- Влада Црне Горе
Министарство финансија Интервју министра финансија, др Милорада Катнића, ...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Интервју министра финансија, др Милорада Катнића, за дневни лист "Вијести"
Објављено: 08.08.2011. • 01:10 Аутор: Ивона Михајловић - аднимистратор
Министар финансија др Милорад Катнић казао је у интервјуу "Вијестима" да за рјешавање неликвидности у привреди, као горућег проблема у економији, не постоји магични штапић, али да држава може да помогне при чему је нарочито важна ефикасност судова.
- Ефикасност судских поступака и поступање судова је од највеће важности укупном процесу. Ако дужнике који не изниирују уговорне обавезе и који у континуитету врше преваре држава не казни, онда ће владати правна несигурност а све остале мјере ће бити борба са посљедицама, а не узроцима - казао је Катнић.
■ Шта може Влада да уради да се стање неликвидности колико-толико побољша, с обзиром на то да међусобна дуговања у привреди константо расту, а криза не јењава? Уствари, шта би могло бити рјешење?
- Ни у Црној Гори, као ни у другим државама које се суочавају са овим проблемом, а то су данас готово све државе, не постоји магични штапић, нити посебан инструмент којим би се ријешио проблем неликвидности. Основни задатак државе је да редовно измирује своје обавезе и да ствара правну и институционалну инфраструктуру за ефикасну наплату потраживања. Истовремено задатак државе је и да казни привредне субјекате и појединце који послују несавјесно и врше злоупотребе. Додатно, важно је да држава ствара услове за реализацију квалитетних инвестиционих пројеката, што ће повећати ниво ликвидних средстава у привреди.
И на свим овим пољима посвећено радимо. Прилагођавамо регулаторни оквир који ће допринијети олакшаном пословању. Покренули смо у оквиру Инвестиционо-развојног фонда услугу факторинга у увјерењу да ће, на тај начин, једном броју привредника бити омогућено да растерете своје билансе. Може се очекивати да ће нова регулатива у извршном по ступку и увођење института јавних извршитеља убрзати рјешавање дужничких односа.
Ефикасност судских поступака и поступање судова је од највеће важности укупном процесу. Ако дужнике који не измирују уговорне обавезе и који у континуитету врше преваре држава не казни, онда ће владати правна несигурност, а све остале мјере ће бити борба са посљедицама, а не узроцима. Истовремено, повјериоци морају да одраде свој дио посла и да буду ангажованији у заштити својих права и интереса. Најприје, морају имати јасно дефинисане уговорне обавезе уз законске инструменте обезбјеђења, а у случају потребе морају покренути одговарајуће административне и судске поступке, укључујући и покретање кривичне одговорности. Тај дио посла држава не може да уради умјесто привредника.
■ Како видите перспективу црногорске економије јер је криза велика, а озбиљних инвестиција за сада још нема?
- Вјерујем у црногорску економију. Сматрам да је једна од најперспективнијих у региону и Европи. Између осталог, јер има два производа апсолутно конкурентна на тржишту. То је туризам, који на глобалном нивоу расте, у посљедњих 40 година, преко 6 одсто у просјеку годишње. Драги је енергетика, при чему у Црној Гори доминирају обновљиви извори енергије, што је потреба и будућност одрживе економије Европе. Црногорска економија је показала виталност и упркос озбиљном екстерном шоку са којим је била суочена релативно се брзо опоравља од кризе. Ове године очекујемо раст и сигуран сам да ће се у наредним годинама, уз поменуте потенцијале, приближавати европском просјеку. ■ Гдје су инвестиције?
- Инвестиције су кључ развоја и сви треба да допринесемо стварању услова за њихову реализацију. Наше процјене показују да инвестиција од 100 милиона еура, која је у међународним стандардима релативно мала, на црногорску економију утиче повећањем БДП-а од 0,7 одсто и доноси најмање 20 милиона додатних буџетских прихода. Ако се у наредним годинама реализују озбиљне инвестиције у туризму, енергетици, пољопривреди и саобраћају, убрзаће се економски развој и ублажити многи социјални и економски проблеми. Не мислим само и посебно на стране инвестиције. Домаћа мала и средња предузећа су показала виталност и способност да преживе најтежу кризу. Нека од њих се веома успјешно развијају и конкурентна су на међународном тржишту. Уз велике системе који су у процесу реструктурирања, предузетништво, породичне фирме, домаћа мала и средња предузећа морају постати стуб и окосница црногорске економије.
• Црна Гора се за пола године задужила 380 милиона еура, с тим да је тај износ много већи када се узму у обзир камате које ћемо морати да платимо. Такође, 60 милиона треба да се узме од Свјетске банке до краја године. Јавни дуг је додатно увећан, а у финансирању буџета нема нових прихода нити има назнака за то. Да ли су нова задужења превелико оптерећење за државу?
- Пад економске активности и увоза условили су значајно смањење прихода буџета, а повећање незапослености и инфлације значило је повећање социјалних давања и трошкова буџета. Овај двоструки притисак креирао је дефицит који се морао финансирати задуживањем. Ово је данас карактеристика готово свих држава Европе.
У крајњем, задуживање је производ доношења Закона о буџету, а не аутономни фискални инструмент. Само задуживање је процес и техника којом се испуњава законом дефинисана обавеза. Оцјене и износи који се саопштавају у јавности, а у вези са државним задуживањем у Црној Гори, често нијесу објективне. У посљедњих седам мјесеци, дакле у 2011. годим, укупан износ задуживања износи 192 милиона еура, и то 180 милиона задужења кроз еурообвезнице, 8 милиона кроз државне записе и 4 милиона код Европске инвестиционе банке. У истом периоду, отплаћено је 130 милиона дуга, тако даје нето задуживање 62 милиона еура. И у току 2010. године двије трећине новца од задуживања било је усмјерено на сервисирање дуга. Садашње генерације порескфии обвезника носе терет исправљања и плаћања старих неправди и дугова. Највећи дио државног дуга Црне Горе односи се на преузети алоцирани и неалоцирани дуг СФРЈ, на обавезе старе девизне штедње, обавезе реституције и заостале обавезе по основу пензијских права. Све ове обавезе смо преузели, редовно и без изузетка сервисирамо, па то треба имати у виду када се говори о стању државног дуга и потреби задуживања за отплату дуга.
• Како ће се буџет финансирати 2011. године и наредних година, да ли ће можда бити потребна додатна задуживања, и да ли Црна Гора и порески обвезници могу да то истрпе?
- Без обзира на ове оцјене које сам изнио као контратезе критици задуживања, у Министарству финансија нијесмо задовољни са динамиком развоја јавног дуга. Вјерујем да треба све учинити како бисмо смањили нова задуживања и смањили терет будућим генерацијама пореских обвезника. За малу и отворену економију, подложну екстерним шоковима, низак ниво јавног дуга је предуслов стабилности. Пресудно важно је да наставимо фискалну консолидацију. Ниво јавне потрошње је превелик терет за нашу привреду уколико желимо бржи економски развој и побољшање животног стандарда. Јавну потрошњу морамо прилагодити пореском капацитету привреде и становништва, како се не бисмо додатно задуживали. У том правцу су учињени значајни искораци посљедњих пар година. Државна потрошња је смањена, са преко 51 одсто БДП-а у 2009. години, на 47,4 одсто БДП-а у 2010. Планирана јавна потрошња за 2011. годину износи 44,4 одсто БДП-а, што за двије године представља фискалну консолидацију од преко 6,5 одсто БДП. Истовремено, поправљен је биланс јавног сектора. Дефицит је са 5,7 одсто БДП из
2009. у 2010. смањен на 3,9 одсто БДП-а, док за 2011. очекујемо да ће износити око 3 одсто БДП-а.
Финансирање буџета до краја 2011. зависиће од остварења пореских прихода и могућности додатних уштеда код појединих потрошачких јединица. Са финансијским средствима којима тренутно располажемо можемо заокружити финансирање у овој години, али нам је једно од правила управљања дугом и готовином да одржавамо ликвидна средства у буџету у износу од око 60 милиона еура, како бисмо имали додатну сигурност. Уколико буде неизбјежно додатно финансирање, већ смо идентификовали могуће изворе додатног задуживања, а уговор са Свјетском банком је један од избора.
• Такође, држава је издала бројне гаранције компанијама, и то преко 300 милиона еура, што може бити додатно оптерећење?
- До почетка свјетске финансијске кризе држава је издавала гаранције првенствено за кредитне аранжмане који су имали за циљ реализацију инфраструктурних пројеката. Укупна подршка привреди, посебно приватном сектору, кроз државне гаранције, била је изражена током 2009. и 2010. У тим годинама, када је економска криза пријетила да паралише финансијсМ и реални сектор у Црној Гори, Влада је прибјегла неконвенционалним мјерама подршке, које су биле на линији препорука међународних финансијских институција и Европске уније. Ове мјере су допринијеле очувању банкарског и реалног сектора и једним дијелом захваљујући њима, крај 2010. и прву половину 2011. године, карактерише опоравак економије и динамизирање економског раста. Нијесам присталица државне интервенције у привреди али је отворено питање што би се десило са црногорском економијом 2009. да држава није помогла банкарски и реални сектор.
■ Зна се да смо морали платити око 25 милиона за гаранције за кредит Жељезаре?
Шта ако се деси нешто слично?
- Гаранција Жељезаре је активирана и ми смо, као одговоран дужник, испунили обавезу коју смо преузели њеним потписивањем. То је био велики удар на буџет и нашу ликвидност али смо испуњењем ове обавезе показали да смо кредибилан дужник и да успјешно управљамо буџетском ликвидношћу. Гаранције КАП-у спадају у групу најризичнијих гаранција у нашем портфељу. Радни тим Владе прати пословање ове компаније и предузима мјере да смањи ризик активирања гаранција. Остале гаранције у портфељу носе знатно мањи ризик активирања и не страхујем да би могле представљати значајнији ванредни
трошак.
• Какво је стање државног дуга данас у односу на коју годину раније, и да ли се то може погоршати?
- Тренутне вриједности државног дуга, уз параметре који се односе на отплату дуга и учешће камата у БДП-у, сврставају Црну Гора у умјерено задужене државе. Рочност и валутна структура су повољни. Ниво државног дуга је у оквирима Мастритских правила прописаних од стране Европске уније и значајно нижи него што је у државама еуро зоне.
Најниже учешће државног дуга у БДП-у Црне Горе кретало се око 27 одсто БДП током 2007. и првој половини 2008. То су године када је буџет био у суфициту, а дио резерви искоришћен је и за пријевремену отплату дуга према Свјетској банци. Државни дуг је значајно повећан у годинама суочавања са финансијском и фискалном кризом, а већ 2009. године је достигао 38 одсто БДП-а. Укупан државни дуг је 30. 06. 2011. износио 44,9 одсто БДП-а. ПројекцијаМинистарства финансија је да државни дуг у наредном периоду неће прећи 46 одсто БДП, стоје приближно учешћу који је био 2004. године. Један од основних фискалних циљева је смањење јавног дуга на вриједност од око 35 одсто БДП-а до краја 2015.
■ Каква је перспектива јавних финансија?
- Јавне финансије ће зависити од економских кретања и од наше посвећености и спремности да наставимо фискалну консолидацију. Дефинисали смо приоритете у наредном средњорочном периоду. Најважнији су смањење јавне потрошње и јавног дуга на ниво од око 35 одсто БДП-а у 2015. Ово је предуслов фискалне стабилности и задржавања конкурентног пореског система. Државна потрошња је ригидна и ово је веома амбициозан задатак. Зато и у наредном периоду Министарство финансија очекује тежак и непопуларан посао смањења расхода и броја запослених у управи. Али ово је неизбјежно ако желимо дугорочан напредак. Влада је показала даје спремна да донесе тешке и често непопуларне одлуке зарад стабилности и напретка.
Искуство је показало да не постоји рецепт за брзи успјех и повећање животног стандарда преко ноћи. Одлуке са собом носе посљедице, а неке се виде тек након пар година. Све државе које су повећањем зарада и пензија изнад продуктивности, уз протекционистичко радно законодавство и нерационалну јавну управу угрозиле своју стабилност, морале су да донесу екстремно тешке и непопуларне мјере. Зато у наредном периоду морамо бити и мудри и храбри и опрезни, како не бисмо зарад краткорочног бољитка направили велику дугорочну штету.
Р.М. - З.В.
У буџету тренутно има преко лОО милиона
■ Какво је тренутно стање у буџету Црне Горе, каква је ликвидност с обзиром на кризу, а и повећани су трошкови за пензије, социјалу, здравство за око 30 милиона. Како ћете пребродити ову годину?
- Буџет се и у 2011. години суочава са значајним изазовима. Расходи за пензије, плате, социјална давања и здравство су већи за око 30 милиона еура, у односу на планиране. Активирањем гаранције за кредите које је држава гарантовала Жељезари били смо суочени са додатним вамедним трошком. На драгој страни, приходи буџета за првих седам мјесеци 2011. године наплаћени су у износу од 612 милиона еура, што је непуних 2 одсто ниже од планираних.
Упркос овим изазовима, одржали смо ликвидност. Највише захваљујући доброј процјени тренутка за излазак на међународно тржиште капитала. Емисија обвезница у априлу десила се у право вријеме, прије тренутне, врло озбиљне кризе на међународном финансијском тржишту. На данашњи дан, располажемо са 109 милиона еура ликвидних средстава, што омогућава да све буџетске обавезе редовно измирујемо. У државном трезора нема налога за плаћање који су старији од 2 дана, иако је законом
прописан рок 30 дана. Такође, успоставили смо процедура да се повраћај пореза на додату вриједност врши у року од 2 дана, иако је законски рок 60 дана. Измирење обавеза без чекања и значајно прије законом прописаних рокова значи подршку привреди и ликвидности.
Истовремено, дефинисали смо политике и мјере за наплату прихода по основу власништва у капиталу, третмана и наплате пореског дуга као и свеобухватне активности на смањењу сиве економије. Све ове активности резултираће већим приходима. Зато вјерујемо да ћемо до краја године остварити планирану висину прихода.
Пуно се урадило од избора нове Владе
■ Од када је изабрана нова Влада прошло је И седам мјесеци. Шта је све Министарство успјело да уради за тај период?
- У протеклих седам мјесеци били смо посвећени И испуњавању три основна приоритета. Први се односио на буџетску стабилност. Обезбиједили смо и услове и средства за несметано финансирање потрошачких јединица и ојачали буџетску ликвидност. Ј Паралелно са успјешном емисијом обвезница, ј кредитна рејтинг агенција Моодy'с похвалила је направљени искорак у буџетским позицијима и након двије године промијенила изгледе за рејтинг И државе из негативног у стабилан.
Унапређивање пословног амбијента био је И драги приоритет. Припремили смо сет закона који це И допринијети скраћењу процедура, рокова и трошкова за грађане и привредне субјекте. Ови закони ] имају изразито анрикораптивни карактер јер укидају дискреционо одлучивање и повећавају транспарентност поступања државне аднунистрације. Конкретно, иницирали смо, и у сарадњи са драгим и органима, спровели обједињавање поступка регистрације предузећа у једној институцији, олакшали процедуре за плаћање пореза и доприноса, смањили административне таксе и успоставили ефикасније И процедуре за запошљавање странаца. Активности И на смањењу сиве економије, које сам већ помињао, такође су важан сегмент наших напора да унаприједимо пословни амбијент и уведемо више реда у економски систем.
Наш трећи приоритет је успостављање институционалних и кадровских капацитета за коришћење
средстава ЕУ. Дефинисали смо координационе структуре, именована су одговорна лица и усвојене су мапе пута, односно акциони планови. Европска комисија је препознала напредаку овој области.
Све планиране приоритете и обавезе које произилазе из Плана рада Владе смо у потпуности остварили. За седам мјесеци Министарствофинансија припремило је и упутило на усвајање 18 закона и преко 100 уредби, одлука, стратегија и анализа. Урађен је огроман посао који'би, када овако набројим и размислим, реално могао да обиљежи и читав мандат, а не свега седам мјесеци рада. Све ово било је могуће јер су у успостављене квалитетне институционалне претпоставке и одговарајући кадровски капацитети у вријеме ининистра Лукшића, а моје колеге и сарадници у Министарству финансија су професионално и квалитетно извршиле сваку обавезу. Без ове добре основе и посвећеног рада свих, успјешно спровођење бројних важних и одговорних обавеза не би било могуће.
Поред великог посла који је урађен у претходном периоду више смо окренути будућности. Пред нама стоје бројни изазови и обавезе. Неопходно је створити услове да економија дугорочно буде стабилна, али и динамична, да буде инспиративна за нове идеје, нове креације, нове технологије и нове инвестиције, што је предуслов за бољи животни стандард већине грађана. То је суштински задатак Министарства финансија и Владе у цјелини.
Нијесам за притиске на банке да више кредитирају
■ Како видите ситуацију у банкарском сектору? Кредита има, али су никад скупљи, што додатно отежава функционисање привреде. Такође и банке имају проблеме са лошим кредитима, што је можда и један од разлога за отежане услове кредитирања?- У Црној Гори банкарски сектор је посебно важан, јер мала и средња предузећа по правилу немају други извор финансирања осим банкарског сектора. Охрабрују параметри који указују на повећање ликвидности и солвентности банкарског система. Све системски важне банке су се докапитализовале и започеле процесе реструктурирања. Посљедњи подаци показују да су банке повећале кредитирање, што је посебно важно након вишемјесечног смањења кредитне активности. Без обзира на суштинску важност новог кредитирања за економију и буџет, нијесам присталица једностране критике банака и стварању притиска да се повећа кредитирање. Банке су институције које имају свој интерес који мора бити у складу са интересом њихових клијената како би заједнички опстали на тржишту. Банкарска криза је најгора могућа криза у економији и банке не треба „гурати" у пласмане који не подразумијевају адекватну процјену ризика.
- Ефикасност судских поступака и поступање судова је од највеће важности укупном процесу. Ако дужнике који не изниирују уговорне обавезе и који у континуитету врше преваре држава не казни, онда ће владати правна несигурност а све остале мјере ће бити борба са посљедицама, а не узроцима - казао је Катнић.
■ Шта може Влада да уради да се стање неликвидности колико-толико побољша, с обзиром на то да међусобна дуговања у привреди константо расту, а криза не јењава? Уствари, шта би могло бити рјешење?
- Ни у Црној Гори, као ни у другим државама које се суочавају са овим проблемом, а то су данас готово све државе, не постоји магични штапић, нити посебан инструмент којим би се ријешио проблем неликвидности. Основни задатак државе је да редовно измирује своје обавезе и да ствара правну и институционалну инфраструктуру за ефикасну наплату потраживања. Истовремено задатак државе је и да казни привредне субјекате и појединце који послују несавјесно и врше злоупотребе. Додатно, важно је да држава ствара услове за реализацију квалитетних инвестиционих пројеката, што ће повећати ниво ликвидних средстава у привреди.
И на свим овим пољима посвећено радимо. Прилагођавамо регулаторни оквир који ће допринијети олакшаном пословању. Покренули смо у оквиру Инвестиционо-развојног фонда услугу факторинга у увјерењу да ће, на тај начин, једном броју привредника бити омогућено да растерете своје билансе. Може се очекивати да ће нова регулатива у извршном по ступку и увођење института јавних извршитеља убрзати рјешавање дужничких односа.
Ефикасност судских поступака и поступање судова је од највеће важности укупном процесу. Ако дужнике који не измирују уговорне обавезе и који у континуитету врше преваре држава не казни, онда ће владати правна несигурност, а све остале мјере ће бити борба са посљедицама, а не узроцима. Истовремено, повјериоци морају да одраде свој дио посла и да буду ангажованији у заштити својих права и интереса. Најприје, морају имати јасно дефинисане уговорне обавезе уз законске инструменте обезбјеђења, а у случају потребе морају покренути одговарајуће административне и судске поступке, укључујући и покретање кривичне одговорности. Тај дио посла држава не може да уради умјесто привредника.
■ Како видите перспективу црногорске економије јер је криза велика, а озбиљних инвестиција за сада још нема?
- Вјерујем у црногорску економију. Сматрам да је једна од најперспективнијих у региону и Европи. Између осталог, јер има два производа апсолутно конкурентна на тржишту. То је туризам, који на глобалном нивоу расте, у посљедњих 40 година, преко 6 одсто у просјеку годишње. Драги је енергетика, при чему у Црној Гори доминирају обновљиви извори енергије, што је потреба и будућност одрживе економије Европе. Црногорска економија је показала виталност и упркос озбиљном екстерном шоку са којим је била суочена релативно се брзо опоравља од кризе. Ове године очекујемо раст и сигуран сам да ће се у наредним годинама, уз поменуте потенцијале, приближавати европском просјеку. ■ Гдје су инвестиције?
- Инвестиције су кључ развоја и сви треба да допринесемо стварању услова за њихову реализацију. Наше процјене показују да инвестиција од 100 милиона еура, која је у међународним стандардима релативно мала, на црногорску економију утиче повећањем БДП-а од 0,7 одсто и доноси најмање 20 милиона додатних буџетских прихода. Ако се у наредним годинама реализују озбиљне инвестиције у туризму, енергетици, пољопривреди и саобраћају, убрзаће се економски развој и ублажити многи социјални и економски проблеми. Не мислим само и посебно на стране инвестиције. Домаћа мала и средња предузећа су показала виталност и способност да преживе најтежу кризу. Нека од њих се веома успјешно развијају и конкурентна су на међународном тржишту. Уз велике системе који су у процесу реструктурирања, предузетништво, породичне фирме, домаћа мала и средња предузећа морају постати стуб и окосница црногорске економије.
• Црна Гора се за пола године задужила 380 милиона еура, с тим да је тај износ много већи када се узму у обзир камате које ћемо морати да платимо. Такође, 60 милиона треба да се узме од Свјетске банке до краја године. Јавни дуг је додатно увећан, а у финансирању буџета нема нових прихода нити има назнака за то. Да ли су нова задужења превелико оптерећење за државу?
- Пад економске активности и увоза условили су значајно смањење прихода буџета, а повећање незапослености и инфлације значило је повећање социјалних давања и трошкова буџета. Овај двоструки притисак креирао је дефицит који се морао финансирати задуживањем. Ово је данас карактеристика готово свих држава Европе.
У крајњем, задуживање је производ доношења Закона о буџету, а не аутономни фискални инструмент. Само задуживање је процес и техника којом се испуњава законом дефинисана обавеза. Оцјене и износи који се саопштавају у јавности, а у вези са државним задуживањем у Црној Гори, често нијесу објективне. У посљедњих седам мјесеци, дакле у 2011. годим, укупан износ задуживања износи 192 милиона еура, и то 180 милиона задужења кроз еурообвезнице, 8 милиона кроз државне записе и 4 милиона код Европске инвестиционе банке. У истом периоду, отплаћено је 130 милиона дуга, тако даје нето задуживање 62 милиона еура. И у току 2010. године двије трећине новца од задуживања било је усмјерено на сервисирање дуга. Садашње генерације порескфии обвезника носе терет исправљања и плаћања старих неправди и дугова. Највећи дио државног дуга Црне Горе односи се на преузети алоцирани и неалоцирани дуг СФРЈ, на обавезе старе девизне штедње, обавезе реституције и заостале обавезе по основу пензијских права. Све ове обавезе смо преузели, редовно и без изузетка сервисирамо, па то треба имати у виду када се говори о стању државног дуга и потреби задуживања за отплату дуга.
• Како ће се буџет финансирати 2011. године и наредних година, да ли ће можда бити потребна додатна задуживања, и да ли Црна Гора и порески обвезници могу да то истрпе?
- Без обзира на ове оцјене које сам изнио као контратезе критици задуживања, у Министарству финансија нијесмо задовољни са динамиком развоја јавног дуга. Вјерујем да треба све учинити како бисмо смањили нова задуживања и смањили терет будућим генерацијама пореских обвезника. За малу и отворену економију, подложну екстерним шоковима, низак ниво јавног дуга је предуслов стабилности. Пресудно важно је да наставимо фискалну консолидацију. Ниво јавне потрошње је превелик терет за нашу привреду уколико желимо бржи економски развој и побољшање животног стандарда. Јавну потрошњу морамо прилагодити пореском капацитету привреде и становништва, како се не бисмо додатно задуживали. У том правцу су учињени значајни искораци посљедњих пар година. Државна потрошња је смањена, са преко 51 одсто БДП-а у 2009. години, на 47,4 одсто БДП-а у 2010. Планирана јавна потрошња за 2011. годину износи 44,4 одсто БДП-а, што за двије године представља фискалну консолидацију од преко 6,5 одсто БДП. Истовремено, поправљен је биланс јавног сектора. Дефицит је са 5,7 одсто БДП из
2009. у 2010. смањен на 3,9 одсто БДП-а, док за 2011. очекујемо да ће износити око 3 одсто БДП-а.
Финансирање буџета до краја 2011. зависиће од остварења пореских прихода и могућности додатних уштеда код појединих потрошачких јединица. Са финансијским средствима којима тренутно располажемо можемо заокружити финансирање у овој години, али нам је једно од правила управљања дугом и готовином да одржавамо ликвидна средства у буџету у износу од око 60 милиона еура, како бисмо имали додатну сигурност. Уколико буде неизбјежно додатно финансирање, већ смо идентификовали могуће изворе додатног задуживања, а уговор са Свјетском банком је један од избора.
• Такође, држава је издала бројне гаранције компанијама, и то преко 300 милиона еура, што може бити додатно оптерећење?
- До почетка свјетске финансијске кризе држава је издавала гаранције првенствено за кредитне аранжмане који су имали за циљ реализацију инфраструктурних пројеката. Укупна подршка привреди, посебно приватном сектору, кроз државне гаранције, била је изражена током 2009. и 2010. У тим годинама, када је економска криза пријетила да паралише финансијсМ и реални сектор у Црној Гори, Влада је прибјегла неконвенционалним мјерама подршке, које су биле на линији препорука међународних финансијских институција и Европске уније. Ове мјере су допринијеле очувању банкарског и реалног сектора и једним дијелом захваљујући њима, крај 2010. и прву половину 2011. године, карактерише опоравак економије и динамизирање економског раста. Нијесам присталица државне интервенције у привреди али је отворено питање што би се десило са црногорском економијом 2009. да држава није помогла банкарски и реални сектор.
■ Зна се да смо морали платити око 25 милиона за гаранције за кредит Жељезаре?
Шта ако се деси нешто слично?
- Гаранција Жељезаре је активирана и ми смо, као одговоран дужник, испунили обавезу коју смо преузели њеним потписивањем. То је био велики удар на буџет и нашу ликвидност али смо испуњењем ове обавезе показали да смо кредибилан дужник и да успјешно управљамо буџетском ликвидношћу. Гаранције КАП-у спадају у групу најризичнијих гаранција у нашем портфељу. Радни тим Владе прати пословање ове компаније и предузима мјере да смањи ризик активирања гаранција. Остале гаранције у портфељу носе знатно мањи ризик активирања и не страхујем да би могле представљати значајнији ванредни
трошак.
• Какво је стање државног дуга данас у односу на коју годину раније, и да ли се то може погоршати?
- Тренутне вриједности државног дуга, уз параметре који се односе на отплату дуга и учешће камата у БДП-у, сврставају Црну Гора у умјерено задужене државе. Рочност и валутна структура су повољни. Ниво државног дуга је у оквирима Мастритских правила прописаних од стране Европске уније и значајно нижи него што је у државама еуро зоне.
Најниже учешће државног дуга у БДП-у Црне Горе кретало се око 27 одсто БДП током 2007. и првој половини 2008. То су године када је буџет био у суфициту, а дио резерви искоришћен је и за пријевремену отплату дуга према Свјетској банци. Државни дуг је значајно повећан у годинама суочавања са финансијском и фискалном кризом, а већ 2009. године је достигао 38 одсто БДП-а. Укупан државни дуг је 30. 06. 2011. износио 44,9 одсто БДП-а. ПројекцијаМинистарства финансија је да државни дуг у наредном периоду неће прећи 46 одсто БДП, стоје приближно учешћу који је био 2004. године. Један од основних фискалних циљева је смањење јавног дуга на вриједност од око 35 одсто БДП-а до краја 2015.
■ Каква је перспектива јавних финансија?
- Јавне финансије ће зависити од економских кретања и од наше посвећености и спремности да наставимо фискалну консолидацију. Дефинисали смо приоритете у наредном средњорочном периоду. Најважнији су смањење јавне потрошње и јавног дуга на ниво од око 35 одсто БДП-а у 2015. Ово је предуслов фискалне стабилности и задржавања конкурентног пореског система. Државна потрошња је ригидна и ово је веома амбициозан задатак. Зато и у наредном периоду Министарство финансија очекује тежак и непопуларан посао смањења расхода и броја запослених у управи. Али ово је неизбјежно ако желимо дугорочан напредак. Влада је показала даје спремна да донесе тешке и често непопуларне одлуке зарад стабилности и напретка.
Искуство је показало да не постоји рецепт за брзи успјех и повећање животног стандарда преко ноћи. Одлуке са собом носе посљедице, а неке се виде тек након пар година. Све државе које су повећањем зарада и пензија изнад продуктивности, уз протекционистичко радно законодавство и нерационалну јавну управу угрозиле своју стабилност, морале су да донесу екстремно тешке и непопуларне мјере. Зато у наредном периоду морамо бити и мудри и храбри и опрезни, како не бисмо зарад краткорочног бољитка направили велику дугорочну штету.
Р.М. - З.В.
У буџету тренутно има преко лОО милиона
■ Какво је тренутно стање у буџету Црне Горе, каква је ликвидност с обзиром на кризу, а и повећани су трошкови за пензије, социјалу, здравство за око 30 милиона. Како ћете пребродити ову годину?
- Буџет се и у 2011. години суочава са значајним изазовима. Расходи за пензије, плате, социјална давања и здравство су већи за око 30 милиона еура, у односу на планиране. Активирањем гаранције за кредите које је држава гарантовала Жељезари били смо суочени са додатним вамедним трошком. На драгој страни, приходи буџета за првих седам мјесеци 2011. године наплаћени су у износу од 612 милиона еура, што је непуних 2 одсто ниже од планираних.
Упркос овим изазовима, одржали смо ликвидност. Највише захваљујући доброј процјени тренутка за излазак на међународно тржиште капитала. Емисија обвезница у априлу десила се у право вријеме, прије тренутне, врло озбиљне кризе на међународном финансијском тржишту. На данашњи дан, располажемо са 109 милиона еура ликвидних средстава, што омогућава да све буџетске обавезе редовно измирујемо. У државном трезора нема налога за плаћање који су старији од 2 дана, иако је законом
прописан рок 30 дана. Такође, успоставили смо процедура да се повраћај пореза на додату вриједност врши у року од 2 дана, иако је законски рок 60 дана. Измирење обавеза без чекања и значајно прије законом прописаних рокова значи подршку привреди и ликвидности.
Истовремено, дефинисали смо политике и мјере за наплату прихода по основу власништва у капиталу, третмана и наплате пореског дуга као и свеобухватне активности на смањењу сиве економије. Све ове активности резултираће већим приходима. Зато вјерујемо да ћемо до краја године остварити планирану висину прихода.
Пуно се урадило од избора нове Владе
■ Од када је изабрана нова Влада прошло је И седам мјесеци. Шта је све Министарство успјело да уради за тај период?
- У протеклих седам мјесеци били смо посвећени И испуњавању три основна приоритета. Први се односио на буџетску стабилност. Обезбиједили смо и услове и средства за несметано финансирање потрошачких јединица и ојачали буџетску ликвидност. Ј Паралелно са успјешном емисијом обвезница, ј кредитна рејтинг агенција Моодy'с похвалила је направљени искорак у буџетским позицијима и након двије године промијенила изгледе за рејтинг И државе из негативног у стабилан.
Унапређивање пословног амбијента био је И драги приоритет. Припремили смо сет закона који це И допринијети скраћењу процедура, рокова и трошкова за грађане и привредне субјекте. Ови закони ] имају изразито анрикораптивни карактер јер укидају дискреционо одлучивање и повећавају транспарентност поступања државне аднунистрације. Конкретно, иницирали смо, и у сарадњи са драгим и органима, спровели обједињавање поступка регистрације предузећа у једној институцији, олакшали процедуре за плаћање пореза и доприноса, смањили административне таксе и успоставили ефикасније И процедуре за запошљавање странаца. Активности И на смањењу сиве економије, које сам већ помињао, такође су важан сегмент наших напора да унаприједимо пословни амбијент и уведемо више реда у економски систем.
Наш трећи приоритет је успостављање институционалних и кадровских капацитета за коришћење
средстава ЕУ. Дефинисали смо координационе структуре, именована су одговорна лица и усвојене су мапе пута, односно акциони планови. Европска комисија је препознала напредаку овој области.
Све планиране приоритете и обавезе које произилазе из Плана рада Владе смо у потпуности остварили. За седам мјесеци Министарствофинансија припремило је и упутило на усвајање 18 закона и преко 100 уредби, одлука, стратегија и анализа. Урађен је огроман посао који'би, када овако набројим и размислим, реално могао да обиљежи и читав мандат, а не свега седам мјесеци рада. Све ово било је могуће јер су у успостављене квалитетне институционалне претпоставке и одговарајући кадровски капацитети у вријеме ининистра Лукшића, а моје колеге и сарадници у Министарству финансија су професионално и квалитетно извршиле сваку обавезу. Без ове добре основе и посвећеног рада свих, успјешно спровођење бројних важних и одговорних обавеза не би било могуће.
Поред великог посла који је урађен у претходном периоду више смо окренути будућности. Пред нама стоје бројни изазови и обавезе. Неопходно је створити услове да економија дугорочно буде стабилна, али и динамична, да буде инспиративна за нове идеје, нове креације, нове технологије и нове инвестиције, што је предуслов за бољи животни стандард већине грађана. То је суштински задатак Министарства финансија и Владе у цјелини.
Нијесам за притиске на банке да више кредитирају
■ Како видите ситуацију у банкарском сектору? Кредита има, али су никад скупљи, што додатно отежава функционисање привреде. Такође и банке имају проблеме са лошим кредитима, што је можда и један од разлога за отежане услове кредитирања?- У Црној Гори банкарски сектор је посебно важан, јер мала и средња предузећа по правилу немају други извор финансирања осим банкарског сектора. Охрабрују параметри који указују на повећање ликвидности и солвентности банкарског система. Све системски важне банке су се докапитализовале и започеле процесе реструктурирања. Посљедњи подаци показују да су банке повећале кредитирање, што је посебно важно након вишемјесечног смањења кредитне активности. Без обзира на суштинску важност новог кредитирања за економију и буџет, нијесам присталица једностране критике банака и стварању притиска да се повећа кредитирање. Банке су институције које имају свој интерес који мора бити у складу са интересом њихових клијената како би заједнички опстали на тржишту. Банкарска криза је најгора могућа криза у економији и банке не треба „гурати" у пласмане који не подразумијевају адекватну процјену ризика.
Овдје можете погледати интервју у оригиналу
Везани чланци:
Изборни извјештај 27.01 - 02.02.2025. године 06.02.2025.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?