- Влада Црне Горе
Излагање министра вањских послова и европских инте...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Излагање министра вањских послова и европских интеграција Милана Роћена
Објављено: 27.05.2011. • 17:01 Аутор: биро
Даме и господо,
Уважени посланици,
Уважени представници Делегације ЕУ,
Уважени представници невладиних организација и медија
Желим да захвалим Националном савјету за европске интеграције и предсједнику Небојши Медојевићу за организацију ове конференције. Ово је потврда веома добре сарадње Владе и Парламента, али и свих субјеката црногорског друштва на реализацији седам кључних приоритета из Мишљења ЕК. Исто тако, партнерског односа и добре сарадње са ЕК. Ово је такође још једна прилика за провјеру квалитета учињеног у досадашњој фази, и за договор о динамици испуњавања преосталих обавеза. За Црну Гору је посебно значајан и тајминг одржавања ове Конференције.
Министарство вањских послова и европских интеграција је у радном процесу одговорно за хоризонтално управљање и координацију на спровођењу обавеза из цјелине Акционог плана, као и за комуникацију са Бриселом. Уз то је посебно одговорно за област цивилног друштва. Овом саставу су добро познати утврђени приоритети, као и планиране активности у овом дијелу Акционог плана, које не бих понављао.
Однос и политика Владе према НВО и свим субјектима цивилног друштва изражени су у експозеу премијера Игора Лукшића, као и кроз консултације одмах након преузимања дужности. То је потврђено током јавне расправе на припреми Акционог плана за праћење спровођења препорука из Мишљења ЕК. Реализација обавеза из Акционог плана само је убрзала имплементацију квалитативно нове политике Владе у односу према цивилном сектору, што је цондитио сине qуа нон прогреса у процесу интеграције.
Цивилно друштво има и имаће све важнију улогу у дефинисању политика Владе, договарању најважнијих приоритета, праћењу спровођења преузетих обавеза, активностима које шире и унапређују европске вриједности, у регионалној сарадњи, промоцији Црне Горе у Бриселу, и у земљама чланицама – у координираној и синхронизованој акцији са државним институцијама.
Не треба заборавити ни досадашњу добру праксу у сарадњи са цивилним сектором. Партнерски однос потврђен је у изради великог броја националних и локалних стратегија, реформских програма и закона. Значајну експертску помоћ организације цивилног друштва пружиле су државним институцијама током припреме одговора на Упитник Европске комисије. Такође, не треба потцијенити ни улогу, посебно једног броја НВО, у процесу добијања статуса кандидата за чланство Црне Горе у ЕУ. Желим да истакнем и један од најновијих модела сарадње Владе, Парламента и цивилног сектора који се у сарадњи са Републиком Словачком реализује у оквиру пројекта Националне конвенције Црне Горе у процесу интеграције са ЕУ.
Дозволите ми да телеграфски набројим резултате остварене након усвајања Акционог плана:
конституисан је Савјет за сарадњу Владе и НВО, који се редовно састаје и разматра важна питања из области функционисања НВО, укључујући мјесечне извјештаје о реализацији обавеза из Акционог плана, нацрте закона и програма, те извјештаје о сарадњи органа државне управе са НВО;
заједнички је припремљен Нацрт новог закона о НВО, уз учешће међународних експерата. Организована је широка јавна расправа о Нацрту закона кроз округле столове који су током априла одржани у Будви, Подгорици и Бијелом Пољу;
припремљена је Анализа финансирања НВО из јавних фондова од стране Мјешовите радне групе. Анализа, која ће након коначног прецизирања одређених рјешења ускоро бити достављена Влади на усвајање, допринијеће регулисању процеса одрживог финансирања организација цивилног друштва и створити претпоставке које ће мотивисати донаторе да улажу у цивилни сектор и њихове пројекте. Дефинисан је и нацрт нове Уредбе о критеријумима за утврђивање корисника и начину расподјеле дијела прихода од игара на срећу, која ће прецизно поставити услове за додјелу средстава за пројекте НВО, а Влада је именовала и нову Комисију за додјелу средстава од игара на срећу;
унапријеђен је процес консултација и учешћа НВО у изради аката и доношењу јавних политика. Значајно је повећано учешће организација цивилног друштва у системском дијалогу са Владом, уз повећање транспарентности, броја и квалитета консултативних разговора, те редовне презентације и размјене важних докумената и информација;
значајно је повећан број заједничких иницијатива државних институција које се баве заштитом људских права и слобода и организација цивилног друштва, са циљем унапређења заштите права особа које припадају најугроженијим групама: Роми, Ашкалије, Египћани, избјеглице и расељена лица, особе са инвалидитетом, ЛГБТ популација;
организовани су тренинзи и обуке за запослене у институцији Омбудсмана, као и у државној управи, у циљу стицања нових знања, оспособљавања и подизању стручних капацитета за успјешну борбу против тортуре и примјени Закона о забрани дискриминације;
урађен је Извјештај о сарадњи органа државне управе и НВО за 2010. годину и први квартал 2011. године који ће бити достављен Влади на усвајање на наредној сједници;
у циљу јачања улоге НВО на локалном нивоу и њиховом партнерству са локалним самоуправама, уз помоћ међународних партнера, формирано је пет радних група које ће у наредном периоду дефинисати механизме и моделе који се односе на учешће грађана у вршењу јавних послова и финасирање НВО из локалних извора.
Даме и господо,
Улога цивилног сектора биће све значајнија у новој, надамо се извјесној, фази отварања приступних преговора са ЕУ. И у оквиру преговарачког тима, и кроз разне друге моделе ангажовања, подршка и активно укључивање цивилног сектора су једна од основних претпоставки када се ради о обезбјеђивању институционално-правне архитектуре, као и имплементацији европских стандарда и вриједности у области владавине права, борби против корупције и организованог криминала, поштовању људских права и слобода, слободе медија, борби против дискриминације и заштити права мањина, једном ријечју – у свим фазама даљег демократског развоја и процеса европеизације црногорског друштва. Уствари, улога цивилног сектора је незаобилазна у процесу реализације готово свих обавеза из Акционог плана.
Влада ће наставити да изграђује системски дијалог са субјектима цивилног друштва о свим важним питањима. Кроз доношење новог Закона и подзаконских аката, Влада ће организацијама цивилног друштва обезбиједити различите подстицаје, укључујући и финансијске, да би се подржао њихов развој и одрживост њихових активности.
Кроз начин и степен реализације овог партнерства значајно ће се мјерити демократски капацитети институција система. Сви смо ми на истом задатку – посвећени изградњи демократске и просперитетне Црне Горе, на путу до остварења кључног стратешког циља – чланства у ЕУ.
Хвала на пажњи.
Уважени посланици,
Уважени представници Делегације ЕУ,
Уважени представници невладиних организација и медија
Желим да захвалим Националном савјету за европске интеграције и предсједнику Небојши Медојевићу за организацију ове конференције. Ово је потврда веома добре сарадње Владе и Парламента, али и свих субјеката црногорског друштва на реализацији седам кључних приоритета из Мишљења ЕК. Исто тако, партнерског односа и добре сарадње са ЕК. Ово је такође још једна прилика за провјеру квалитета учињеног у досадашњој фази, и за договор о динамици испуњавања преосталих обавеза. За Црну Гору је посебно значајан и тајминг одржавања ове Конференције.
Министарство вањских послова и европских интеграција је у радном процесу одговорно за хоризонтално управљање и координацију на спровођењу обавеза из цјелине Акционог плана, као и за комуникацију са Бриселом. Уз то је посебно одговорно за област цивилног друштва. Овом саставу су добро познати утврђени приоритети, као и планиране активности у овом дијелу Акционог плана, које не бих понављао.
Однос и политика Владе према НВО и свим субјектима цивилног друштва изражени су у експозеу премијера Игора Лукшића, као и кроз консултације одмах након преузимања дужности. То је потврђено током јавне расправе на припреми Акционог плана за праћење спровођења препорука из Мишљења ЕК. Реализација обавеза из Акционог плана само је убрзала имплементацију квалитативно нове политике Владе у односу према цивилном сектору, што је цондитио сине qуа нон прогреса у процесу интеграције.
Цивилно друштво има и имаће све важнију улогу у дефинисању политика Владе, договарању најважнијих приоритета, праћењу спровођења преузетих обавеза, активностима које шире и унапређују европске вриједности, у регионалној сарадњи, промоцији Црне Горе у Бриселу, и у земљама чланицама – у координираној и синхронизованој акцији са државним институцијама.
Не треба заборавити ни досадашњу добру праксу у сарадњи са цивилним сектором. Партнерски однос потврђен је у изради великог броја националних и локалних стратегија, реформских програма и закона. Значајну експертску помоћ организације цивилног друштва пружиле су државним институцијама током припреме одговора на Упитник Европске комисије. Такође, не треба потцијенити ни улогу, посебно једног броја НВО, у процесу добијања статуса кандидата за чланство Црне Горе у ЕУ. Желим да истакнем и један од најновијих модела сарадње Владе, Парламента и цивилног сектора који се у сарадњи са Републиком Словачком реализује у оквиру пројекта Националне конвенције Црне Горе у процесу интеграције са ЕУ.
Дозволите ми да телеграфски набројим резултате остварене након усвајања Акционог плана:
конституисан је Савјет за сарадњу Владе и НВО, који се редовно састаје и разматра важна питања из области функционисања НВО, укључујући мјесечне извјештаје о реализацији обавеза из Акционог плана, нацрте закона и програма, те извјештаје о сарадњи органа државне управе са НВО;
заједнички је припремљен Нацрт новог закона о НВО, уз учешће међународних експерата. Организована је широка јавна расправа о Нацрту закона кроз округле столове који су током априла одржани у Будви, Подгорици и Бијелом Пољу;
припремљена је Анализа финансирања НВО из јавних фондова од стране Мјешовите радне групе. Анализа, која ће након коначног прецизирања одређених рјешења ускоро бити достављена Влади на усвајање, допринијеће регулисању процеса одрживог финансирања организација цивилног друштва и створити претпоставке које ће мотивисати донаторе да улажу у цивилни сектор и њихове пројекте. Дефинисан је и нацрт нове Уредбе о критеријумима за утврђивање корисника и начину расподјеле дијела прихода од игара на срећу, која ће прецизно поставити услове за додјелу средстава за пројекте НВО, а Влада је именовала и нову Комисију за додјелу средстава од игара на срећу;
унапријеђен је процес консултација и учешћа НВО у изради аката и доношењу јавних политика. Значајно је повећано учешће организација цивилног друштва у системском дијалогу са Владом, уз повећање транспарентности, броја и квалитета консултативних разговора, те редовне презентације и размјене важних докумената и информација;
значајно је повећан број заједничких иницијатива државних институција које се баве заштитом људских права и слобода и организација цивилног друштва, са циљем унапређења заштите права особа које припадају најугроженијим групама: Роми, Ашкалије, Египћани, избјеглице и расељена лица, особе са инвалидитетом, ЛГБТ популација;
организовани су тренинзи и обуке за запослене у институцији Омбудсмана, као и у државној управи, у циљу стицања нових знања, оспособљавања и подизању стручних капацитета за успјешну борбу против тортуре и примјени Закона о забрани дискриминације;
урађен је Извјештај о сарадњи органа државне управе и НВО за 2010. годину и први квартал 2011. године који ће бити достављен Влади на усвајање на наредној сједници;
у циљу јачања улоге НВО на локалном нивоу и њиховом партнерству са локалним самоуправама, уз помоћ међународних партнера, формирано је пет радних група које ће у наредном периоду дефинисати механизме и моделе који се односе на учешће грађана у вршењу јавних послова и финасирање НВО из локалних извора.
Даме и господо,
Улога цивилног сектора биће све значајнија у новој, надамо се извјесној, фази отварања приступних преговора са ЕУ. И у оквиру преговарачког тима, и кроз разне друге моделе ангажовања, подршка и активно укључивање цивилног сектора су једна од основних претпоставки када се ради о обезбјеђивању институционално-правне архитектуре, као и имплементацији европских стандарда и вриједности у области владавине права, борби против корупције и организованог криминала, поштовању људских права и слобода, слободе медија, борби против дискриминације и заштити права мањина, једном ријечју – у свим фазама даљег демократског развоја и процеса европеизације црногорског друштва. Уствари, улога цивилног сектора је незаобилазна у процесу реализације готово свих обавеза из Акционог плана.
Влада ће наставити да изграђује системски дијалог са субјектима цивилног друштва о свим важним питањима. Кроз доношење новог Закона и подзаконских аката, Влада ће организацијама цивилног друштва обезбиједити различите подстицаје, укључујући и финансијске, да би се подржао њихов развој и одрживост њихових активности.
Кроз начин и степен реализације овог партнерства значајно ће се мјерити демократски капацитети институција система. Сви смо ми на истом задатку – посвећени изградњи демократске и просперитетне Црне Горе, на путу до остварења кључног стратешког циља – чланства у ЕУ.
Хвала на пажњи.
Везани чланци:
Сусрет Зоговић – Екатерина Паниклова 29.01.2025.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?