Излагање министра за људска и мањинска права Ферхата Диносхе

Поштоване господине Филе, господине Мауреру, цијењени господине Лукшићу, господине Медојевићу, уважене колеге, представници међународних организација, представници дипломатског кора, невладиних организација, медија,

Влада Црне Горе посвећује изузетну пажњу агенди људских и мањинских права. Вјерујем да смо нашим европским партнерима предочили јасну слику о стању људских права у Црној Гори одговорима које смо дали на Упитник Европске комисије. Ако се томе дода и вишедневна посјета Експертске мисије за област људских права, прије годину дана, вјерујем да је слика о стању људских права у Црној Гори заокружена и потпуна, јер је та мисија имала увид у све сегменте друштва, на основу разговора са представницима државе, али и невладиних организација. Резултат таквог увида садржан је у Мишљењу Европске комисије о захтјеву Црне Горе за чланство у Европској унији, као и пратећег Аналитичког извјештаја, који је објелодањен 09. новембра 2010.године. Са аспекта људских и мањинских права, Извјештај и Мишљење садрже очекиване оцјене, оне позитивне, којих смо свјесни и са којима се поносимо, али и оне друге, које намећу додатни напор и труд за досезање европских стандарда. Дио тог додатног напора преточен је и у Акциони план за праћење спровођења препорука из Мишљења Европске Комисије. Искрено се надам да ћемо реализацијом планираних активности, не само оних планираних Акционим планом, већ и нашим даљим дјеловањем, унаприједити укупан амбијент у поштовању људских права, али и дати јасан сигнал политичке спремности и одлучности у правцу даље изградње Црне Горе као модерне, мултиетничке и мултикултурне демократске државе.

Покушаћу, поштујући и временски оквир, да вам представим динамику реализације активности предвиђених Акционим планом у области људских права. Веома пажљиво анализирајући Мишљење ЕК и Аналитички извјештај, Акционим планом смо дефинисила пет основних приоритета, и то:

1. Унапређење правног и институционалног оквира заштите људских права и слобода;
2. Јачање свијести о значају спрјечавања, пријављивања и санкционисања свих облика дискриминације;
3. Унапређење мањинских права и слобода;
4. Социјална инклузија лица са инвалидитетом и дјеце са сметњама и тешкоћама у развоју;
5. Унапређење родне равноправности.

Ових пет основних приоритета прати 19 зацртаних мјера и активности, са веома јасним индикаторима за праћење степена реализације.

У нашем првом приоритету фокусирали смо се на нормативно и административно јачање капацитета канцеларије Заштитника људских права и слобода. Влада Црне Горе је утврдила Предлог закона о Заштитнику људских права и слобода 17. марта ове године, а овај законски текст се налази у скупштинској процедури. У односу на постојећи закон, овим предлогом се у значајној мјери унапређује институција Заштитника, његове ингеренције и независност. Посебно истичем двије нове принадлежности, Заштитник се дефинише као национални механизам за спрјечавање мучења и других облика нечовјечног поступања; друго, Заштитник се дефинише као институционални механизам за превенцију и заштиту од дискриминације. Такође, Законом о Буџету за 2011. годину, средства за рад канцеларије Заштитника су повећана за око 31%.

С обзиром да је Закон о забрани дискриминације у нашем правном систему од августа прошле године, кроз неколико мјера желимо осигурати доследну имплементације овог закона. Као прво, Министарство је донијело Правилник о садржају и начину вођења евиденције о случајевима пријављене дискриминације, подзаконски акт који омогућава непосредан приступ подацима, поготову Омбудсману. Друго, у сарадњи са ЦЕДЕМ-ом и признатим професором Бешићем урађено је истраживање о ставовима грађана према најрањивијим групама. О резултатима истраживања ће се упознати ових дана и шира јавност, а нама ће итекако послужити у креирању будућих корака дјеловања према најрањивијим групама. Треће, у Бећичима је 5. и 6. маја одржана прва радионица у оквиру припремљеног Програма едукације државних службеника, носилаца правосудних функција и запослених у другим независним органима из области пружања заштите од дискриминације. Серијалом радионица се жели кроз едукацију приближити систем превенције, заштите и санкционисања свих облика дискриминације. Четврто, у циљу упознавања грађана о правима, као и стварања толерантније друштвене атмосфере, отпочињемо са широком антидискриминационом кампањом, која се састоји од медијске кампање (ТВ спотова, радијских џинглова, лимфета, билборд паноа итд.), али и јавних дебата и разговора у циљу промјена перцепција о рањивим групама. Наравно, ту је и показани однос Владе према веома сензибилном питању положаја ЛГБТ популације.


Када је у питању однос према мањинским народима, подсјетићу да смо, поред постојећих институција, у протеклом периоду нашег дјеловања успоставили три значајне и нове институција, то су мањински савјети, Фонд за мањине и Центар за очување и развој културе мањина. Све три институције се финансирају из државног буџета. Измјенама и допунама Закона о мањинским правима и слободама из децембра прошле године, нормативно је уређено оно што се показало као лоша пракса у протеклом периоду. Велика активност коју спроводимо на добијању слике о националној структури запослених у јавним службама, органима државне власти и локалне самоуправе, иде у правцу спровођења уставних гаранција о сразмјерној заступљености мањина. Министарство за људска и мањинска права, у сарадњи са Управом за кадрове, је израдило Упитник за прикупљање података. Уз Упитник је урађено и Упутство за његово попуњавање. Направљен је адресар органа државне управе, локалне самоуправе и правосудних институција. Упитник је дистрибуиран на 143 адресе. У циљу квалитетне и прецизне обраде података, израђен је посебни рачунарски програм. Подаци из свих попуњених упитника (13.900) су унешени у овај програм. У току је финализација информације са којом ћемо изаћи пред Владу и црногорску јавност. Ми у Министарству припремамо, наравно у сарадњи са мањинским савјетима, и нова Правила за изборе савјета, што нам је и обавеза из Закона о измјенама и допунама закона о мањинским правима и слободама. Наш веома озбиљан задатак, којем придајемо и адекватну пажњу, јесте социјална инклузија ромске популације. О напорима учињеним на овом плану, због недостатка времена, нећу пуно говорити. Истичем да смо, у сарадњи са Европском комисијом, 28. априла одржали радионицу са детаљном анализом учињеог и даљих корака у областима личне документације, образовања, запошљавања, социјалне и здравствене заштите и становања. Такође, с обзиром да се постојећа Стратегија за унапређење положаја РАЕ популације односила на период од 2008. до краја ове године, образована је радна група задужена да припреми нови стратешки документ, наравно, уз учешће невладиног сектора и Ромског савјета. Истичем да смо и за ову годину обезбједили буџетска средства за подршку пројектима на плану социјалне инклузије Рома, међу којима треба издвојити набавку бесплатних уџбеника, стипендирање свих ромских средњошколаца и студената

У дијелу који се односи на социјалну инклузију лица са инвалидитетом и дјеце са сметњама и тешкоћама у развоју, треба истаћи да је Влада претходне сједнице утврдила Предлог закона о забрани дискриминације лица са инвалидитетом. Програмима професионалне рехабилитације, активном политиком запошљавања у јавним радовима, континуираном комуникацијом на релацији послодавци-лица са инвалидитетом, различитим врстама помоћи и субвенција итд. упосленост лица са инвалидитетом се жели подићи на што већи ниво. У овој години, поред отвореног дневног центра за дјецу са сметњама и тешкоћама у развоју у Херцег Новом, планирано је и оствариће се отварање оваквих дневних центара у Мојковцу и Плаву. Веома обиман и озбиљан пројекат Министарства просвјете и спорта у правцу успостављања инклузивног система васпитања и образовања за дјецу са сметњама и тешкоћама у развоју, о којем сте вјероватно упознати, је и пројекат „Подршка пуном процесу социјалне инклузије“.

Не изостају ни наше активности у циљу постизања родне равноправности. Настављено је са едукативним активностима и сензибилизацијом свих релевантних актера, на унапрјеђењу свијести јавности о проблематици родне равноправности, доношењу нових законских рјешења и ефикаснијем спровођењу постојећих, на увођењу родне перспективе у све политике и програме које доноси Влада Црне Горе, као и редовна комуникација са невладиним сектором. С посебном пажњом истичем програм обуке жена са села за равноправнији приступ тржишту рада и стицању одговарајућих вјештина. Од 31. марта ове године започели смо реализацију трогодишњег пројекта, за чије спровођење смо добила средства кроз ИПА пројекат, а који се реализује у сарадњи са УНДП и наравно ЕК. Пројекат има три значајне компоненте: Политичко оснаживање жена, Економско оснаживање жена и Заштита жена од насиља и насиља у породици.

Динамика реализације свих планираних активности из акционог плана, као и других активности које нису садржане у овом документу, за сада се одвија жељеном темпом. Вјерујем да ћемо и у наредном периоду, и наредних година наставити да унапређујемо амбијент за пуно поштовање свих гарантованих људских права и слобода.


Хвала за пажњу!