Говор предсједника Владе Игора Лукшића на Конференцији ,,Политичким образовањем до демократије”

  

Црна Гора је у процесима који умногоме одређују њену друштвену збиљу. Док са једне стране неопходност и тежња за јачањем међународне позиције и препознатљивости, те прихватање принципа и стандарда савремених друштава и демократија Црну Гору ставља у средиште интеграционих процеса, у исто вријеме се одвијају и они унутрашњи, рекао бих, садржајнији процеси.

Црногорско друштво је, суочавајући се са неизвјесностима које је носило вријеме, у различитим периодима и државним аранжманима, сазријевало, спознавало себе и изграђивало не само политичку, већ и слободну, грађанску свијест. Степен наше успјешности у тим процесима најбоље ће потврдити вријеме, али оно што сигурно могу потврдити је да смо сазрели да препознамо наш заједнички интерес и да се око њега окупимо. Овдје не мислим само на нашу опредијељеност за европском будућношћу, већ и више и значајније од тога, на наше увјерење о неопходности афирмације универзалних вриједности оличених у слободи човјека, његове мисли и говора. Управо је свијест о овоме доказ постојања политичке зрелости код човјека и друштва.

Грађанска лојалност и жеља за државним просперитетом темељ су јаке и стабилне државе. То не значи да сви морамо да мислимо исто и да постоји само једна исправна политика, напротив, то значи да смо слободни да промишљамо различито, али у истом циљу – добробити државе. Црногорско друштво и његова збиља су потврда утемељења управо на тим принципима. Не треба гајити илузије да један дио људи у Црној Гори не промишља на овај начин, али је чињеница да је број оних који су посвећеним њеној добробити одавно прешао критучну масу која једну државу чини дугорочно стабилном.

  

Политика је јавна дјелатност, начин окупљања око идеја, процес у коме се идеје профилишу и арена у којој се оне сучељавају и надмећу. Иако се често веже за личности које сама ствара и које је касније представљају, важно је да постоји чврста инфраструктура система кроз коју се политика одвија, гради и спроводи. Претпоставка политике јесте дијалог, јер политика без слободног дијалога губи смисао и вриједност. Истовремено, политиком се свако не мора бавити; као и у било којој сфери живота то је ствар избора, а савремено друштво оставља могућност тог избора. 

У савременом друштву, свака врста едукације, па самим тим и политичка едукација, је крупан изазов и један од најважнијих аспеката живота. Исто као што посвећеност едукацији профилише будућност појединца, тако и посвећеност појединаца и друштва политичкој едукацији профилише будућност те државе.

Посебно је важно истаћи разлику између политичке едукације и индоктринације зато што једна искључује другу. Једна се заснива на слободи, друга на њеном негирању. Прошло је вријеме када је синоним за политику било наметање једне политичке мисли и једне идеологије, као универзално и једино исправне. 

Управо је овдје важно истаћи однос демократије и идеологије, јер демократија није идеологија сама по себи, она је предуслов постојања идеологија оличених у политикама које се надмећу у систему који можемо назвати демократијом. Појединац је дио тог система, он је његов носилац и његов учесник који има право и слободу да мисли, говори, дискутује и буде укључен у рјешавање питања од значаја за друштво. 

Нове технологије пружају нам нове начине социјалне, па и политичке комуникације. Интернет омогућава ширу социјалну партиципацију у процесима, а Влада као представник једне политике има обавезу да себе учини што приступачнијом грађанима. Управо је један од задатака мог кабинета да користи и истражује могућности коришћења интернета и то је нешто по чему смо, чини ми се, препознатљиви.

Даме и господо,

разумијевајући демократизацију као процес у коме једно друштво прихвата и у себе уграђује вриједности које демократија носи, а политичко образовање као процес у коме појединац спознаје себе у систему демократије, треба увијек истицати да је демократија систем у коме је појединац слободан све док не угрожава гарантовану слободу и права другог и да је слобода ријечи неприкосновена, али да исто тако морамо бити свјесни посљедица коју носи и одговорности за изговорену ријеч. Живимо у друштву које је такав однос увијек цијенило. 

Истовремено, демократија као систем не може функционисати ако није јаван, јер исто као што је демократија предуслов постојања слободе мисли и разноврсности политика, тако је и транспарентност предуслов постојања демократије. 

Хвала!