Излагање министра културе Бранислава Мићуновића

Уважени комесаре Филе,
Уважени предсједниче Лукшићу,
Уважени посланиче Медојевићу,
Уважене колеге министри,
даме и господо,


Задовољство ми је да вас поздравим у име Министарства културе и да вам пожелим добродошлицу и успјешан рад.

Европски интеграциони процеси захтијевају активни јавни форум укупног социјалног, културолошког и политичког бића Црне Горе. Тај репрезентативни дијалог свих социјалних група на путу ка Европској унији, природно је неодвојив од медија и цивилног друштва.

Медији представљају важан канал комуникације између грађана и њихових представника власти. Медији, било писани или електронски, традиционални или нови, суштински су сегмент свих демократских процеса. Испуњењем своје праве улоге у демократском друштву, медији би требало да доприносе постизању нашег заједничког циља, а то је породица европских народа. На путу ка Европи, потреба за отвореном и јавном комуникацијом и сарадњом по питањима од заједничког интереса неизоставно ће порасти. У том процесу, медији имају кључну улогу - да обезбиједе објективне, непристрасне и реалне информације о томе шта процес европских интеграција доноси грађанима и како ће допринијети побољшању њиховог свакодневног живота.

Црногорска медијска сцена уређена је Законом о медијима (Сл. лист РЦГ 51/02), Законом о јавним радио-дифузним сервисима Црне Горе (Сл.лист РЦГ 79/08) и Законом о електронским медијима (Сл.лист РЦГ 46/10), који су усклађени са релевантним међународним прописима који регулишу ову област, а чија имплементација даје задовољавајуће резултате.

У области медија, Црна Гора је за релативно кратко вријеме учинила важне кораке који су допринијели укупном приближавању европским интеграционим токовима. Задовољство ми је да вас упознам са резултатима тромјесечне реализације активности из Акционог плана за праћење спровођења препорука из Мишљења Европске Комисије, у дијелу који се односи на област медија.
Ради даљег јачања слободе и професионализма медија, Приједлогом закона о измјенама и допунама Кривичног законика предвиђена је потпуна декриминализација клевете и увреде, тако да ће се убудуће сатисфакција за таква понашања остваривати искључиво у грађанском поступку. С обзиром на то да је прошао парламентарна радна тијела, очекујемо да се Приједлог закона убрзо нађе на дневном реду Парламента. У циљу досљедне примјене праксе Европског суда за људска права у погледу висине накнаде нематеријалне штете због повреде части и угледа учињене путем медија, на Општој сједници Врховног суда одржаној 29. марта 2011. године, донијет је начелан правни став којим се обавезују црногорски судови да пресуде доносе у складу са праксом Европског суда за људска права. Због значаја плурализма медија и одрживости медијске сцене, поменутим Акционим планом дефинисан је трогодишњи модел помоћи електронским медијима, који ће бити реализован у периоду од 2011. до 2013. године. Овај модел подразумијева измиривање укупног дуга који електронски емитери имају према Агенцији за електронске комуникације и поштанску дјелатност и Радио-дифузном центру. Користим прилику да вам саопштим да је у потпуности реализована обавеза која је овим моделом предвиђена за 2011. годину. У току је прикупљање података ради састављања Извјештаја о истрагама и насиљу против новинара. У претходна три редовна мјесечна извјештаја Европску комисију смо упознали са детаљима кривичних поступака против новинара и статусом реализације тих поступака, а истичем да је у току и прикупљање података за грађанске поступке, које ће ускоро бити финализовано. Свјесни економског стања у којем се медији налазе, као и значаја процеса саморегулације за професионалност, независност и одговорност према јавности у раду медија, Влада, односно ресорно министарство су дефинисали приједлог трогодишњег, транспарентног и независног финансирања Новинарског саморегулаторног тијела.

Но, сложићемо се да претходно новинари треба да конституишу јака еснафска саморегулаторна тијела, као полазну тачку и ослонац за свој слободан и, сходно високим етичким кодексима, професионалан рад. На бази кодификованих принципа саморегулације медији, односно новинари, морају бити градитељи снажних заштитних механизама који гарантују поштовање начела објективности и професионализма. У Акционом плану за област медија посебна пажња посвећена је и едукацији судија у погледу примјене праксе Европског суда за људска права, са освртом на Европску конвенцију о људским правима, посебно на члан 10 - слобода изражавања. Први од три предвиђена семинара одржан је 20. априла у Подгорици, на тему „Европска Конвенција о људским правима са посебним освртом на Члан 6. (Право на правично суђење) и Члан 10. (Слобода изражавања)’’.


Уважене даме и господо,

Црна Гора је створила друштвени амбијент у коме се афирмише слобода информисања у свим њеним аспектима који се примјењују у демократском друштву. Наравно, још је много посла на држави, медијима и цивилном сектору како би у пуном капацитету заживјели сви инструменти и институције који гарантују слободу и независност медија. Овдје посебно мислим на даље уважавање препорука Европске уније и других међународних институција када је ријеч о унапријеђењу и надградњи медијског амбијента.

Освајање медијских слобода није један чин, већ питање еволуције, процеса и поступности саздане на искуству, зато је веома важно да државни органи, медији и цивилни сектор свакодневно искрено и одговорно раде на имплементацији европских вриједности.

Динамика и карактер реализације активности из Акционог плана за област медија указује да ће и након испуњења препорука Европске комисије, државни органи надлежни за креирање медијског амбијента остати досљедни у имплементацији високих демократских вриједносних стандарда у духу европске традиције.

Захваљујем на пажњи.