Предсједник Владе Игор Лукшић учествовао на промоцији заједничких историјских читанки земаља југоисточне Европе на црногорском језику

Поштоване екселенције, 

Уважене даме и господо, 

Чини ми изузетно задовољство и част што сам у прилици да се, данас, у име Владе Црне Горе, обратим на скупу посвећеном промоцији црногорске верзије историјске читанке. 

Пројекат заједничке историје земаља југоисточне Европе, који уз подршку Европске уније реализује Центар за демократију и помирење југоисточне Европе, око којег смо се окупили данас рекао бих да је не само користан, већ и нужан. Користан да би сваког од учесника појединачно учини бољим, а нужан зато што је предуслов нашој заједничкој европској будућности. Радује ме што се Црна Гора придружује пројекту који је препознат у Резолуцији Европског парламента. Пројекту који укључује више хиљада наставника, који омогућава да се у »породици« читанки на енглеском, албанском, босанском, хрватском, грчком, македонском, српском и турском нађе и црногорска. 

Историја, као и друштво, постаје све инклузивнија, демократскија, глобализованија. Разумијевањем историје постајемо свјесни што треба избјећи, што треба побољшати. Свако од нас је дио историјског тренутка у којем живи и управо нам историјска искуства омогућавају да вршимо промјене неопходне да овај свијет учинимо бољим. 

Ученици наших средњих школа, користећи ове читанке као додатне изворе литературе читајући исте садржаје, ће бити у прилици, да науче више, али и да извлаче сопствене закључке о томе шта се кроз историју дешавало. Истовремено, ново издање читанке омогућиће ученицима у осталих седам земаља да сазнају више о Црној Гори, о њеној улози и битисању у пероду од Отоманске империје до ИИ свјетског рата.

Своју величину држава и народ показују у преломним историјским тренуцима, на начин како је то Марко Миљанов најбоље написао, знајући да сачувају себе, али и другог од себе. Управо тако је Црна Гора поступила након једног од најсвјетлијег датума у својој историји када је први пут међународно призната на Берлинском конгресу 1878. године. Умјесто, освете након дугих ратова против Турске, Црна Гора је знала да сачува нехришћанско становништво и дојучерашњег противника прихвати као свог партнера, као људе са којима ће живјети заједно, обогаћујући себе различитостима. Црна Гора није никада као самостална држава ратовала против сусједа и других држава, већ само против империја.

   

Живимо у грађанској Црној Гори која је данас таква управо због тога што су је на тај начин створиле претходне генерације. Странице црногорске историје свједоче пожртвованост, херојство, храброст, јединство и посвећеност. Наша дјеца су свједоци великог историјског прегнућа Црне Горе, али она, такође, морају знати и зашто и како се Црна Гора ’догодила’. Свједоци су вишевјековне борбе за очување и остварење државности. Исто тако морају знати зашто је Црна Гора вриједна ’борбе’. Морају научити зашто да његују демократске вриједности. Како наћи границу и праву мјеру у којој историју треба пренијети новој генерацији? Преносећи им оно што је потребно да знају и оно најврједније, али истовремено не оптерећујући младе људе ‘’реповима’’прошлости и не усађивати тиме лошу клицу старих времена. Историја се не зауставља у уџбеницима, она се наставља док је свијета и вијека.

Није лако живјети на просторима гдје је свака генерација наших предака могла бити везана за по један сукоб или рат, нажалост чак и моја, и наша. Упркос тој чињеници и данас је простор југоисточне Европе једнако разноврстан, етнички, културно, вјерски. И данас живимо једни поред других, а рекао бих поново све више једни са другима. 

Спајале су нас и раздвајале различите идеологије, неке изнутра, неке споља. Још од античких времена били смо раскршће различитих цивилизација. То нас је све скупа обогатило. Али и утицало да на малом простору настане много различитости које су неријетко знале да доведу до сукоба који су се обнављали кроз генерације, како рекох све до ове наше. 

Како указати на посебност и истовремено послати поруку да је будућност и богатство знати како мноштво посебности уткати у јединствени разноврсни мозаик. Од нас Европа очекује да управо тај хармонични мозаик југоисточне Европе уклопимо у онај шири европски који се базира на универзалним вриједностима, а чији је основни мото ‘’уједињени у различитостима’’.

Управо у овоме јесте уједно највећи изазов и највећа вриједност овог пројекта. Да ли смо му дорасли? Мислим да јесмо. Да ли нам је потребна заједничка водиља? Јесте и ка њој се сви крецемо! На том путу, наше различитости долазе до изражаја, оне условљавају да неко иде брже, неко мало спорије, али нас све спаја заједнички циљ да смо дио заједнице европских држава и народа. 

Релативно једноставан, али јасан циљ Европске Уније којој тежимо је да се страхоте рата никад не понове. Стога смо данас свједоци једне софистициране нове Европе. Сложене и амбициозне, која своју озбиљност и стабилност показује и данас када се хвата у коштац са проблемима који јој пријете, али истовремено отвара своја врата и нама.

Увјерен сам да ће наши ученици користећи историјске читанке, стичући знање о народима и догађајима југоисточне Европе овог периода, препознати достигнућа, суочити се са грешкама, изграђујући здраве односе и ставове, за добробит Црне Горе, али и региона којем припадамо. Управо способност Црне Горе да кроз вјекове хармонизује разлике, одоли искушењима и истовремено промовише мултиетничност, мултикултуралност, мултиконфесионалност највећи је капитал и допринос који као држава пружамо овом Пројекту.

Хвала за пажњу!