Ауторски текст Ане Крсмановић, помоћнице министра финансија, објављен у "Вијестима"

Стивен Хотенг, чувени квантни физичар, у својој књизи "Велика замисао", каже да не постоји једна јединствена историја, тј. један догађај који сви виде једнако, већ да сваки посматрач има свој доживљај догађаја. На исти начин, мјерење одређене величине у физици зависи од тога ко је мјери. На примјер, ако неко у авиону прошета до свог колеге који сједи два мјеста испред њега пређена раздаљина је 1,5 метар. Посматрачу на земљи пређена раздаљина је 2,08 км (авион се креће најмање 500 км на сат, а 15 секунди је потребно да се пређе раздаљина од 1,5 м).

Исто се може примјетити у поступку вредновања рада; нама појединцима је рад који обављамо, по правилу, увијек вреднији од зараде коју имамо, док послодавци то вјероватно виде другачије.

Циљ оваквог увода јесте да се илуструје тврдња да постоје увијек најмање двије стране исте приче. Обично гледамо страну која нам се више свиђа.

Становници Данске су, према истраживањима о квалитету живота, најзадовољнији народ на планети. Сви знамо или смо чули да је систем социјалне заштите у земљама Западне Европе, као што је Данска, великодушан, да су накнаде за незапослене и социјална давања много већа него у Црној Гори. Никад се не питамо како је то могуће и како се тај трошак финансира, већ само примјећујемо да је нпр. код нас износ "зараде доктора у јавној здравственој установи нижи од социјалне помоћи у Европи". Такође, знамо да је просјечна зарада у Данској 4 пута виша у односу на зараду у Црној Гори, а никад се не питамо како је тако нешто могуће. Да ли можда данска влада више воли своје грађане од владе у Црној Гори? Да ли данска влада боље управља пореским приходима или успјешније "приморава" послодавце да више плаћају запослене?

У случају Данске имамо одговоре иако их, у складу са уводним разматрањима, неће свако разумијети на исти начин.

На састанку са представмцима Данске конфедерације синдиката, једна од првих реченица које смо чули била је: "Ми увијек плаћамо порез!". Данци плаћају порез на зараде, капитале добитке, накнаде за незапослена лица, социјалну помоћ, пензије, једном ријечју на све. Просјечна ефективна пореска стопа, коју плаћају Данци, је 42%, тј. на сваки еуро који зараде 42 цента дају држави у виду пореза. Ових 42 цента од 1 зарађеног еура не укључује доприносе за пензије.

Уколико Данац жели да добије накнаду за незапослене кад остане без посла, плаћа додатно до 8% бмто плате, зависно од фонда, будући да је осигурање од незапослености добровољно. Максималан износ накнаде је 90% зараде (само за оне који имају плату испод просјека), а максимално трајање је двије године, што зависи од тога колико дуго се плаћају доприноси. Наравно, порез на накнаду се плаћа. Уколико запослени није плаћао допринос, онда добија социјалну помоћ на коју такође мора платити порез.

Стопа пореза на добит компанија је 25%, као и стопа ПДВ-а. У Црној Гори, ове пореске стопе су 9% и 17%. Порески приходи Данске чине око 55% БДП-а, у Црној Гори и порези и доприноси чине нешто око 35% БДП-а. Дакле, Данска узима својим грађанима више пореза/новца, да би та средства касније расподијелила уз, наравно, одређени административни трошак. Сваки компликованији порески систем и компликованији систем социјалне заштите подразумијева и већи адниинистративни трошак. Уколико би порези у Црној Гори били виши, а систем комликованији (прогресивно опорезивање, изузеци, посебни порески третман и си.), администтација таквог система би била значајно скупља и са постојећих 0,3% БДП-а повећала би се на приближно 0,6% БДП-а, колико сложенији порески систем кошта грађане и привреднике у Данској.

Осим пореског третмана социјалних давања, посебност данског модела чини и начин организације и рада синдиката, као и њихова улога. Штрајкови су у Данској дозвољени само у периоду преговора око колективних уговора. Након потписивања колективног уговора, штрајкови нијесу дозвољени, а њихови иницијатори се кажњавају. Исто тако, синдикати не смију да подсучу на штрајк, будући даје таква активност кажњива. Чланство у синдикату кошта неких 80 до 90 еура мјесечно.

А сад да се посветимо питању како је могуће да Данци имају много веће зараде него Црногорци. Просјечна бмто зарада у Данској је отприлике 4 пута виша од зараде у Црној Гори, док су зараде у нето износу више нешто преко 3 пута (не смијемо заборавити ефективну пореску стопу од 42%). Због чега је то тако? Одговор је једноставан -продуктивност рада Данаца је већа од продуктивности рада Црногораца. За једну годину, Данац произведе 87.500 еура БДП-а, док Црногорац произведе 14.600 еура БДП-а (подаци Европске комисије), што значи да је продуктивност просјечног запосленог у Данској за приближно 6 пута већа од продуктивности просјечног запосленог у Црној Гори. Уколико ове податке упоредимо са зарадама и представимо да је зарада запосленогу Црној Гори реално утврђена, онда су, по показатељима продуктивности. Данци мање плаћени него што раде. Према овој анализи, просјечна зарада у Данској би требала да износи око 4.100 еура умјесто 2.800 еура. Уколико даље, претпоставимо да су Данци плаћени тачно онолико колико њихов рад вриједи (стоје увијек субјективна оцјена и они се вјероватно не би сложили са тим), онда је просјечни запослени у Црној Гори превише плаћен и његова зарада би требала да износи 480 еура или за 30% мање него што је то сад случај.

Са овим показатељима се вјероватно не би сложили запослени у Данској, као ни у Црној Гори, и опет се враћамо на уводна разматрања о томе како вриједност/величина неког предмета мјерења зависи од тога ко врши мјерење. Међутим, без обзира на то из ког угла се посматра наведем проблем и без обзира на то да ли су Данци превише, а Црногорци премало плаћени или обратно, чињеница је да док запослени у Црној Гори произведе 1 еуро, Данац је већ произвео 6 еура.

Да ли су наведене чињенице узрок за једну трећину нижу оцјену квалитета живота у Црној Гори у односу на Данце? Могуће. Али на другој страни, Црногорци су задовољнији животом од већине нових чланица ЕУ и земаља у региону. Црногорци су задовољнији и од преко 400 милиона становника у Европи и од преко 5,5 милијарди становника планете.

И на крају док Данци увијек и на све плаћају порез, Црногорци плаћају порез, али не баш увијек и не на све.