Одржана И Конститутивна сједница Социјалног савјета у новом саставу

Фото галерија

Данас је одржана Прва конститутивна сједница Социјалног савјета Црне Горе у новом саставу, којом је предсједавао министар рада и социјалног старања и досадашњи предсједник Социјалног савјета Црне Горе Суад Нумановић, те усвојени Статут и Пословник о раду овога тијела.

Разматрајући информацију о актуелним штрајковима у Црној Гори Социјални савјет је оцијенио да су економска транзиција и процеси преструктурирања економије условили су измјену привредне структуре, у којој доминантну улогу има сектор услуга, док је учешће индустрије и пољопривреде смањено. Ти процеси су изазвали и крупне промјене на тржишту рада, прије свега су довели до структурне неравнотеже између понуде и тражње за радом, а што је за последицу имало погоршање социо-економског положаја већег броја радника. Додатни утицај на то је имала глобална економска криза чије су се последице одразиле како на банкарски тако и на привредни сектор, као и на тржиште рада.

Исказујући пуно разумијевање за проблеме са којима се суочавају радници који се налазе у штрајку било да се ради о стечају, проглашењу технолошког вишка, неизмиреним зарадама, или неким другим неријешеним статусом, Социјални савјет је препоручио да је сви ти проблеми рјешавају у складу са постојећим законодавним оквиром и у одговарајућим институцијама.

Указано је да је Законом о штрајку утврђено право запослених да ради заштите својих професионалних и економских интереса обуставе рад код послодавца. Увођење штрајка је строго формални поступак и одлуку о ступању у штрајк може донијети синдикат запослених код послодавца,односно више од половине запослених радника.

Наглашено је да је увођењем стечаја код послодавца, о остваривању права и обавеза запослених код тог послодавца одлучује стечајни управник, кога именује стечајни судија. Запослени задржани у стечају ради провођења стечаја и бивши запослени којима је радни однос престао увођењем стечаја, за остваривање права из рада и по основу рада могу се обратити стечајном судији или стечајном управнику. Сваки покушај рјешавања проблема ових радника, од стране Владе, било би директно мијешање у надлежност правосудних институција које су независне И одговорне за правилно спровођење стечаја.

Такође је препоручено да у се у институционалном погледу, значајан дио спорних питања и проблема може ријешавати кроз активност Фонда рада као гарантне институције за заштиту неизмирених потраживања након окончања стечаја и кроз активност Агенције за мирно рјешавање радних спорова. Запослени и бивши запослени који сматрају да им је повријеђено неко право из рада или по основу рада, заштиту истих треба да оставаре у законом предвиђеној процедури пред редовним судом, Агенцијом за мирно рјешавње радних спорова или код инспекције рада.

Препознајући своју улогу у складу са законодавним оквиром, ресорна министарства, у сарадњи са одговарајућим институцијама и уз квалитетан социјални дијалог, треба да доприносе прихватљивим и могућим рјешењима, препоручено је од стране Социјалног савјета и наглашено да је потребно поштовати одлуке свих судова, јер је то законска обавеза.

Након доношења Закона о репрезентативности синдиката, и доношења Закона о измјенама и допунама Закона о Социјалном савјету, право на учешће у раду Социјалног савјета имају представници Владе Црне Горе, репрезентативног удружења послодаваца односно Уније послодаваца Црне Горе, и двије репрезентативне синдикалне централе, односно Савез синдиката Црне Горе и Унија слободних синдиката Црне Горе.