- Влада Црне Горе
Будва: Говор предсједника Владе Игора Лукшића на к...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Будва: Говор предсједника Владе Игора Лукшића на конференцији „Дијалог Црна Гора – ЕУ“
Објављено: 27.05.2011. • 17:10 Аутор: биро
Уважени господине Филе,
Поштоване даме и господо,
Чини ми посебно задовољство да вас, у име Владе Црне Горе, поздравим и захвалим на позиву да отворим конференцију на тему ’’Дијалог Црна Гора-ЕУ’’, коју организује Национални савјет за европске интеграције. Назив и тематски садржај Конференције, и симболички и суштински, упућује на оно што је срж еманципације, односно европеизације сваког друштва, па и црногорског. Дијалог, који своје исходиште има у демократским стандардима и пракси, у компромису који уважава различитости, нераздвојив је од нашег европског пута. А, ова Конференција је још једна потврда посвећености Владе и Парламента, али и осталих структура друштва за суштински дијалог унутар државе. Исто тако, и са нашим европским партнерима.
Увјерен сам да данашња Конференција представља добру прилику да сагледамо досадашње резултате у испуњавању седам кључних приоритета. Из овог угла, и укупна достигнућа Црне Горе на путу ка ЕУ која се, дозволићете да укажем, истичу у позитивном смислу на свим важним форумима. Пројектовали смо амбициозне, али реалне акитвности у приоритетним областима наведеним у Мишљењу Европске комисије. Пред нама је још доста посла. Али, вјерујем да смо већ ушли у ону фазу у којој више нема дилеме да се ствари одвијају у позитивном смјеру, да је све што радимо на испуњавању обавеза из Акционог плана у складу са европским стандардима и праксом. Изазов је да се одржи постојећа динамика и квалитет активности, како би све оно што смо зацртали, остварили у предвиђеном року. Увјерен сам да за то сви скупа имамо довољно воље, ентузијазма, капацитета и енергије. И да ће нас резултати које остваримо квалификовати да Европска комисија у овогодишњем Извјештају о напретку препоручи отварања преговора о приступању Црне Горе ЕУ.
Црна Гора прави даљи крупан искорак на свом европском путу. Поново истичем, са пуном свијешћу о важности дијалога између Црне Горе и ЕУ, ни једног тренутка не занемарујемо значај који има дијалог који се одвија унутар Црне Горе. Свјесни смо чињенице да је ријеч о процесу који захтијева континуиран допринос свих чинилаца друштва. То је посебно релевантно у нашем случају, имајући у виду величину Црне Горе, па је то је једини начин да премостимо искушења која се тичу административних капацитета. Крајње је подстицајно, али и кључно, што је интеграција Црне Горе у ЕУ питање око којег постоји консензус, питање које повезује стране које, неријетко, имају значајно различита виђења која треба усаглашавати у заједничком дијалогу. Подсјетићу да ово питање представља заједнички циљ и интерес свих грађана Црне Горе.
Неспорно је да нас, можда понекад и не тако очигледно, у овом процесу везује и искрена намјера да, испуњењем ових критеријума и напретком у областима владавине права, медијских слобода, правосуђа, изборног законодавства, борбе против организованог криминала и корупције, борбе против дискриминације било које врсте, првенствено, створимо услове за бољи и квалитетнији живот свих грађана Црне Горе. Дакле, ми смо искрено посвећени реформама због нас самих и наших националних интереса, а не зато што то неко од нас тражи. Уосталом, грађани све више суде о предностима европске интеграције на основу опипљивих резултата, поклањајући све мање пажње на друге аспекте. Једино када грађанима пружимо опипљиве доказе европске перспективе, можемо рачунати на њихову пуну подршку. Притом, јасно је да нам интеграциони механизам помаже да радимо боље, брже и квалитетније.
Даљи напредак Црне Горе у правцу пуноправног чланства у европску породицу је на узајамну корист. Црна Гора се добросусједским односима, унутрашњом политичком стабилношћу, етничком, религијском разноликошћу, привлачношћу за инвеститоре, регионалном сарадњом потврдила као поуздан партнер и у доба финансијске и политичке кризе у ЕУ. Црна Гора се данас квалификује на свим важним међународним адресама као држава која може бити добар примјер земљама које су на интеграционом путу.
Храбри ме чињеница да смо у процесу испуњења сваког појединачног критеријума у досадашњем раду остварили напредак, што представља добру основу за остварење стратешких циљева којима тежимо.
Даме и господо,
Без намјере да детално набрајам све што је урађено, дозволите да се укратко осврнем на најзначајније резултате остварене у оквиру сваке од седам препорука, у складу са Акционим планом Владе.
1. Скупштина је у протеклом периоду реализовала активности усмјерене ка јачању контролне и законодавне улоге, проширењем надзора над више области и јачањем капацитета за процјену усклађености закона са правном тековином ЕУ и њиховим утицајем. То је напредак којим је задовољна и Влада и наши европски партнери. Континуирано се ради на унапређењу изборног законодавног оквира, уз консултације са Венецијанском комисијом и ОЕБС-ом. Надам се да ћемо на овом важном питању положити тест демократске зрелости, и доказати да је усвајање овог закона, уз широку подршку, заједнички циљ на дохват руке.
2. У склопу реформе државне управе, посебно бих издвојио рад на новом Закону о државним службеницима и намјештеницима. Циљ је да се осигура запошљавање и напредовање на основу заслуга, деполитизација и професионална државна управа. Овај закон је већ прошао неколико експертиза СИГМА и ЕК, са којима настављајамо интензивне консултације. У овом контексту, указао бих и на Стратегију реформе државне управе и оквирни Акциони план за њену имплементацију. У скупштинској процедури је Предлог закона о измјенама и допунама Закона о управном поступку, док се истовремено ради на Програмском документу који ће дати смјернице за припрему новог Закона о управном поступку.
3. У области јачања владавине права, истичем да је усвојен Закон о бесплатној правној помоћи и припремљен сет нацрта закона који се односе на јачање независности правосуђа - Нацрт Закона о измјенама и допунама Закона о Судском Савјету, Закон о судовима и Закон о државном тужилаштву. И ови закони су били предмет више анализа експерата Европске комисије и Венецијанске комисије. Ту је и Приједлог одлука којом се иницира процес промјене Устава у дијелу одредаба којима се уређује правосуђе, коју ће, очекујем, Влада усвојити наредне седмице.
4. Остварили смо и напредак у сегменту борбе против корупције. Припремљен је сет антикорупцијских закона, који ће се још једном, вјерујем, финално тестирати на радионици која ће се одржати сјутра у РеСПА-и, у организацији Владе и ЕК, и уз експертску подршку СИГМА. Ради се о сљедећим прописима: Предлог закона о измјенама и допунама Кривичног законика којим се имплементирају препоруке ГРЕЦО-а, Нацрт закона о измјенама и допунама Закона о спрјечавању сукоба интереса и нацрти Закона о финансирању политичких партија и Закона о јавним набавкама.
Препознајући важност социјалног дијалога, настављамо да радимо на усаглашавању одредби Закона о раду, који је значајан и у дијелу борбе против корупције. Такође, у Скупштини је низ закона којима се унапређује пословни амбијент, чиме се превентивно утиче на проблем корупције.
5. У области борбе против организованог криминала, наставља се са унапређењем нормативног оквира – поред осталог, у припреми су Нацрт закона о унутрашњим пословима и Нацрт закона о ДНК регистру. Цијеним посебно важним, што је утврђена Мапа организованог криминала у Црној Гори. Тиме се даје додатан квалитет ефикасној борби против овог глобалног феномена. Укупан стратешки оквир на овом плану биће заокружен припремом документа Процјена пријетње од организованог криминала у Црној Гори. Упоредо са јачањем капацитета полиције успостављамо сигурну комуникациону мрежу за размјену података. Континуирано радимо и на унапређењу сарадње са ИНТЕРПОЛ-ом, ЕУРОПОЛ-ом, СЕЦИ центром и и земљама у окружењу. Ускоро ће са радом почети и Заједнички истражни тим, а кроз међународну и регионалну сарадњу је реализован читав низ важних активности у последњих пар мјесеци.
6. У области медијских слобода, у скупштинској је процедури Предлог закона о измјенама и допунама Кривичног законика, којим се предвиђа брисање кривичног дјела клевете и увреде. Дефинисан је и модел за финансирање новинарског саморегулаторног тијела.
7. У дијелу препорука за јачање сарадње са цивилним друштвом, конституисан је Савјет за сарадњу Владе и НВО. Уз активно учешће цивилног сектора, припремљен је Нацрт закона о НВО, док је у фази коначног прецизирања Анализа финансирања НВО из јавних фондова. Унапријеђен је процес консултација и учешће цивилног сектора у изради прописа и креирању јавних политика. У циљу даљег јачања и одрживости овог процеса, односно обезбјеђивања системског рјешења за учешће НВО у поступку креирања јавних политика, приступићемо и измјенама и допунама Закона о државној управи.
8. У циљу унапређења људских права, утврђен је Предлог закона о Омбудсману, који је у скупштинској процедури, као и Предлог закона о забрани дискриминације лица са инвалидитетом. Ради се и на измјенама и допунама Закона о професионалној рехабилитацији и запошљавању лица са инвалидитетом. Предано настављамо са реализацијом активности на ажурирању базе података о расељеним и интерно расељеним лицима и биљежимо, слободан сам рећи, видан напредак када је ријеч о подношењу захтјева и рјешавању правног статуса ових лица. Притом, свјесни смо да постигнути резултати, још увијек, нијесу на задовољавајућем ниво, што захтијева даље интензивне напоре. Истовремено, спроводимо активности на дефинисању и Стратегије одрживог рјешења за кампове Коник И и ИИ. Ускладили смо релевантно законодавство са Законом о странцима (запошљавање, образовање, социјална права, здравствена заштита и осигурање), што је констатовано и од стране УНХЦР. Утврђене су пореске олакшице за запошљавање припадника РАЕ популације. Додатно, у припреми је и програм запошљавања приправника, који су припадници ове популације. Црна Гора активно учествује и у текућим активностима у оквиру Сарајевског процеса/Београдске иницијативе.
Даме и господо,
Стални дијалог Црне Горе и ЕУ наставља се и кроз предстојеће експертске мисије ЕУ у области владавине права, већ почетком јуна. Очекујем да ће експерти ЕУ, који ће се посебно фокусирати на ефикасност, независност, аутономију и одговорност правосудног система, и борбу против корупције и организованог криминала, у отвореној комуникацији, идентификовати остварене резултате, као и питања којима ћемо посветити посебну пажњу у наредних неколико мјесеци.
Остварени напредак је охрабрујући и увјерен сам да ћемо у предстојећем периоду задржати добру динамику како би финализовали активности у складу са утврђеним приоритетима, мјерама и роковима за њихову реализацију. То се односи како на заокруживање законодавног оквира, тако и на остале активности.
Међутим, како ни најбоље законодавство не гарантује потпуни успјех, циљ нам је даље унапређење капацитета и континуирано усавршавање које ће осигурати ефикасну примјену предложених рјешења.
Коначно, морамо у овом процесу наставити да посебну пажњу посвећујемо потребама припадника најрањивијих група у нашем друштву, како би на европском путу градили Црну Гору као државу једнаких могућности за све њене грађане.
Надам се да ћемо у периоду пред нама још посвећеније заједничким снагама радити за добробит свих грађана. Као што сам више пута до сада поновио, желим да вас увјерим да ћете у овом послу, у Влади и мени лично, увијек имати поузданог партнера и да ће наша врата бити увијек отворена за конструктиван и користан дијалог.
Хвала за пажњу!
Поштоване даме и господо,
Чини ми посебно задовољство да вас, у име Владе Црне Горе, поздравим и захвалим на позиву да отворим конференцију на тему ’’Дијалог Црна Гора-ЕУ’’, коју организује Национални савјет за европске интеграције. Назив и тематски садржај Конференције, и симболички и суштински, упућује на оно што је срж еманципације, односно европеизације сваког друштва, па и црногорског. Дијалог, који своје исходиште има у демократским стандардима и пракси, у компромису који уважава различитости, нераздвојив је од нашег европског пута. А, ова Конференција је још једна потврда посвећености Владе и Парламента, али и осталих структура друштва за суштински дијалог унутар државе. Исто тако, и са нашим европским партнерима.
Увјерен сам да данашња Конференција представља добру прилику да сагледамо досадашње резултате у испуњавању седам кључних приоритета. Из овог угла, и укупна достигнућа Црне Горе на путу ка ЕУ која се, дозволићете да укажем, истичу у позитивном смислу на свим важним форумима. Пројектовали смо амбициозне, али реалне акитвности у приоритетним областима наведеним у Мишљењу Европске комисије. Пред нама је још доста посла. Али, вјерујем да смо већ ушли у ону фазу у којој више нема дилеме да се ствари одвијају у позитивном смјеру, да је све што радимо на испуњавању обавеза из Акционог плана у складу са европским стандардима и праксом. Изазов је да се одржи постојећа динамика и квалитет активности, како би све оно што смо зацртали, остварили у предвиђеном року. Увјерен сам да за то сви скупа имамо довољно воље, ентузијазма, капацитета и енергије. И да ће нас резултати које остваримо квалификовати да Европска комисија у овогодишњем Извјештају о напретку препоручи отварања преговора о приступању Црне Горе ЕУ.
Црна Гора прави даљи крупан искорак на свом европском путу. Поново истичем, са пуном свијешћу о важности дијалога између Црне Горе и ЕУ, ни једног тренутка не занемарујемо значај који има дијалог који се одвија унутар Црне Горе. Свјесни смо чињенице да је ријеч о процесу који захтијева континуиран допринос свих чинилаца друштва. То је посебно релевантно у нашем случају, имајући у виду величину Црне Горе, па је то је једини начин да премостимо искушења која се тичу административних капацитета. Крајње је подстицајно, али и кључно, што је интеграција Црне Горе у ЕУ питање око којег постоји консензус, питање које повезује стране које, неријетко, имају значајно различита виђења која треба усаглашавати у заједничком дијалогу. Подсјетићу да ово питање представља заједнички циљ и интерес свих грађана Црне Горе.
Неспорно је да нас, можда понекад и не тако очигледно, у овом процесу везује и искрена намјера да, испуњењем ових критеријума и напретком у областима владавине права, медијских слобода, правосуђа, изборног законодавства, борбе против организованог криминала и корупције, борбе против дискриминације било које врсте, првенствено, створимо услове за бољи и квалитетнији живот свих грађана Црне Горе. Дакле, ми смо искрено посвећени реформама због нас самих и наших националних интереса, а не зато што то неко од нас тражи. Уосталом, грађани све више суде о предностима европске интеграције на основу опипљивих резултата, поклањајући све мање пажње на друге аспекте. Једино када грађанима пружимо опипљиве доказе европске перспективе, можемо рачунати на њихову пуну подршку. Притом, јасно је да нам интеграциони механизам помаже да радимо боље, брже и квалитетније.
Даљи напредак Црне Горе у правцу пуноправног чланства у европску породицу је на узајамну корист. Црна Гора се добросусједским односима, унутрашњом политичком стабилношћу, етничком, религијском разноликошћу, привлачношћу за инвеститоре, регионалном сарадњом потврдила као поуздан партнер и у доба финансијске и политичке кризе у ЕУ. Црна Гора се данас квалификује на свим важним међународним адресама као држава која може бити добар примјер земљама које су на интеграционом путу.
Храбри ме чињеница да смо у процесу испуњења сваког појединачног критеријума у досадашњем раду остварили напредак, што представља добру основу за остварење стратешких циљева којима тежимо.
Даме и господо,
Без намјере да детално набрајам све што је урађено, дозволите да се укратко осврнем на најзначајније резултате остварене у оквиру сваке од седам препорука, у складу са Акционим планом Владе.
1. Скупштина је у протеклом периоду реализовала активности усмјерене ка јачању контролне и законодавне улоге, проширењем надзора над више области и јачањем капацитета за процјену усклађености закона са правном тековином ЕУ и њиховим утицајем. То је напредак којим је задовољна и Влада и наши европски партнери. Континуирано се ради на унапређењу изборног законодавног оквира, уз консултације са Венецијанском комисијом и ОЕБС-ом. Надам се да ћемо на овом важном питању положити тест демократске зрелости, и доказати да је усвајање овог закона, уз широку подршку, заједнички циљ на дохват руке.
2. У склопу реформе државне управе, посебно бих издвојио рад на новом Закону о државним службеницима и намјештеницима. Циљ је да се осигура запошљавање и напредовање на основу заслуга, деполитизација и професионална државна управа. Овај закон је већ прошао неколико експертиза СИГМА и ЕК, са којима настављајамо интензивне консултације. У овом контексту, указао бих и на Стратегију реформе државне управе и оквирни Акциони план за њену имплементацију. У скупштинској процедури је Предлог закона о измјенама и допунама Закона о управном поступку, док се истовремено ради на Програмском документу који ће дати смјернице за припрему новог Закона о управном поступку.
3. У области јачања владавине права, истичем да је усвојен Закон о бесплатној правној помоћи и припремљен сет нацрта закона који се односе на јачање независности правосуђа - Нацрт Закона о измјенама и допунама Закона о Судском Савјету, Закон о судовима и Закон о државном тужилаштву. И ови закони су били предмет више анализа експерата Европске комисије и Венецијанске комисије. Ту је и Приједлог одлука којом се иницира процес промјене Устава у дијелу одредаба којима се уређује правосуђе, коју ће, очекујем, Влада усвојити наредне седмице.
4. Остварили смо и напредак у сегменту борбе против корупције. Припремљен је сет антикорупцијских закона, који ће се још једном, вјерујем, финално тестирати на радионици која ће се одржати сјутра у РеСПА-и, у организацији Владе и ЕК, и уз експертску подршку СИГМА. Ради се о сљедећим прописима: Предлог закона о измјенама и допунама Кривичног законика којим се имплементирају препоруке ГРЕЦО-а, Нацрт закона о измјенама и допунама Закона о спрјечавању сукоба интереса и нацрти Закона о финансирању политичких партија и Закона о јавним набавкама.
Препознајући важност социјалног дијалога, настављамо да радимо на усаглашавању одредби Закона о раду, који је значајан и у дијелу борбе против корупције. Такође, у Скупштини је низ закона којима се унапређује пословни амбијент, чиме се превентивно утиче на проблем корупције.
5. У области борбе против организованог криминала, наставља се са унапређењем нормативног оквира – поред осталог, у припреми су Нацрт закона о унутрашњим пословима и Нацрт закона о ДНК регистру. Цијеним посебно важним, што је утврђена Мапа организованог криминала у Црној Гори. Тиме се даје додатан квалитет ефикасној борби против овог глобалног феномена. Укупан стратешки оквир на овом плану биће заокружен припремом документа Процјена пријетње од организованог криминала у Црној Гори. Упоредо са јачањем капацитета полиције успостављамо сигурну комуникациону мрежу за размјену података. Континуирано радимо и на унапређењу сарадње са ИНТЕРПОЛ-ом, ЕУРОПОЛ-ом, СЕЦИ центром и и земљама у окружењу. Ускоро ће са радом почети и Заједнички истражни тим, а кроз међународну и регионалну сарадњу је реализован читав низ важних активности у последњих пар мјесеци.
6. У области медијских слобода, у скупштинској је процедури Предлог закона о измјенама и допунама Кривичног законика, којим се предвиђа брисање кривичног дјела клевете и увреде. Дефинисан је и модел за финансирање новинарског саморегулаторног тијела.
7. У дијелу препорука за јачање сарадње са цивилним друштвом, конституисан је Савјет за сарадњу Владе и НВО. Уз активно учешће цивилног сектора, припремљен је Нацрт закона о НВО, док је у фази коначног прецизирања Анализа финансирања НВО из јавних фондова. Унапријеђен је процес консултација и учешће цивилног сектора у изради прописа и креирању јавних политика. У циљу даљег јачања и одрживости овог процеса, односно обезбјеђивања системског рјешења за учешће НВО у поступку креирања јавних политика, приступићемо и измјенама и допунама Закона о државној управи.
8. У циљу унапређења људских права, утврђен је Предлог закона о Омбудсману, који је у скупштинској процедури, као и Предлог закона о забрани дискриминације лица са инвалидитетом. Ради се и на измјенама и допунама Закона о професионалној рехабилитацији и запошљавању лица са инвалидитетом. Предано настављамо са реализацијом активности на ажурирању базе података о расељеним и интерно расељеним лицима и биљежимо, слободан сам рећи, видан напредак када је ријеч о подношењу захтјева и рјешавању правног статуса ових лица. Притом, свјесни смо да постигнути резултати, још увијек, нијесу на задовољавајућем ниво, што захтијева даље интензивне напоре. Истовремено, спроводимо активности на дефинисању и Стратегије одрживог рјешења за кампове Коник И и ИИ. Ускладили смо релевантно законодавство са Законом о странцима (запошљавање, образовање, социјална права, здравствена заштита и осигурање), што је констатовано и од стране УНХЦР. Утврђене су пореске олакшице за запошљавање припадника РАЕ популације. Додатно, у припреми је и програм запошљавања приправника, који су припадници ове популације. Црна Гора активно учествује и у текућим активностима у оквиру Сарајевског процеса/Београдске иницијативе.
Даме и господо,
Стални дијалог Црне Горе и ЕУ наставља се и кроз предстојеће експертске мисије ЕУ у области владавине права, већ почетком јуна. Очекујем да ће експерти ЕУ, који ће се посебно фокусирати на ефикасност, независност, аутономију и одговорност правосудног система, и борбу против корупције и организованог криминала, у отвореној комуникацији, идентификовати остварене резултате, као и питања којима ћемо посветити посебну пажњу у наредних неколико мјесеци.
Остварени напредак је охрабрујући и увјерен сам да ћемо у предстојећем периоду задржати добру динамику како би финализовали активности у складу са утврђеним приоритетима, мјерама и роковима за њихову реализацију. То се односи како на заокруживање законодавног оквира, тако и на остале активности.
Међутим, како ни најбоље законодавство не гарантује потпуни успјех, циљ нам је даље унапређење капацитета и континуирано усавршавање које ће осигурати ефикасну примјену предложених рјешења.
Коначно, морамо у овом процесу наставити да посебну пажњу посвећујемо потребама припадника најрањивијих група у нашем друштву, како би на европском путу градили Црну Гору као државу једнаких могућности за све њене грађане.
Надам се да ћемо у периоду пред нама још посвећеније заједничким снагама радити за добробит свих грађана. Као што сам више пута до сада поновио, желим да вас увјерим да ћете у овом послу, у Влади и мени лично, увијек имати поузданог партнера и да ће наша врата бити увијек отворена за конструктиван и користан дијалог.
Хвала за пажњу!
Везани чланци:
Саопштење са 66. сједнице Владе Црне Горе 30.01.2025.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?