- Влада Црне Горе
Министарство финансија Интервју министра финансија, др Милорада Катнића, ...
Интервју министра финансија, др Милорада Катнића, за "Цафе дел Монтенегро"
ЦдМ: Какво је тренутно стање у црногорској економији и шта Вас највише забрињава? Подаци од почетка године говоре о расту економије, паду стопе незапослености, стабилизацији инфлације, смањењу трговинског дефицита.
Катнић: Већ сам раније саопштио да вјерујем у црногорску економију и да је једна од најперспективнијих у региону и Европи. Након додатних анализа које спроводимо у Министарству финансија и на основу разговора са представницима међународних финансијских институција, још више сам увјерен у ову оцјену. Градимо репутацију на тржишту и повјерење инвестиционе заједнице.
Стабилизовали смо јавне финансије и ојачали финансијски систем, а подаци о економском расту, повећању извоза и смањењу незапослености охрабрују. Будући раст можемо ослонити на два сектора која су апсолутно конкурентна на тржишту.
То су туризам, који на глобалном нивоу расте, у посљедњих 40 година, преко шест одсто у просјеку годишње, и енергетика, при чему у Црној Гори доминирају обновљиви извори енергије. Породична, мала и средња предузећа показују виталност, а стварају се основе за почетак новог инвестиционог циклуса. Дакле, црногорска економија има велики потенцијал, па је и наша одговорност да се адекватно валоризују много већа.
Оно што су текући проблем који забрињавају јесте изражен проблем неликвидности, још увијек негативне стопе кредитне активности и висок износ кредита који се редовно не сервисирају. У сарадњи са Централном банком и уз подршку Свјетске банке, дефинисаћемо сет мјера који треба да минимизира ризике и овај проблем учини мањим. У овом сегменту нема једноставних рјешења тако да је потребно да кроз системске промјене учинимо укупан систем ефикаснијим како бисмо у средњем року имали позитиван резултат.
Посебно забрињава притисак великих, најчешће нереалних очекивања када су у питању зараде и друга давање из буџета. Побољшање животног стандарда није ствар одлуке, већ повећања продуктивности, квалитетнијег и напорнијег рада. Одлукама се не ствара доходак, а њима се не може ни прерасподијелити оно чега нема.
Већ плаћамо високу цијену за финансирање расхода који превазилазе изворне приходе, па је основни задатак да смањимо, а не да повећавамо потрошњу. Зато је потребан одговорнији однос и више разумијевања како бисмо ово тешко и економски неизвјесно вријеме пребродили без нових поремећаја. На путу успостављања стабилности и стварања услова за раст, јако је важно да не направимо грешке које ће угрозити дугорочни просперитет.
ЦдМ: Дужничка криза потреса свијет, а ових дана се државници и економски аналитичари највише баве ситуацијом у Грчкој. Чак се помиње и банкрот те државе. Да ли стање у Грчкој може у знатној мјери утицати на Црну Гору?
Катнић: Укупна економска ситуација у еурозони је јако сложена. Више није питање да ли ће неке државе банкротирати, већ када и како смањити штету. Сада је тежиште расправа помјерено на импликације банкрота, било које државе, на банкарски сектор и остатак Европе.
Фискална криза у Грцкој и другим периферијалним државама Европе нема директног утицаја на Црну Гору. Међутим, контекст и развој ситуације забрињавају. Црној Гори, као и другим државама у нашем региону, пријете опасности кроз индиректне канале утицаја. Прогнозе раста су значајно смањене, а ризик од поновне рецесије је све већи.
Негативни трендови неминовно значе смањење трговине, смањен приступ капиталу, мање инвестиције и мањи економски раст за све државе Европе, укључујући и Црну Гору. Једним дијелом криза ће бити и психолошка, а негативна очекивања учиниће да се грађани и компаније уздржавају од потрошње и инвестиција. То ће значити успоравање опоравка и додатни притисак на јавне финансије.
Не моземо утицати на општи амбијент и генералне трендове, али морамо бити спремни на најгори сценарио. Ових дана смо са релевантних адреса, од ММФ-а и Свјетске банке, добили похвале и честитке за економску потитику коју спроводимо. Важно је да наставимо фискално прилагођавање, акумулирамо резерве и наставимо да снажимо банкарски сектор. То је предуслов стабилности и дугорочног одрживог раста.
ЦдМ: Недавно је саопштено да дуг Црне Горе износи око 50 одсто бруто друштвеног производа БДП-а. Шта ће министарство на чијем сте челу предузети да се дуг државе смањи?
Катнић: Црна Гора припада групи умјерено задужених држава. Дрзавни дуг Црне Горе износи 45 одсто БДП-а и значајно је испод мастритских критеријума и просјечног нивоа дуга у државама еурозоне. Профил државног дуга је повољан, у највећем дијелу је деноминиран у еурима, са фиксном каматом и релативном дугим роком отплате.
Упркос чињеници да смо, према наведеним параметрима, у значајно бољој позицији у односу на многе европске државе, у Министарству финансија нијесмо задовољни динамиком развоја јавног дуга посљедњих година. Црногорски економски систем, као мали и отворен, без могућности монетарног прилагођавања, додатно је осјетљив на егзогене шокове. Зато је један од приоритета наше политике обуздавање раста државног дуга и његово значајно смањење у средњорочном периоду.
Средњорочним буџетским оквиром дефинисали смо даље фискално прилагођавање које значи смањење државне потрошње и буџетског дефицита што ће, уз економски раст, водити смањењу релативног нивоа државног дуга. Циљ је остварење фискалног суфицита почев од 2013. године и смањење државне потрошње и државног дуга на ниво испод 40 одсто БДП-а.
У том правцу је од пресудног значаја да наставимо фискалну консолидацију, односно да смањимо будзетске издатке до нивоа који је могуце финансирати текуцим приходима.
ЦдМ: Опозициони посланици критиковали су нова кредитна задужења. Посебно, су критиковали посљедњи кредит у износу од 59,1 милион еура који је Црнпј Гори одобрила Свјетска банка. Према њиховим ријечима државна каса је празна. Који је Ваш коментар на ову констатацију?
Катнић: Учестале критике политике задуживања нијесу објективне и често не одговарају реалности. Утицај економске кризе је опредјелјивао укупан амбијент у посљедње три године. Смањени буџетски приходи, усљед пада увоза и ослабљене економске активности, и повећани расходи, узроковани повећањем незапослености и инфлације, резултирали су дефицитом који се морао финансирати задуживањем.
Повећање дуга била је неизбјежна негативна посљедица погоршаних економских и фискалних перфоманси, а не резултат аутономне одлуке. Са овим изазовом су се суочиле готово све државе Европе. Просјечан дуг у еурозони износи преко 85 одсто БДП, а свега три од 17 земаља еурозоне успјеле су одрзати ниво дуга у оквирима масхтрихтских критеријума.
Наравно, свјесни смо да свако даље повећање државног дуга води погоршању фискалне позиције и у крајњем није одрживо. Зато и критику задуживања доживљавамо као добронамјерну и као бригу о економској будућности.
Посвећени смо имплементацији мјера које значе смањење задуживања и државног дуга, али узимајући у обзир терет старих дугова и обавезе њиховог сервисирања за извјестан будући период неминовна су нова задуживања. Нова задужења нужно не значе повећање нивоа дуга јер ће наредних година она бити мања од износа потребних за сервисирање дуга.
Истовремено, у временима изразитих нестабилности важно је обезбиједити одређене фискалне резерве, па свако задуживање не значи и повећање нивоа нето дуга. Развојни кредит
Свјетске банке је управо усмјерен на обезбјеђење додатне стабилности и сигурности. Поред повољних дугорочних средстава која ће бити стављена Црној Гори на располагању, овај кредит представља и потврду да смо имплементирали добре политике и ојачали фискални и финансијски систем.
ЦдМ: Ваше министарство инсистира на смањењу јавне потрошње и најављено је да ће уколико мјере не дају очекиване резултате услиједити смањење зарада у јавном сектору. Постоји ли неки други начин да се попуне "рупе" у буџету или не?
Катнић: Данас смо свједоци да су све државе које су повећале зараде и пензије изнад продуктивности, уз протекционистичко радно законодавство и недјелотворну социјалну политику, угрозиле своју стабилност и економски просперитет. Након тога су биле приморане да донесу екстремно тешке и непопуларне мјере, ција је имплементација цесто била працена социјалним немирима и незадовољством.
Државна потрошња у Црној Гори је превелик терет за грађане и привреду. Држава троши близу половине укупно оствареног дохотка и то није одрживо ако желимо да створимо услове за бржи напредак.
На другој страни морамо смањити сиву економију и даље прилагодити пореску политику како бисмо остварили додатне приходе без повећавања пореских стопа. Уз структурне реформе и смањење баријера за пословање малих и средњих предузећа, створиће се услови за динамичнији раст, нове инвестиције и ново запошљавање. То је једини начин да подијелимо терет фискалних дисбаланса и створимо услове за напредак.
ЦдМ: У свијету се увелико припремају да повећају порезе богаташима. Зашто Црна Гора не разматра ту могућност?
Катнић: Многе владе у свијету прибјегавају популистичким мјерама. Неке од ових мјера су недјелотворне, а неријетко и јако штетне у дугом року за њихове грађане и економију. Проблем је што се ове мјере представљају као рјешења за растуће проблеме, политички су опортуне и звуче позитивно, а у кратком року могу да дају резултате, па су тиме и прихватљиве за средњег бирача.
Историја нас учи, а емпиријска истраживања потврђују, да повећање пореза утиче дисторзивно на економску активност, смањује подстицаје за рад и инвестиције. Када држава одлучи да опорезује више, грађани и компаније траже начине да избјегну већи терет.
У крајњем, они који имају више новца имају и више могућности да гласају ногама, тј. да преселе своје пословне активности на друге дестинације. Зато је веће опорезивање често контрапродуктивно и умјесто већих прихода државе се суоче са мањом пореском базом, а економија са лошијом перспективом.
Црна Гора гради систем конкурентних пореских стопа, недискреционог и неселективног опорезивања. Систем треба да подешавамо тако да он не кажњава рад, већ да је једноставан за имплементацију како бисмо смањили сиву економију и простор за потенцијалну корупцију. Опорезивање у функцији економског развоја значи да већи терет опорезивања треба пренијети са дохотка на потрошњи и имовину.
Таква политика омогућава мобилност међу социјалним групама и не кажњава најпособније и најмарљивије. Зато смо у претходно периоду имплементирали ниске јединствене стопе пореза на доходак и добит, а са повећањем акциза и пореза на имовину, посебно секундарних стамбених јединица и луксузних аутомобила и јахти, покушавамо направити адекватан баланс у пореском терету.
Таква политика већ даје позитивне резултате, а важно је да будемо конзистентни у пореској политици јер честе промјене уносе неизвјестност и чине укупну економску политику мање кредибилном.
ЦдМ: Има ли у Вашем министарству вишка запослених?
Катнић: Од почетка године до данас измјеном правилника о унутрашњој организацији Министарства финансија смањили смо број систематизованих радних мјеста за 10 одсто, а број службеника на платном списку за око три одсто.
Истовремено смо преузели координацију послова који се тичу система управљања фондовима Европске уније и ојачали капацитете у секторима који се баве овим послима. На једној страни постоји потреба за новим стручним сарадницима који ће одговорити изазовима процеса ЕУ интеграција, а на другој страни постоји један број послова који заслужује ефикаснију и рационалнију структуру.
Министарство финансија покушава да буде примјер и да покаже да је могуће ускладити оба циља, створити ефикаснију али и рационалнију државну администрацију.
ЦдМ: У току је кампања "ПДВ је твој новац". Да ли сте задовољни досадашњим ефектима акције?
Катнић: Кампања је дала позитивне резултате, али је укупна ситуација далеко од задовољавајуће. Позитивни ефекти се огледају у већој пореској дисциплини, сузбијању сиве економије, ефикаснијем раду инспекцијских органа и, што је посебно важно, изградњи повјерења између грађана, привредних субјеката и Пореске управе.
У претходном периоду били смо фокусирани на приморски регион јер је анализа показала да је током туристичке сезоне изражена пореска недесциплина. Контроле су биле „циљане“ и усмјерене на субјекте код којих је уочена или пријављена неправилност. У периоду од 01.07. 2011. до 04.09. 2011. године извршено је укупно 1739 контрола пословања, од чега је са неправилностима било 1656 или 95,23 одсто. Поднијете су 1.273 прекршајне пријаве због неевидентирања промета, 61 прекршајна пријава због необрачунавања или нетачног обрачунавања пореских обавеза и донијето је 97 рјешења о забрани обављања дјелатности.
У 42 случаја је због непоступања пореских обвезника по рјешењима инспектора о забрани обављања дјелатности извршено је и печаћење објекта. Осјећају се позитивни утицаји ових активнсти и на буџетске приходе, али је рано говорити о прецизним квантитативним ефектима.
Наша намјера је да наставимо и оснажимо активности на борби против сиве економије. Фокус ће бити на веће пореске обвезнике гдје постоји сумња о избјегавању плаћање пореза. Нови закон омогућава строжије казне, а један од инструмената ће бити и трајно затварање објеката и покретање кривичних одговорности.
Важно је да створимо услове да они који регуларно раде и плаћају обавезе према држави добију ефикасну услугу од државних органа и да уживају заштиту од нелојалне конкуренције која треба да буде елиминисана, односно сведена на минимум. Наставићемо и са кампањом и активностима на изградњи међусобног повјерења са грађанима. Ускоро ћемо започети пројекат који ће кроз разне инструменте додатно мотивисати грађане да пруже подршку на смањењу сиве економије.
Новинар: Александра Обрадовић
Овдје можете погледати интервју,објављен на сајту ЦдМ-а :