Ауторски текст "Одлучним реформама у сусрет новим изазовима" министра финансија, др Милорада Катнића, објављен у Годишњем билтену Министарства финансија

Сваки наш грађанин упознат је да су екстерни шок, пад економске активности, високи буџетски дефицит, раст јавног дуга и повећање неликвидности биле основне економске карактеристике 2009. године. Такође, знамо да се прошла, 2010, може означити годином стабилизације и значајних промјена економског система.

У првој половини 2010. економска активност се стабилизовала, а у посљедња два квартала биљежила раст. Смањени су државна потрошња и буџетски дефицит. Јавни дуг је, и поред раста, задржан на одрживом нивоу. Буџет је редовно сервисирао све обавезе, и није било потребе за ребалансом. По први пут Црна Гора је издала еуро обвезнице, чиме су инвеститори показали повјерење у наше финансије. Десило се то у години изразитих нестабилности на европском финансијском тржишту и криза појединих земаља еурозоне, због чега се ови резултати могу означити као успјех.

Сви изазови са којима се суочавала наша економија тражили су одлучне реформе и брзо доношење одлука. Ванбуџетски фондови су консолидовани у јединствени систем трезора, чиме је повећана транспарентност располагања и трошења новца пореских обвезника. Измјеном пореских закона створена је основа за дугорочно стабилно финансирање општина, уз лимитирање дискреционих пореских и квази пореских намета којим се кажњавају порески обвезници и уноси нестабилност у економски систем. Унапријеђен је пословни амбијент - смањењем броја процедура, времена и трошкова регистрације компанија и плаћања пореза. Омнибус законом елиминисане су многе баријере које су оптерећивале и реметиле бизнис у Црној Гори.

У 2010. години заокружена је и правна регулатива из домена банкарског сектора, што доприноси јачању независности регулатора и његове улоге супервизије, као и даљој стабилности финансијског система. На пољу структурних реформи, донесене су тешке и непопуларне одлуке које, прије свега, значе одговорност за будуће генерације. Посебно ваља истаћи параметарска прилагођавања пензијског система, постепеним продужењем границе за пензионисање и измјенама формуле за усклађивање пензија.

Заједно, све активности које су спровођене током 2010. године учиниле су економски систем стабилнијим и сигурнијим. Истовремено је створена основа за одржив дугорочан раст. За 2011. годину очекујемо да ће раст бити на нивоу предвиђених 2,5%, што ће омогућити даљу консолидацију јавних финансија. Да бисмо у наредном средњорочном периоду могли остварити потенцијалне стопе раста, на годишњем нивоу од преко 4%, неопходно је наставити са макроекономском стабилизацијом привреде, те интензивирати структурне реформе, поготово оне у областима социјалне заштите, здравственог и образовног система.

Показали смо да смо спремни да донесемо тешке и непопуларне одлуке када су оне у интересу дугорочне стабилности и напретка. То је одговорна политика према садашњим и будућим генерацијама, која не значи игнорисање и одлагање проблема већ суочавање са њима и њихово претварање у изазов и шансу. Тако морамо и наставити.

Наставком регулаторне реформе и оптимизацијом државне управе не штедимо само средства пореских обвезника, већ повећавамо транспарентност и квалитет јавних услуга. Реформе здравственог и образовног система треба да донесу ефикаснију здравствену заштиту и, оно што је основа напретка, конкурентније знање кроз квалитетније (цјеложивотно) образовање. Најбољи начин да подстакнемо економију је боља инфраструктура и боље образовање. Потребно је даље и брже унапређивати пословни амбијент и стварати услове за нове инвестиције.

Поједине појаве забрињавају. Олако се и грубо критикују инвеститори, без обзира да ли су домаћи или страни, да ли долазе из ЕУ или других најразвијенијих земаља и да ли имају репутацију која им отвара врата за улагања у државе са највећим (инвестиционим) рејтингом. Не само да морамо мијењати прописе како бисмо смањили трошкове, процедуре и вријеме за инвестиције већ морамо успостављати климу међусобног повјерења и поштовања са инвестиционом заједницом. Зато је неопходно градити систем вриједности гдје су инвеститори добродошли, гдје профит и богатство, настали на формалном и регуларном бизнису, нијесу за осуду већ за поштовање. Унапређење пословног амбијента и инвестиционе климе биће задатак Министарства финансија којем ћемо бити посебно посвећени.

Истовремено, државна администрација као цјелина, а тиме и она у Министарству финансија, треба да постане сервис грађана и привреде, а процедуре морају бити транспарентне и ефикасне. Од доминантног приступа који гласи „не може“, „није у реду“, „дођите други пут“ и „није моја надлежност“, морамо сви заједно учинити све што је могуће како би дошло до тога да државна администрација преузме одговорност за предмете и одлуке, да их не одлаже, те да их заврши одмах или у најкраћем року.

Министарство финансија се у 2011. сусреће и са потпуно новим изазовима. Добијање статуса земље кандидата у децембру прошле године представља охрабрење, али истовремено и додатни изазов за администрацију Црне Горе. У Министарству смо као један од основних приоритета за 2011. годину дефинисали успостављање институционалних и кадровских претпоставки потребних за успјешно спровођење преговора о учлањивању у ЕУ. У том контексту, посебна пажња ће бити посвећена успостављању структура које су потребне за ефикасно преношење правног реда ЕУ у Црну Гору у областима које су у директној надлежности Министарства финансија, као и успостављању децентрализованог система управљања ИПА фондовима. Ово нијесу техничка већ суштинска питања, која ће показати да ли имамо знања и умијећа да прихватимо европске вриједности, правила и процедуре. Тренутно је просјечан годишњи износ ИПА средстава која су доступна Црној Гори на нивоу око 30 милиона еура. У наредним годинама ће се тај износ повећавати, али од наших способности и ефикасности зависиће колико ћемо од тих средства стварно искористити. Од тога, дакле, зависе финансијски бенефити нашег придружења ЕУ, што ће директно утицати и на животни стандард грађана Црне Горе.

У оквиру редовне сарадње са ЕУ, Црна Гора је крајем јануара 2011. предложила Европској комисији свој најновији Економски и фискални програм (ЕФП). Документ је преведен и објављен на сајту Министарства (хттп://www.мф.гов.ме/организација/медјународна_сарадња_и_европске_интеграције/102867/ЕКОНОМСКИ-И-ФИСКАЛНИ-ПРОГРАМ.хтмл) чиме настављамо са политиком отворености и транспарентности у раду.

Овогодишњи ЕФП је посљедњи документ овог типа. Сада, када је Црна Гора постала званично кандидат за улазак у ЕУ, у обавези смо да припремимо нови, захтјевнији тип документа, зван Предприступни економски програм. Припреме смо већ започели и у том дијелу ћемо без сумње одговорити додатним обавезама и захтјевима Европске комисије.

Поштовани, изазови са којима се суочава наша економија траже одлучне реформе и брзо доношење одлука. Морамо преузети одговорност и радити оно што вјерујемо да је исправно. Могућности и шансе за напредак су велике, а од нашег рада, знања и залагања зависи како ћемо их искористити. Испуњавање свих претходних задатака и приоритета је једини пут како компаративне могу постати и конкурентске предности и бити искоришћене за повећање благостања, за нас, за наше породице и за нашу државу.

С поштовањем,
др Милорад Катнић
министар финансија