Излагање министра рада и социјалног старања др Суада Нумановића на Регионалном округлом столу “Социјални дијалог у Југоисточној Европи”

                                                                            Регионални округли сто “Социјални дијалог у Југоисточној Европи”
                                                                                Бечићи “Хотел Qуеен” – 26. септембар 2011. године
                                                                       Излагање министра рада и социјалног старања др Суада Нумановића

Поштоване колеге,
Уважени учесници Регионалног округлог стола,
Даме и господо,

Задовољство ми је што могу да вас поздравим на почетку одржавања Регионалног округлог стола „Социјални дијалог у Југоисточној Европи”.

Овај округли сто је организован уз подршку Фридрих Еберт Фондације, и упућујемо им нашу захвалност. Ова Фондацији већ дужи низ година даје темељан допринос регионалној сарадњи на успостављању функционалне тржишне економије и демократије, узимајући у обзир различитости и специфичности које имамо, а посебно се трудећи да унаприједимо социјални дијалог, који је како је то неко формулисао постао европска тековина без алтернативе.

Социјални дијалог се у свим друштвима која теже моделу западне демократије доживљава као процес који омогућава активно учешће запослених и послодаваца у неријетко драматичним промјенама, и представља напредан друштвени инструмент и такорећи неминовну појаву у демократском развоју земаља појединачно и нашег региона у цјелини.

Из тог разлога сматрам веома значајним што ће и дискусијан на данашњем округлом столу доприњети унапређења социјалног дијалога.

Вјерујем да ће презентације о развоју радног законодавства које ће услиједити у наставку, уочавање примјера добре праксе и отворена дискусија у првом дијелу данашњег нашег рада дати значајан допринос разматрању кључне теме која се односи на питање флексибилности и сигурности као концепта који треба у већој мјери да се имплементира у нашем региону. Такође вјерујем да ћемо бити у прилици да формулишемо добре закључке којима се опредјелјује перспектива радних односа у нашем региону.

При томе, сматрам да би посебан допринос квалитету данашњег рада допринијело залагање свих нас да покушамо да се фокусирамо на два постигнућа: да јасно препознамо примјере добре праксе који позитивно утичу на унапређење социјалног дијалога и друго да објективно процијенимо могућности и домете принципа флексигурности, посебно уважавајући појединачне специфичности и посебности региона уз могућа рецесиона кретања са глобалног нивоа.

Другим ријечима, било би веома корисно препознати неки обрис горње границе флексибилности тржишта рада с једне стране, и граничну тачку сигурности с друге стране,у нашим условима, како би између тога нашли простор за могући консензус у постојећим условима.Просто говорећи, то би био простор за сажимање интереса социјалних партнера у времену када се могу очекивати поновљена рецесиона кретања наглобалном плану и у нашем региону.

Не бих желио да у наставку опширније говорим о социјалном дијалогу у Црној Гори, јер ће наши представници кроз своја излагања дати довољно информација, на основу којих ће бити могуће стећи утисак о квалитету социјалног дијалога код нас.

Оно што бих напоменуо као Предсједник Социјалног свајета је да је држава Црна Гора, као чланица Међународне организације рада, у реформи радног законодавства прихватила смјернице те организације из Декларације о фундаменталним принципима на раду из 1998. године, посебно на плану трипартизма и социјалног дијалога ради промовисања социјалне равноправности и економске ефикасности.

Такође реформа радног законодавства се у последњих неколико деценија одвија упоредо са условима транзиционог кретања у Црној Гори, тежећи ка стандардима рада развијених земаља. Зато смо приликом реформисања радног и социјалног законодавства, примјењивали основне принципе и право на рад из ратификованих конвенција МОР-а и правних тековина Европске уније.

У циљу стварања нормативног оквира уз учешће свих социјалних партнера, у сегменту слободе удруживања због присуства синдикалног плурализма на националном нивоу, који се у Црној Гори појавио први пут у новембру мјесецу 2008. године, указала се потреба за доношењем Закона о репрезентативности синдиката, којим се уређује начин и поступак утврђивања репрезентативности синдиката на свим нивоима у сфери социјалног дијалога. Дефинисањем репрезентативности кроз поменути Закон, услиједила је и ревизија Закона о Социјалном савјету у смислу стварања предуслова за укључивање у рад овог трипартитног тијела свих репрезентативних организација синдиката и удружења послодаваца чиме се социјалном дијалогу даје шира и свеобухватнија димензија.

Слиједећи принципе социјалног дијалога, у свим радним групама које имају за задатак израду новог предлога закона или ревизују постојећих из области радног законодавства укључују се и представници свих социјалних партнера.

Досадашњи социјални дијалог је резултирао и потписивањем Измјена и допуна Општег колективног уговора, потписивањем Меморандума о социјалном партнерству у околностима дјеловања глобалне економске кризе, којим се уважавајући озбиљност економских и социјалних прилика у условима дјеловања глобалне економске кризе, социјални партнери заједнички залажу за остваривање пуног консензуса на националном нивоу о најважнијим економским и социјалним питањима, поштујући начела трипартитног дијалога са посебним нагласком на очување макроекономске стабилности, континуирано споровођење реформи на путу ка ЕУ, очување конкурентности привреде и, посебно, заштиту социјално најугроженијих категорија грађана. Такође у фази израде је Закон о мобингу, а у фази ревизије је и Закон о раду. Сви социјални партнери воде заједничку борбу против сиве економије и непријављеног рада, и њу спроводимо на два колосјека: прво - едукацијом запослених и послодаваца, и друго кроз јачање капацитета Инспекције рада као и сарадње инспекцијских органа са свим социјалним партнерима.

Полазећи од принципа равноправности свих социјалних партнера, Социјални савјет, Агенција за мирно рјешавање радних спорова и други инструменти социјалног дијалога који постоје у Црној Гори, од изузетног су значаја за развој социјалне политике у свим сферама живота и рада.

Даме и господо,

Регион Југоисточне Европе треба да буде препознат по доброј сарадњи, по размијени искустава у разним областима као што су економија, култура, социјала и друго. Вјерујем да ће и овај округли сто бити допринос тој сарадњи у сфери социјалног дијалога.

На самом крају, желим да изразим увјерење да ће нам данашњи рад бити свима од користи, и да вам пожелим пријатан боравак у Црној Гори.