Учешћа делегације Владе Црне Горе на 15. засиједању Комитета УН (ЦЕДАW)

06. ОКТОБАР 2011. ГОДИНЕ, ЖЕНЕВА – ШВАЈЦАРСКА
Састав делегације која је учествовала на 15. засиједању Комитета за елиминацију свих облика дискриминације жена

Полазећи од чињенице да разматрање Иницијалног извјештаја Црне Горе о спровођењу Конвенције о елиминацији свих облика дискриминације жена подразумијева конструктивни дијалог између делегације Владе Црне Горе и чланова/ица Комитета за елиминацју свих облика дискриминације жена, као члановиИце делегације Владе Црне Горе предложени/е су представници/це надлежних органа који су директно укључени у спровођење Конвенције. С тим у вези делегација Владе Црне Горе је била у сљедећем саставу :

- Сабахудин Делић, помоћник министра за људска и мањинска права, шеф делегације;
- Љубиша Перовић, амбасадор, Стална мисија Црне Горе у Женеви, замјеник шефа делегације;
- Бранко Влаховић, Министарство за људска и мањинска права , члан;
- Мерима Баковић, Министарство правде, чланица;
- Анђелка Рогач, Министарство вањских послова и европских интеграција, чланица;
- Ремзија Адемовић, Министарство рада и социјалног старања, чланица;
- Сенка Кликовац, Министарство здравља, чланица;
- Вјера Ковачевић, Министарство просвјете и спорта, чланица;
- Љуља Ђонај, Управа полиције, чланица;
- Снежана Ремиковић, Завод за статистику, чланица;
- Гордана Вукчевић, Завод за запошљавање, чланица
- Радоје Нововић, Завод за школство, члан;
- Анета Петровић, ИИИ секретарка у Сталној мисији Црне Горе у Женеви, чланица;
- Урош Зековић, преводилац

Током засиједања Комитета извјештај испред Црне Горе представио је шеф делегације, Сабахудин Делић, помоћник министра за људска и мањинска права. Послије његовог излагања услиједила су многа питања. Питања која су у надлежности Завода за школство су се односила на предметне програме, едукацију наставника, постојање приручника за наставнике, васпитање и образовање ученика и инклузијеу РАИ популацију. Радоје Нововић руководилац Одсјека за истраживање и развој образовног система у Заводу за школство је указао на чињеницу да се програми Грађанско васпитање у основној школи, Грађанско образовање у гимназији, Здрави стилови живота у основној школи и у гимназији, директно или индиректно баве родном равноправношћу, насиљем у породици, сексуалним образовањем, менталним и емоционалним здрављем, раном трудноћом, абортусом и сличним проблемима. Један број питања се односио на статистичке показатеље броја дјевојчица и студенткиња у образовном систему Црне Горе, броју запослених жена у васпитно – образовним установама, броју жена директора, жена са докторским титулама и слично. На та питања је одговарала Вјера Ковачевић, представник Министарства просвјете и спорта. Област образовања је било подручје са најмање примједби на Иницијални извјештај Владе Црне Горе о родној равноправности. 

Конвенција о елиминацији свих облика дискриминације жена – ЦЕДАW

Конвенција о елиминацији свих облика дискриминације жена, позната и под називом Женска конвенција, усвојена је на Генералној скупштини Уједињених нација 18. децембра 1979. године, као први свеобухватни међународно признати документ о правима жена. На снагу је ступила, као међународни уговор, 3. септембра 1981. године, након што ју је ратификовало двадесет земаља. Тренутно је 179 земаља или 90% чланица Уједињених нација потписало Конвенцију, а међу њима је и Црна Гора. Важно је напоменути да је Конвенција о елиминацији свих облика дискриминације над женама саставни дио националног законодавства (члан 9 Устава Црне Горе), те да се примјењује директно и има приоритет над домаћим законима. Ова Конвенција у суштини садржи међународну повељу о правима жена. Конвенција пружа основу за остваривање једнакости између жена и мушкараца кроз осигуравање равноправног приступа и једнаких могућности у политичком и јавном животу - укључујући и право гласа и кандидовања за изборе - као и образовања, здравства и запошљавања. Државе потписнице изражавају своју вољу и спремност да предузму све одговарајуће мјере, укључујући законодавне и привремене посебне мјере, тако да жене могу уживати сва своја људска права и слободе.

Комитет за елиминацију дискриминације жена (ЦЕДАW) и његов мандате

Комитет за елиминацију дискриминације жена који разматра извјештаје земаља учесница чини 23 стручњака/иње који/е су изабрани/е тајним гласањем са листе лица „високих моралних стандарда и компетентности на пољу на које се односи Конвенција”, а која су номинована од стране држава потписница. Код избора чланова/ица који/е се бирају на мандат од четири године, води се рачуна и о уједначеној географској дистрибуцији и заступљености различитих облика цивилизације и основних правних система. Иако се чланови/це Комитета номинују од стране њихових влада, а бирају их државе потписнице, они/е дјелују у личном својству као независни/е стручњаци/киње, а не као делегате/киње или представници/це својих земаља. Главна улога Комитета према Конвенцији јесте разматрање извештаја земаља учесница. Конвенција, такође, даје Комитету право да даје сугестије и опште препоруке на основу разматрања извјештаја и информација које су примљене од стране држава потписница. Ове сугестије су усјмерене на органе Уједињених нација, док се опште препоруке упућују државама потписницама и обично се разматра став Комитета о обавезама које су преузете по Конвенцији. По Конвенцији, Комитет може да позове специјализоване агенције Уједињених нација, које имају право да буду представљене током засиједања, да подносе своје извјештаје на разматрање. Иако Комитет поздравља и извејштаје невладиних организација, Конвенција не садржи изричите одредбе које би се тицале доприноса невладиних организација (НВО). Комитет засиједа два пута годишње у Женеви.

Метод рада Комитета за елиминацију дискриминације жена - национални извјештаји о имплементацији Конвенције

Списак питања и проблема које припрема радна група прије засиједања шаље се државама потписницама које подносе своје извјештаје. Када се комплетирају, одговори на списак питања и проблема, преводе се и шаљу члановима/цама Комитета прије засиједања на коме ће се разматрати. Комитет је такође основао двије сталне радне групе које се састају током редовних засиједања. Радна група и разматра и предлаже мјере за убрзавање рада ЦЕДАW, а Радна група ИИ припрема сугестије и опште препоруке које треба да разматра Комитет у пуном саставу. Пословник који је усвојио ЦЕДАW каже да се састанци Комитета обично одржавају јавно и да кворум чини 12 чланова/ица. Присуство двије трећине чланова/ица је неопходно за доношење сваке формалне одлуке. Државе потписнице разматрају извјештаје на јавним састанцима у присуству представника/ца земље која извјештава, од њих се очекује да одговоре на питања која се односе на извјештај који је поднијела њихова земља.
Иницијални извјештај Црне Горе о имплементацији Конвенције о елиминацији свих облика дискриминације жена (ЦЕДАW)

Влада Црне Горе, након обнове независности и преузимања одговорности за међународне односе, своје активности на унутрашњем и спољнополитичком плану заснива на принципу поштовања међународног права. Узимајући у обзир начела дјеловања и циљеве предвиђене Декларацијом о независности Републике Црне Горе, Влада Црне Горе је предузела низ активности на плану регулисања статуса у међународним организацијама и међународноправним документима. По том основу Црна Гора је приступила и Конвенцији о елиминацији свих облика дискриминације жена (ЦЕДАW).

По приступању, Црна Гора је била у обавези да Иницијални извјештај о имплементацији Конвенције достави до новембра 2007. године. Иницијални извјештај о спровођењу Конвенције о елиминацији свих облика дискриминације жена (ЦЕДАW) Влада Црне Горе је усвојила 25. фебруара 2010.године. Извјештај је предат Комитету за ЦЕДАW у мају 2010.године. По пријему питања Комитета, Одјељење за родну равноправност Министарства за људска и мањинска права је извршило формирање међуресорне радне групе и прослиједило питања ресорним институцијама. Након прикупљања одговора међуресорска радна група је формирала коначан текст обједињених одговора. Одјељење за родну равноправност, је такође, прослиједило питања и невладиним организацијама чији су одговори укључени у Иницијални извјештај. Иницијални извјештај је разматран и усвојен на сједници Владе 25. фебруара 2010. године, на приједлог Министарства за људска и мањинска права, након чега је, у мају 2010. године исти прослијеђен Комитету за ЦЕДАW. Од стране Комитета израђена је и листа додатних питања која је достављена Министарству вањских послова и европских интеграција, односно Министарству за људска и мањинска права. Наиме, савака држава која је у обавези подношења извјештаја прима листу додатних питања најмање два мјесеца прије термина одређеног за разматрање њеног извјештаја. Листа се припрема на основу информација које су примљене од стране невладиног сектора, на основу препорука и коментара које је Комитет усвојио у односу на претходно поднијете националне извјештаје дате државе, као и на основу актуелног националног извјештаја.