Излагање предсједника Владе Игора Лукшића у Скупштини Црне Горе поводом почетка расправе о предлогу буџета за наредну годину

  

Поштовани предсједниче Скупштине, 

Уважене даме и господо посланици,

Дозволите ми да, непосредно прије расправе о Буџету за 2012. годину, а након скоро годину дана од представљања Експозеа у овом Дому, дам осврт на кључна остварења у односу на основне премисе Владине политике у времену тешких изазова који су обиљежили годину која је на измаку и које нам и у предстојећем периоду намеће окружење које се стално мијења. 

Драго ми је да је Скупштина прихватила моју иницијативу годишњег разматрања остварења политике, јер тако развијамо досљедне надзорне способности нашег Парламента.

Намјера ми је да и на овај начин допринесем даљем учвршћивању дијалога унутар државе и консензуса о стратешким националним интересима и циљевима. Стратеска питања која сам управо тада акцентирао, и у периоду за нама, конкретно афирмисао. Сматрам да је то не само срж еманципације, односно европеизације сваког друштва, већ и нужан предуслов напретка и квалитетног одговора на актуелне изазове и ограничења са којима се данас суочава и Европа и цијели свијет. У времену свеукупних економских тешкоћа, потребно је градити консензус и разумијевање о питањима економског развоја, без обзира на партијски дрес.

Посвећено смо радили на остварењу наших националних интереса и стварању услова за економски просперитет наше државе. Црна Гора је, 9. децембра, одлуком Европског савјета о отварању преговора са Европском Унијом у јуну 2012. године, направила крупан корак у интеграционом процесу. Ово је одлука од историјског значаја за црногорско друштво и потврда је уложених напора Владе да свеобухватним, инклузивним приступом, испуни захтјевне услове које је поставила Европска комисија. Црна Гора ће за који дан постати чланица Свјетске трговинске организације, истовремено се позиционирајући као држава која има слободан приступ тржишту од преко 800 милиона људи захваљујући уговорима у слободној трговини. Наставили смо са успјешним управљањем економско-финансијском кризом и једна смо од ријетких земаља која се креће у оквирима фискалних правила Европске монетарне уније, тзв. критеријима из Мастрихта. Потврда да инвеститори имају повјерења у јавне финансије и економски систем Црне Горе је и успјешно реализована друга емисија еурообвезница која је имала двоструко већу тражњу од понуђеног износа за продају, уз остварене ниже каматне стопе у односу на прошлогодишње.

Расправа о буџету Црне Горе за 2012. годину дешава се у времену великог броја сложених изазова. Европа се мијења пред нашим очима, а правац ове промјене је далеко од извјесног. Сваког дана смо свједоци промјена, обично негативних у репутацији, рангирању, оцјенама донедавно врло богатих и стабилних економија. Највеће државе Европе налазе се, нажалост, у огромним дуговима, док на моје задовољство, подаци показују да смо у највећој мјери, до сада, избјегли негативне посљедице кризе и обезбиједили стабилност црногорске економије, па изазов остаје побољшање економско-социјалне ситуације. Главно обиљежје макро-економског амбијента у овој години је раст економске активности, али и висок ниво опрезности због могуће поновне рецесије у еуро-зони. Европски излазак из кризе трајаће годинама, у процесу који не може бити остварен политички најпривлачнијим мјерама са позитивним краткорочним, али негативним дугорочним ефектима. То је процес који захтијева ни мало исхитрена, нити једноставна рјешења. Стога је и тежња Владе да будемо у кругу најразвијенијих земаља које ће прихватит јачу тржишну ’утакмицу’, да нађемо баланс у одговорима на кризу који неће угрозити дугорочну фискалну и финансијку стабилност, да створимо институционални оквир и конкурентан економски систем којим ћемо привући здраве инвестиције и повећати запосленост. Ова мисија захтијева системске промјене, жртвовање и разумијевање свих, без изузетака, а ми у Влади чинимо све што је у нашој моћи и што је неопходно да је остваримо и повећамо квалитет живота свих грађана Црне Горе. 

Црна Гора је 9. децембра суштински добила „зелено свијетло“ за отварање преговора о приступању ЕУ, чиме је дат легитимитет оствареним позитивним промјенама и резултатима, очитаног у снажној препоруци Европске комисије. То су једногласно верификовале државе чланице на највишем нивоу, поздрављајући евидентан напредак Црне Горе и остварене резултате. 

Зато, без икаквог призвука еуфорије, са задовољством и поносом можемо рећи да је ријеч о историјском кораку Црне Горе на европском путу, који сублимира ону преломну тачку у којој више нема мјеста дилеми да се процеси одвијају у позитивном смјеру. Дакле, Црна Гора наставља процес проширења Западног Балкана. Изазов остаје квалитет и динамика тог пута до остварења коначног циља - повећања квалитета живота наших грађана, док ће чланство у ЕУ бити верификација уређености државе по европским мјерилима. За само четири године, од потписивања првог уговорног односа са ЕУ, Црна Гора је пред почетком преговора о чланству. То је кратак период за важне догођаје и у животу појединца, а камо ли за државу. 

Важно је знати да је ово тек почетак посљедње фазе нашег европског пута. Тај пут неће бити ни лак, ни брз. Најтежи и најсложенији посао тек предстоји. Али, дубоко вјерујем да ћемо сви заједно - Влада, Парламент, правосудни органи, цивилни сектор, научне институције, медијска заједница - све структуре друштва, потврдити спремност и способност да квалитетно одговоримо на будуће обавезе и изазове.

Највећи терет посла и одговорности је и даље на Влади. Али, ни Влада ни било која друга институција нити појединац не може обавити посао у име цијелог друштва. Зато, једино ако се осигура укљученост и активан однос свих чинилаца друштва, ако свако одради свој дио посла, можемо рачунати на успјех. То је важно и због саме бити интеграционог процеса, посебно фазе преговара, која најдиректније и најсвеобухватније доприноси трансформацији црногорског друштва и суштински едукује и мијења културу промишљања и дјеловања. Истовремено, то је и начин да премостимо изазове који се тичу административних капацитета.

Поштовани посланици, 

Децембарском одлуком држава чланица ЕУ, Црна Гора је на почетку преговора о чланству у ЕУ. Тачно је да је потребно да министри ЕУ (Савјет ЕУ), на основу извјештаја ЕК, још једном верификују напредак у даљем спровођењу реформи и остварењу конкретних резултата, нарочито у области владавине права и фундаменталних права, с акцентом на ефикасну борбу против корупције и организованог криминала. 

За нас у Влади, то није нова обавеза или услов. Настављамо са активностима у правцу ефикасног спровођења усвојених реформи, потпуно свјесни да ни најбоље законадавство ни стратегије не гарантују успјех, те да сами по себи не воде пројектованим, позитивним промјенама у пракси. 

И док је пажња домаће јавности доминатно усмјерена на датум формалног почетка преговора, утисак је да је остао у сјенци суштински важан дио одлуке: Европска комисија је позвана да без одлагања припреми оквир за преговоре са Црном Гором и спроведе аналитички преглед и процјену усклађености са правом ЕУ (ацqуис-ем) - тзв. сцреенинг у поглављима 23 (правосуђе и фундаментална права) и 24 (правда, слобода и сигурност) у складу са новим приступом Комисије. 

Дакле, не чекајући формално отварање преговора, што је била досадашна пракса преговарачког процеса, одмах се креће са фазом сцреенинга у поглављима 23. и 24. 

Сада нам предстоји да интензивирамо активности на дефинисању преговарачких структура и других корака које треба предузети у циљу квалитетне припреме за почетак преговора. Увјеравам вас да ћемо и овај важан дио посла урадити у сарадњи са Парламентом, цивилним друштвом, уз пуну укљученост свих структура. 

Истовремено, настављавамо са активностима на плану имплементације усвојених стратешких докумената, нових нормативних рјешења и јачања капацитета за њихову ефикасну и досљедњу примјену, посебно у дијелу владавине права и основних људских права. И то радимо, прије свега, јер је то основ нашег демократског и одрживог економског развоја. То је наша унутрашња потреба, а не наметнути диктат са стране. Али, важно је рећи да је изградња система који досљедно и ефикасно примјењује законе, који има развијен институционални и правни оквир за ефикасну превенцију и сузбијање корупције и организованог криминала, процес који захтијева и вријеме и сталне напоре. То је посао који се, по правилу, никада не завршава. Када ово кажем, ни најмање не желим да умањим или релативизујем значај конкретних активности и резултата које можемо и треба да остваримо. Само потенцирам да се ради о процесу, што потврђује и нови приступ Европске комисије о отварању ових питања на почетку преговора. 

Поштовани посланици,

Преузимајући дужност предсједника Владе Црне Горе, рекао сам да ћемо учвршћивањем политичког консензуса, демократском зрелошћу и визијом свих актера, свих грађана и институција, дати допринос испуњавању услова и даљем напретку у интеграцијама. Данас, са великим задовољством констатујем да смо у томе успјели и, по оцјени Европске комисије, на до сада невиђен начин у нашем региону. Зато као посебно важан резултат истичем квалитет унутрашњег дијалога, ангажованост, посвећеност и отвореност Владе, Парламента, цивилног сектора и осталих чинилаца црногорског душтва у усвајању и спровођењу Акционог плана у области седам кључних приоритета. То се односи и на јачање отвореног дијалога и партнерског односа са Бриселом. Исто тако, и са чланицама ЕУ. Цијеним да смо успјели да демонстрирамо способност власништва над овим важним процесом, и спремност да такав тренд одржимо и учврстимо. Најсликовитији је примјер усвајање изборног законодавства. Вјерујем да смо на добром путу и по питању промјене Устава у дијелу који се односи на независност и ефикасност правосуђа, како би у потпуности ускладили нормативни оквир са европским и међународним стандардима.

Подсјетићу да смо само у оквиру седам кључних приоритета, дефинисали око 60 приоритета и реализовали преко 150 активности, на институционалном, законодавном и стратешком плану, и то у релативно кратком року (фактички за шест мјесеци). Овај неспоран биланс напора и резултата, добија на тежини у свијетлу чињенице да је све рађено у сталном и интерактивном процесу консултација са Европском Комисијом и другим референтним европским (међународним) адресама. Такав приступ остаје важан механизам кредибилитета наших напора и резултата, који нас држи у константној активности и својеврсном сталном мониторингу, прије свега унутрашњем, и доприноси да урадимо више и квалитетније. И, посебно важно, у складу са ЕУ стандардима и праксом.

Иако је и даље под лупом домаће и међународне јавности напредак у области седам кључних приоритета, који се односе на питања обухваћена поглављима 23 и 24, Црна Гора је постигла добре резултате и у осталим областима. То се односи на степен усклађености са критеријумима за чланство, даљи развој ка успостављавању тржишне економије, ефикасно спровођење обавеза из ССП, формирање структура и доношење докумената за увођење Децентрализованог система управљања фондовима ЕУ и преузимања власништва националних институција. 

Томе треба додати и предстојеће формализовање чланства Црне Горе у СТО-у, 17. децембра у Женеви, које представља још један значајан успјех који ће обиљежити годину на измаку, а важно је и са становишта ширих процеса, прије свега у погледу европске и евро-атланске интеграције. 

Одржали смо квалитет активности и темпо ка чланству у НАТО-у. Испунили смо све задатке из првог годишњег циклуса у оквиру МАП-а, и започели други циклус у којем ћемо одржати континуитет спровођења започетих реформи, заокружујући тако оквир за достизање пуних НАТО стандарда у кључним областима, безбједносним, одбрамбеним и политичким. Тиме се на најбољи начин квалификујемо за крајњи циљ чланства у НАТО-у, што је најбољи гарант дугорочне стабилности и безвбједности Региона, а тиме и његовог економског напретка и бољег живота грађана. Стога нам је посебно важно да се политика отворених врата јасно подржи на наредном Самиту НАТО-а у Чикагу и да додатан подстрек интеграцијама како Црне Горе, тако и осталих земаља Региона. Чланство у НАТО-у, као и осталим међународним структурама је важно за Црну Гору и због чињенице да равноправно са осталим чланицама, и великим и малим, одлучујете о питањима од значаја за националне интересе и интересе грађана, а напредак ка ЕУ и НАТО-у је најважнија мапа пута и инвеститорима, пословној заједници за поузданост и стабилност система у који улажу. 

Настављамо да, у складу са својим капацитетима, кроз учешће у међународним мировним мисијама под окриљем УН, НАТО и ЕУ, доприносимо изградњи и очувању мира у свијету. 

Додатно смо учврстили позицију кредибилног партнера који доприноси регионалној стабилности и сарадњи и развоју добросусједских односа, који су нераздвојиви од нашег европског пута. Са свих релевантних адреса одато је признање Црној Гори и на лидерству које је показала током овогодишњег предсједавања регионалним иницијативама: Централно-европском иницијативом, Јадранско-јонском, Процесом сарадње у Југоисточној Европи (СЕЕЦП) и Америчко- јадранско повељом (А5), афирмишући у пуној мјери политику добросусједства и очувања регионалног дијалога, као најбољу препоруку за напредак ка европским и евроатлантским структурама. Црна Гора је примарно била оријентисана на обједињавање напора свих регионалних актера ка што бољем умрежавању и повезивању државних институција и цивилног друштва у циљу јачања стабилности, владавине права и економског повезивања и сарадње. Заједно са нашим партнерима усвојили смо низ значајних докумената, попут “Будванских препорука за јачање ЦЕИ”, „Политичке декларације СЕЕЦП”, „Регионалног стратешког документа у области правосуђа и унутрашњих послова за период 2011-2013” и других. Тиме смо утрли пут иновираној регионалној инфраструктури. Показали смо флексибилност, конструктивност и иницијативност. Такође, да смо добар преговарач и посредник око најосјетљивијих питања, с обзиром на разнолико чланство и географску и програмску усмјереност наведених иницијатива.

Наставили смо са унапређењем билатералне сарадње и партнерства са водећим земљама у свијету. Такође, и са активним ангажовањем у међународним организацијама, попут Уједињених нација (УН), ОЕБС, Савјета Европе (СЕ) и др. 

Финансијска криза није завршена. По овом питању Европа и даље трпи и трпјеће посљедице. Буџет за 2012. годину смо планирали управо да бисмо се у највећој могућој мјери одбранили од спољних утицаја, а да притом помогнемо грађанима да издрже све утицаје кризе, до њеног окончања. У којој мјери ће Црна Гора успјети да умањи негативне ефекте кризе зависи од свих учесника економског система, јер дјеловање само једног актера, колико год је успјешан није довољно. Оно што је сигурно јесте да треба спроводити мјере које имају за циљ дугорочну конкурентност наше економије.

Погледајте тренутну ситуацију у Европи; Велика Британија укида пола милиона радних мјеста у јавном сектору. Француска је донијела одлуку да подигне 18,6 милијарди еура прихода, кроз повећање пореза и смањења потрошње, за финансирање њиховог дефицита. Сличне примјере имамо и у региону; у Бугарској су велики изгледи да ће синдикати штрајковати, док Румунија замрзава плате и пензије; да не наводим примјер Грчке. 

Значајно економско искуство које смо стекли од обнављања државности је основа за мудру економску политику у наредном периоду, политику одрживог раста и развоја, са примарним циљем повећања квалитета живота сваког њеног грађанина. Црна Гора може бити примјер да се кроз тешке одлуке фискалне консолидације, пензијске реформе, унапређење пословног амбијента и структурних реформи може изградити дугорочно одржив и стабилан систем. Овакво становиште потврђују и оцјене Европске комисије, Свјетске банке, Међународног монетарног фонда, а оно се и материјализује кроз средства Свјетске банке која ће се под повољним условима операционализовати у наредној години. Другим ријечима, исто као што форма прати суштину, тако и наш рад прати његово признање. 

Годину 2011. обиљежио је опоравак у скоро свим секторима, са растом БДП-а од 2,5%, на нивоу пројектованог, док је процјена Централне банке 3,5%, чиме се у 2010. и 2011. компензира сав губитак из 2009. Незапосленот је нижа него у истом периоду 2010. године. Стопа незапослености, посматрана као однос броја регистрованих незапослених и активног становништва, на дан 13. децембра 2011. године износила је 11,57%, а на исти дан претходне године 12,15%. Такође, за 2011.годину и број оглашених радних мјеста је већи за 14,7%, у односу на исти период прошле године. Како би остварили економски раст у континуитету и у дугом року, наша економска политика је, у току 2011. године, била постављена на темељима – фискалне и финансијске стабилности, структурних реформи и унапређења пословног амбијента. 

Фискална и финансијска стабилност - Наставили смо процес консолидације јавних финансија. 2011. годину су, као и претходне двије, карактерисала прилагођавања буџетске и јавне потрошње и реализација мјера штедње. Притисак усљед повећања „мандаторних“ трошкова (издатка за пензије, плате, социјална давања) за скоро 40 милиона у односу на планирани износ, компензирали смо смањивањем свих осталих дискреционих трошкова. Обезбиједили смо и услове и средства за несметано финансирање потрошачких јединица и ојачали буџетску ликвидност. Смањили смо јавну потрошњу, као резултат спроведене фискалне консолидације. Јавна потрошња у 2010. износила је 47,2% БДП-а, а јавна потрошња за 2011. годину износи 42,6% БДП-а. Смањили смо буџетски дефицит са 3,9% БДП-а у 2010. години на око 3,3% БДП-а у 2011. години. 

Јавне финансије за 2012. годину предвиђају буџетски дефицит од 1,25% БДП-а, јавни нето дуг на нивоу 44,6% БДП-а, а такође се наставља смањење учешћа јавне потрошње у БДП-у, на нивоу испод 40%, што је у границама Мастришких критеријама и може се сматрати компаративном предношћу Црне Горе. 

Дефинисали смо стратегију управљања дугом за период 2011-2012, а смањени буџетски приходи, усљед пада увоза, инвестиција и ослабљене економске активности, и увећани расходи, узроковани повећањем зарада, пензија и социјалних давања, резултирали су дефицитом који се морао финансирати задуживањем. Процјена је да ће државни дуг, до краја 2011. године, порасти до нивоа од око 43,80% БДП-а. 

Паралелно са успјешном емисијом обвезница, кредитна рејтинг агенција Моодy'с похвалила је направљени искорак у буџетским позицијима и, након двије године, промијенила изгледе за рејтинг Црне Горе из негативног у стабилан. 

Упоредо са фискалном стабилношћу, крај 2011. године обиљежио је позитивне трендове у банкарском систему као основу за раст кредита у 2012. години и смањења неликвидности привреде. Унапређењем институционалног оквира за финансијска тржишта у 2011. години ствара се основа за његову стабилност и раст инвестиција.

Као што сам констатовао у Експозеу, само смањење државне потрошње, дефицита и дуга није довољно да би се остварио економски раст. Важно је колико трошимо, али још важније на што и које резултате постижемо. Држава мора бити снажна у основним функцијама – услугама, безбједности, заштити имовине и уговора, владавини права, бригом о социјално угроженима, инфраструктури, образовању и здравственој заштити. 

Структурне реформе – Наставили смо да реализујемо активности зацртане Акционим планом структурних реформи у областима здравства, просвјете, науке, рада и социјалне заштите и пензијског система.

Подсјетићу да реализација активности из агенде структурних реформи не даје видљиве резултате у кратком року, али дугорочно гледано мијења начин функционисања ових сектора и утиче на побољшање квалитета услуга доступних грађанима.

Нагласићу да смо током 2011. године омогућили укључивање приватног сектора у пружање услуга из области стоматолошке здравствене заштите и пружање пакета услуга на терет средстава здравственог осигурања, дефинисали Стратегију оптимизације болничког здравственог сектора, која прецизира нови начин финансирања услуга у болничком сектору, усвојили Национални програм за контролу рака, Национални програм за рано откривање рака дебелог цријева и рака грлића материце и створили предуслове за увођење специјализације породичне медицине.

Систем образовања у Црној Гори усаглашавамо са међународним критеријумима, како би унаприједили његов укупан квалитет и осигурали његову упоредивост. По први пут смо организовали екстерни матурски и стручни испит за ученике завршних разреда гимназија и стручних школа и екстерну провјеру знања ученика деветог разреда из црногорског, односно матерњег језика и књижевности, математике и једног предмета по избору ученика. 

Даље кораке у области реформе образовања дефинисали смо кроз припрему и усвајање: Стратегије развоја и финансирања високог образовања у Црној Гори 2011-2020. године; Модела лиценцирања и релиценцирања наставника, васпитача, стручних сарадника и других извођача образовно васпитног рада у образовно-васпитним установама; Модела јавно-приватног партнерства за унапређење стања ученичких и студентских домова у Црној Гори и Уредбе о нормативима и стандардима за финансирање јавних установа и студената на тим установама и финансирање студената на студијским програмима од јавног интереса на приватним установама високог образовања.

У циљу даљег подстицаја развоја научно-истраживачког рада наставили смо да реализујемо активности са циљем повећања процента издвајања за науку и истраживања из БДП-а. Расписали смо Конкурс за суфинансирање националних научно-истраживачких пројеката вриједан 5.000.000,00 € за 2012, 2013 и 2014. годину. Припремљена је Студија изводљивости за успостављање технолошких центара и научних паркова и Студија изводљивости за успостављање центара успјешности, који ће бити подржани средствима Кредита Свјетске банке, о чијим условима се тренутно преговара. 

Утврђеним Предлогом закона о ЦАНУ, желимо да пружимо додатан подстрек даљем снажењу и удруживању интелектуалног потенцијала којим располажемо у Црној Гори, како би академици и наука спајали и снажили црногорско друштво, а не били линија подјела и раздвајања.

Рјешењем из Закона о измјенама и допунама закона о раду, која су припремљена у социјалном дијалогу са основном тежњом успостављања баланса између сигурности радног мјеста и права запослених, са једне, и флексибилности на тржишту рада, са друге стране, дали смо снажан подстицај даљем запошљавању и будућем привредном расту. Без обзира на поједине резерве приватног сектора остаје да видимо ефекте.

2011. годину обиљежиће и усвајање Закона о измјенама и допуна Закона о запошљавању и раду странаца и Закона о измјенама и допунама Закона о професионалној рехабилитацији и запошљавању лица са инвалидитетом, али и усвајање Закона о забрани дискриминације лица са инвалидитетом и отварање Дневних центара за дјецу са сметњама у развоју у Херцег Новом и Плаву.

Осврћући се у Експозеу на питања која треба да допринесу корјенитим промјенама у друштву говорио сам о потреби да се приправнички стаж, као својеврстан вид продужетка образовања, учини доступним свим свршеним високошколцима по аутоматизму.

Недавно сам на скупу, којем су присуствовали представници црногорских студената, најавио да ће, почев од 2013. године, у Црној Гори заживјети нови Модел приправничког стажа. У најкраћим цртама, нови Модел ће омогућити свим свршеним високошколцима да буду оспособљени за самостално обављање занимања, кроз деветомјесечно стицање знања, вјештина и компетенција у јавном сектору или приватним фирмама.

За 30% особа, од укупно 4.300 колико их на годишњем нивоу стиче високо образовање, могућност обављања овог облика приправничког стажа биће отворена у органима државне управе, док ће се њих 70% усавршавати у приватним фирмама.

Држава ће, за потребе имплементације овог модела, почев од 2013. године уложити додатних 10 милиона еура за потребе наставка образовања и оспособљавања приправника за самостално обављање занимања, кроз исплате накнада у износу од 50% просјечне нето зараде за прошлу годину и одрицања од прихода по основу пореза и доприноса за све свршене високошколце. Уз средства активне политике Завода за запошљавање, пласмана и гаранција Инвестиционо-развојног фонда, као и активних мјера Министарства пољопривреде, долазимо до око 55 милиона еура које ће током 2012.-2013. бити ангажоване као подршка запошљавању, независно од раста запослености који ће генерисати нове домаће и стране инвестиције приватног сектора.

Препознали смо обавезу да у континуитету улажемо у младе, инвестирајући у будућност. Управо су млади заслужни што ће Црна Гора памтити 2011. годину по поносу на резултате наших спортиста на престижним такмичењима. Доношењем новог Закона о спорту и усвајањем Националног програма развоја спорта, осигурали смо системске претпоставке за додатни подстрек развоју црногорског спорта.

Обезбиједили смо равномјеран развој културе, кроз суфинансирање 302 пројекта из области савременог стваралаштва и 135 програма у 11 општина на сјеверу Црне Горе за чију смо реализацију издвојили укупно 900.000 еура.

Кроз реорганизацију и оснивање нових институција и кроз нормативно-регулаторне реформе, уредили смо музејску, архивску, библиотечку и конзерваторску дјелатност, чиме смо створили правни и институционални оквир за ефикаснију заштиту, валоризацију и афирмацију црногорске културне баштине. 

Уважавајући значај адекватне просторне инфраструктуре за унапређење и развој културе, уложили смо знатна финансијска средства (милион еура) за завршетак радова и побољшање просторних услова двије изузетно важне институције културе - Музички центар Црне Горе и Црногорску кинотеку.

Израдом Менаџмент плана Подручја Котора, након више од три деценије од стицања статуса мјеста Свјетске баштине УНЕСЦО, створена је национална платформа за управљање изванредним вриједностима свјетске баштине Котора. 

Такође, интезивне су активности на изради Номинационог досијеа за упис Цетиња на УНЕСЦО листу свјетске баштине.

Имајући у виду посебан значај династије Петровић Његош и очувању културног, историјског и државног бића Црне Горе донијели смо Закон о статусу потомака династије Петровић Његош и тиме извршили историјску и моралну рехабилитацију и на савремен начин уредили положај њених потомака. 

Унапређење пословног амбијента - Сет закона допринио је скраћењу процедура, рокова и трошкова за грађане и привредне субјекте, а самим тим и даљем унапређењу пословног амбијента. Ови закони имају изразито антикоруптивни карактер, јер укидају дискреционо одлучивање и повећавају транспарентност поступања државне администрације. Конкретно, успоставили смо једношалтерски приницип регистрације предузећа, поједноставали процедуре издавања грађевинских дозвола, поједноставили и учинили јефтинијим поступак приликом прикључивања објеката на електро-енергетску и водоводну структуру, олакшали процедуре за плаћање пореза и доприноса, смањили административне таксе и успоставили ефикасније процедуре за запошљавање странаца. Унапријеђење пословног амбијента и увођење реда у економски систем допринијели су даљем смањену сиве економије.

Смањили смо баријере бизнису и на тај начин створили могућност да се лако оснује и брзо развије. Уважавајући значај гаранције и заштите својинских права, поједноставили смо процедуру уписа својине. Свјесни смо да наше компаративне предности можемо користити само ако имамо конкурентан економски систем који подржава бизнис и конкретне резултате и који нуди препознатљиво више погодности него други. 

Упркос изазовима са којима се буџет суочавао током 2011. године, нијесмо прибјегли мјерама повећавања стопа главних пореских облика, већ смо задржали конкурентан порески систем. 

Међународни индикатори конкурентности саставни су дио Владине економске агенде чије остварење представља јасну мјеру нашег успјеха на изградњи конкурентне економије. 

Резултат имплементираних реформи и напора на унапређењу пословног амбијента је побољшан ранг Црне Горе у Извјештају Свјетске банке о лакоћи пословања за 2012. годину, гдје је Црна Гора рангирана на 56 мјесту од 183 земље, а очекујемо још бољи пласман идуће године. 

Најновије истраживање Транспаренцy Интернатионал-а показује да је Црна Гора побољшала своју позицију и заузела 66 мјесто са степеном перцепције корупције 4, што је напредак у односу на прошлогодишње 69 мјесто и степен перцепције корупције 3,7. Заједно са Хрватском најбоље смо рангирана држава у окружењу. 

Ово су признања која доживљавамо као подстицај да остваримо још амбициозније циљеве које постављамо пред собом. 

Коришћење компаративних предности и смањење регионалних разлика - Вођени искуством других држава, интензивно смо радили како би секторе у којима Црна Гора има компаративне предности, уз постојање доброг пословног амбијента, анимирали за домаће и иностране инвеститоре и искористили их за развој сваке општине и за добро сваког грађанина Црне Горе. Развојем сектора енергетике, туризма, пољопривреде, саобраћаја убрзавамо економски раст, истовремено доприносећи смањењу регионалних разлика.

Енерегетика - Реализацијом пројекта повезивања Црне Горе и Италије подморским интерконективним каблом створени су системски предуслови да Црна Гора буде значајан партнер у области енергетике у региону. Наша држава се, овим, позиционира у центар размјене електричне енергије између Балкана и Европе. 

Истовремено се реализују активности из уговора о концесији за изградњу малих хидроелектрана којим је предвиђена изградња 35 малих хидроелектрана, укупне вриједности инвестиција око 140 милиона еура. Грађевинске дозволе су издате за изградњу три мХЕ чија је вриједност шест милиона еура у Општини Колашин, а урбанистичко-технички услови су издати за изградњу 23 мХЕ. 

У завршној фази су активности на стварању предуслова за планирани почетак изградње вјетроелектрана у наредној години на двије локације, Можура и Крново, укупне вриједности око 150 милиона и инсталисане снаге 118 МW.

Влада Црне Горе је са норвешким експертима уредила област истраживања и производње нафте и гаса. Очекујемо да наредни корак - објављивање тендера за додјелу уговора о концесији за истраживање и уговора о концесији за производњу угљоводоника у подморју Црне Горе – реализујемо у првој половини 2012. године. Успјешна реализација овог пројекта доноси дугорочну стабилност економији Црне Горе. 

Политика Владе Црне Горе у области енергетике подразумијева и одговоран однос према постојећим капацитетима. У том смислу, кроз развојне кредите Свјетске Банке и КфW вриједне 19 милиона еура, енергетски ефикасно ће се реконструисати око 50 образовних установа и 6 болница, укључујући и Клиничко-болнички центар Подгорица. Пројектом МОНТЕСОЛ-а субвенционира се каматна стопа на 0 одсто на потрошачке кредите за преко 2000 домаћинстава која су спремна уградити соларне системе на својим објектима, док је пројектом "Соларни катуни" предвиђено субвенционирање 20 одсто капиталних издатака на уградњу фотонапонских система на више од 200 објеката. Кредити КфW-а, ЕИБ-а ЕБРД-а, који се пласирају преко пет црногорских комерцијалних банака усмјерени су на имплементацију мјера енергетске ефикасности у малим и средњим предузећима и домаћинствима, а у 2012. години, преко WБИФ фонда, омогућиће се кандидовање пројекта локалним самоуправама, сто је директна подршка остварењу уједначеног регионалног развоја Црне Горе. 

Како конкретним пројектима, тако и на нивоу легислативе и стратешких докумената, доказали смо да је наш дугорочни циљ равномјеран регионални развој. Донијели смо Закон о регионалном развоју, урађена је мапа ресурса, потенцијала и специјализације региона као подлога за израду локалних стратешких планова развоја, како би се препознали развојни пројекти усмјерени на валоризацију ресурса. Започели смо процес израде стратешких планова развоја општина са циљем успостављања системског приступа у имплементацији политике регионалног развоја. У првој фази израде Стратегије за одрживи економски раст кроз увођење кластера, већ је извршено мапирање кластера на територији Црне Горе. Поред тога, кроз “План развоја бизнис зона“, који ће се ускоро презентирати, наша намјера је да подстакнемо развој малих и средњих предузећа на плански и инфраструктурно опремљеном земљишту, у мање развијеним срединама. 

Влада Црне Горе је у протеклих годину дана заокружила правни оквир за спровођење политике интелектуалне својине, чиме су се стекли услови за стварање квалитетног амбијента. Потврда овога је и пуноправно чланство Црне Горе у СТО-у. 

Током 2011. године остварен је значајан напредак у циљу стварања услова за почетак неколико значајних туристичко-развојних пројеката, као и за наставак реализације започетих инвестиција у предходном периоду. Заокружењем активности на изради просторно–планских докумената у позицији смо да ових дана издамо прве грађевинске дозволе у оквиру пројекта туристичке валоризације полуострва Луштице и најавимо почетак градње првог хотела у оквиру пројекта Порто Монтенегро, као и почетак радова на изградњи Хотела Хилтон у Подгорици.

За крај децембра планирано је усвајање планске документације која је предуслов за почетак градње на неколико веома значајних локација, као што су изградња новог хотела Плави Хоризонти у Општини Тиват, гдје је рушење старог хотела у току, Хотела Галеб и Хотела Јадран у Улцињу. 

Најављени низ инвестиција у будућем периоду имаће за циљ повећање конкурентности наше туристичке понуде и истовремено имати позитиван утицај на економски раст. Влада ће, у сарадњи са општинама, наставити са активностима које имају за циљ адекватно и ефикасно превазилажење свих баријера и проблема које могу бити кочница реализацији пројеката и гдје државна администрација мора бити партнер и сервис, како грађанима тако и привреди.

Настављајући континуитет политике из претходног периода, могу рећи да је сектор пољопривреде у 2011. години показао изузетну виталност и управо пољопривредна производња чини значајан ресурс црногорске економије. Учешће пољопривреде у структури БДП-а на нивоу од 15% (примарна пољопривреда плус прерађивачка индустрија), уз чињеницу да пољопривредни сектор чини готово 50.000 пољопривредних газдинстава или скоро четвртина становништва Црне Горе указује о каквом се потенцијалу ради. 

О односу Владе према пољопривреди најбоље говори податак да 20.000 газдинстава користи директне или индиректне бенефите агробуџета. Поред тога, кроз програме водопривреде, откупа тржишних вишкова стоке, финансирање пензионерских удружења (индиректно и прерађивачке индустрије), финансирање Удружења у пољопривреди, финансира се најмање још око 2.000 субјеката.

Спроведен је први јавни позив за подршку инвестицијама у примарној пољопривредној производњи, којим је одобрено 6,75 милиона еура и на тај начин подржано око 300 нових предузећа или предузетника. 

Влада ће и убудуће пружати подршку развоју пољопривредног сектора, чему у прилог иде и чињеница да смо од средстава ЕУ намијењених руралном развоју, већ добили 12.9 милиона еура за наредне двије године. Све ове мјере, заједно са новим законодавним, институционалним и административним оквиром, као и кроз буџетску подршку, учиниће црногорски аграр конкурентнијим на тржишту ЕУ.

Препознат је тренд значајног повећања засијаних површина ратарским културама од увођења директне подршке по хектару у задњих четири године и то по стопи од око 20% годишње. Повећане засијане површине у 2011. години у односу на 2010. су за око 850 Ха веће, док је број корисника субвенција у ратарству већи за 403.

Откуп тржишних вишкова воћа и поврћа већи је за више од 154 % у овој години у односу на 2010. годину. Производња кромпира је порасла у односу на 2010. година са 60 на 95 хиљада тона у 2011. години. По први пут је реализован откуп око 1.000.000 кг стоног грожђа од малих произвођача (АД Плантаже) по повољној цијени.

Циљ наше пољопривредне политике је да допринесемо не само смањењу диспропорција у регионалном развоју Црне Горе, већ и активној политици смањења незапослености, за шта ова привредна грана свакако има значајне потенцијале. 

За потребе инвестиционог одржавања, реконструкције и изградње јавних путева за 2011. годину издвојили смо 43 милиона еура, од чега 32 милиона еура само за сјеверну регију, чиме је реализовано преко 40 пројеката на путној инфраструктури.

Наставили смо процес обнове црногорске флоте завршетком изградње првог брода, чији се почетак експлоатације очекује почетком јануара.

За потребе висококвалитетне услуге превоза путника у жељезничком саобраћају ушла су у поступак набавке три нова воза, вриједна 13 милиона еура, чија се испорука очекује 2013. године. 

У оквиру реконструкције пруге Бар-Врбница током 2011. године завршена је рехабилитација 3 тунела и 29 км пруге, као и санација 3 клизишта и 6 косина, за шта је из средстава ЕБРД-а и европских фондова издвојено 21.145.000 еура, с намјером да се комплетан ремонт заврши до половине 2012. године. За потребе редовног одржавања из Буџета је издвојено 8,4 милиона еура, а за путнички саобраћај 2,4 милиона.

Завршен је пројекат постављања оптичког кабла дуж пруге од Бара до Врбнице вриједности преко 15 милиона еура, чијом реализацијом су створени предуслови за модернизацију жељезнице и успостављање видео надзора.

Сходно потписаном Меморандуму о заједничким активностима на изради пројектно-студијске документације за повезивање Босне и Херцеговине и Црне Горе жељезничком пругом, завршена је израда Студије за регионалну пругу Чапљина-Требиње-Никшић.

Припремамо пројектни задатак и тендерску документацију, и током првог квартала 2012. године, објавићемо тендер за Израду техничке документације генералног пројекта и претходне студије оправданости за израду жељезничке пруге Пљевља – Бијело Поље - Беране – граница са Косовом.

У области информационог друштва - Избором стратешког партнера за заједничко улагање у реализацију пројекта Wирелесс Монтенегро по моделу ЈПП - кроз партнерство обезбиједићемо сигурну комуникацију између државних органа у чијој надлежности је безбједност и сигурност (ТЕТРА систем), а кроз партнерство Црна Гора добија новог провајдера безичног интернета, чиме се подстиче конкуренција на тржишту електронских комуникација.

Усвојили смо Стратегију развоја информационог друштва 2012-2016. године која представља резултат јединственог приступа у региону да један документ третира информационо друштво, електронске комуникације и броадбанд, уз јасну визију Црна Гора-Дигитална држава.

Доношењем Закона о дигиталној радио-дифузији, чија имплементација ће имати за резултат ефикасније коришћење радио-фреквенцијског спектра као ограниченог природног ресурса, испуњене су претпоставки за прелазак са аналогне на дигиталну телевизију. Преласком на дигиталну ТВ ослобађа се један врло значајан радио-дифузни фреквентни опсег који ће држава моћи комерцијализовати, кроз рад мобилних сервиса.

Успостављеним функционалним е-маил системом омогућено је бесплатно отварање маил налога са националном идентификацијом маил.ме.

Поштоване даме и господо, 

Тржиште 21. вијека не познаје границе и, стога, ни Црна Гора не може остати по страни, без улагања напора да пронађе најефикаснији одговор на промјене које се дешавају на глобалној економској сцени.

Изазов је бити добар у добрим околностима, а камо ли неповољним. У посљедњој години нашли смо се пред изазовом да се одржимо у околностима и окружењу које није било стабилно и обећавајуће и, које нажалост, још увјек живи у слабостима и неизвјесностима. Док носиоци Европске Уније промишљају своју не само монетарну, већ и сваку другу будућност, друге чланице су приморане да мијењају Владе и доносе најнепопуларније мјере како би покушале да избјегну финансијски и социјални крах. 

Досадашњи напори по овом питању су донијели опипљиве резултате. Црна Гора је успјела не само да оствари економску стабилност, већ и да унаприједи свој кредитни рејтинг и остане у зони Мастришких критеријума за разлику од већине земаља чланица саме ЕУ. Остварена стабилност даје нам за право да устврдимо да смо развили значајне капацитете који гарантују да ћемо успјешно превазићи изазове кризе, додатно их јачајући. Превазилажење кризе на овај начин подразумијева да сви морамо дати допринос, поштујући једни друге као партнере на заједничком послу, уважавајући прије свега аргументе које ћемо изнијети како данас, тако и убудуће. 

Свјесни смо чињенице да се кредибилност гради дуго, а да се може изгубити брзо и из тог разлога сматрам да је боље бити опрезан и конзервативан у обећањима, али одговоран и тачан у њиховим испуњавањима. То наравно не значи недостатак ентузијазма и амбиције, већ пут да се на међународном плану докажемо као партнер коме се може и има разлога вјеровати. 

Увјерен сам да ћемо, као и до сада, потезе повлачити мудро, државнички одмјерено, у правом тренутку. Разлике препознавати, са њима се сучељавати и рјешавати их. Једино оваквим приступом, као кредибилан партнер и даље ћемо се успјешно носити са европском збиљом. Показали смо да учимо брзо, да научено можемо брзо да примијенимо и не само то, Црна Гора је примјер од којег се може доста тога научити. 

Евидентно је да у Влади имамо и знања и способности да одговоримо на најсложеније изазове турбулентног окружења, али и пуну отвореност да те изазове рјешавамо у сарадњи са Парламентом и цивилним друштвом. 

Сигуран сам да ће данашња расправа отворити конструктиван дијалог, али оно што тражим од вас је да заједно водимо рачуна о најважнијим питањима црногорског друства, не сумњајући да је остварење зацртаних циљева Владе – интеграција у европске и евротлантске структуре, унапређење добросусједских односа, јачање регионалне сарадње, изградња друштва на темељима владавине права и пуној заштити основних људских права и слобода, афирмација економског амбијента која гарантује пуну слободу предузетништва - најбољи пут да будућим генерацијама осигурамо живот у сигурној и просперитетној Црној Гори.

Хвала!