државе. У том смислу не видим како би било која држава могла да има користи или штете од пописа у Црној Гори, који је организован у складу са међународним статистичким стандардима, методологијом Еуростата, препорукама УН, а одвија се под будним оком независних субјеката. За нас је важно да попис буде слободан и да се грађани слободно изјасне у односу на упитник. То је политика наше Владе, и једини исправан приступ овом питању. Како овако организован попис може засметати било коме у региону, или заоштрити односе измедју било којих држава?

Које су, по Вама, кључне претпоставке за потпуно нормализацију односа Београда и Подгорице?

Економска сарадња кључна је претпоставка и најбољи пут за јачање односа између двије државе. О томе сам причао и са предсједницима Тадићем и Цветковићем током своје недавне незваничне посјете. Мислим да је будућност региона у регионалној сарадњи, и у том контексту наши будући заједнички пројекти учиниће квалитетнијим живот наших грађана, архивирати национална трвења и спорадичне зађевице, што ће нас све заједно представити нашим европским партнерима у најбољем свијетлу.

Србија је недавно у Херцег Новом отварила конзулат. Да ли Црна Гора има намеру да, евентуално, отвори конзулат у Новом Саду или, рецимо, Ловћенцу, како је то својевремено најављивано?

То за сада није у плану. Медјутим, не искључујем такву могућност, уколико процијенимо да је то неопходно, и ако се за то створе услови. Није лако унапријед лицитирати који би то град у Србији био, јер готово да нема мјеста гдје нема Црногораца.

Због чега Амбасада Црне Горе у Београду, како то тврде представници Удружења "Крсташ", још увек има резервисан став према грађанима и удружењима Црногораца у Србији? Наиме, по њиховим речима, нико од Црногораца у Србији још увек није остварио сталну сарадњу са Амбасадом.

Не бих желио да улазим у било чије појединачне оцјене. Превасходна је обавеза свих наших ДКП да остваримо најбољу могућу сарадњу са удружењима Црногораца, заправо са удружењима свих градјана који имају било какве везе са Црном Гором, без обзира на националне предзнаке. Сигуран сам да и Амбасада у Београду ради на томе. Свакако да би свима било боље уколико би било више јединства и сарадње и медју удружењима која су формирана. Мој је апел свима да се потруде у том правцу, а за Амбасаду то је обавеза.

Када је председник Филип Вујановић посетио Ловћенац, рекао је да Црногорци у Србији и Срби у Црној Гори неће бити мањине. Да ли је и то, можда, разлог што из Подгорице није било подршке формирању Националног савета Црногораца?

Та оцјена да није било подршке формирању Националном савјету Црногораца не стоји. Заправо постоји пуна подршка да се Савјет формира. То до сада није урађено због промјена у законодавству Србије, али вјерујем да ће проблем бити превазиђен. Када било ко из руководства Црне Горе износи ставове које помињете, то је због тога што ми полазимо од уставног устројства Црне Горе, која је грађанска држава.

Могу ли Црногорци у Србији рачунати на подршку државе Црне Горе, као што неке друге националне заједнице у Војводини имају од својих матичних земаља?

Подршка матичне државе, када је ријеч о гаранцији основних људских права, никада није, нити ће бити доведена у питање. Поносни смо на наше сународнике у Србији, ал и у Хрватској, Босни и Херцеговини и било којој држави региона и шире. Чување националног идентитета у дијаспори, завређује само поштовање. Оно што је још важније је да државе у којима живе националне заједнице темеље своје политике на равноправности и уважавању разлика. За узврат, се од представника националних заједница очекује лојалност и поштовање државе у којој живе.

Колико је промијењен статус Црногораца из Србије, који немају црногорско држављанство, када су у питању њихова права у Црној Гори, посједовање некретнина, стицање држављанства, судски спорови ? И да ли су на том пољу у плану неке промене?

Промјена статуса државе објективно утиче и на статус градјана. Ми смо настојали и настојимо да до краја олакшамо живот грађана с обје стране сада државне границе. Сасвим је логично да се разликују законска рјешења која регулишу питање држављанства у малим и у великим државама. Ту нема неких универзалних правила, нити је сва питања могуће регулисати одмах да сви буду задовољни. Али, свакако, озбиљно пратимо све што се догађа и у тој сфери, и сва питања рјешаваћемо у складу са нашим државним интересима, потребама грађана, и у складу са европским и другим савременим демократским стандардима.

Одавно се из европских политичких кругова указује на важност регионалног партнерства на путу ка ЕУ. У којој мери је то истински препознато и на простору западног Балкана или се иза декларативног заклињања у сарадњу још увек често делује по принцпу "да комшији цркне крава"?

Регионална сарадња предуслов је за европску будућност држава са ових простора. Интеграција у Европску Унију и НАТО, рјешење је за трајну стабилност земаља Западног Балкана. Што прије сви у региону постанемо тога свјесни, прије ћемо почети да живимо живот европских грађана.

На панелу Бриселског форума поручили сте да би ЕУ требало да државама западног Балкана шаље и позитивне сигнале, а не само задатке. Колико су се, међутим, саме државе Западног Балкана квалификовале за такву промену односа Брисела према њима, с обзиром на, нажалост, често потврђивано правило да се на овим просторима позитивни помаци чине углавном само под притиском?

Мислим да је сазрела свијест на овим просторима да преузимање задатака није само испуњавање задатих обавеза већ прилика да се државе институционално и суштински уреде. Нажалост, још увијек имамо праксу у региону да се једино прецизно изреченим мјерама ствари могу држати под контролом. Мислим да је и у овом случају, јачање економије и регионална сарадња прави одговор на изазаове.

Игор Лукшић, предсједник Владе Црне Горе

хттп://www.дневник.рс/ноде/28298