Тодаy'с Заман: Турска и Црна Гора - два најбоља примјера на Балкану

Турска и Црна Гора: Два најбоља примјера на Балкану

Аутор: Абдуллах Бозкурт

Анкара, 20.03.2012.

"Без обзира на наше амбиције да постанемо дио ЕУ, морамо имати на уму да је Турска такође врло јака земља која може представљати наше потребе у ширем региону у смислу глобалне платформе", рекао је црногорски премијер Игор Лукшић током разговора који сам имао са њим прошле недеље у Анкари.

Он је јасно нагласио да је његова влада одлучна у настојању да побољша односе са Турском, јер, како је рекао, Турска врло добро разумије потребе региона за разлику од других земаља. Сјећам се сличне изјаве црногорског предсједника Филипа Вујановића током прошлогодишње посјете Турској, када сам имао прилику да га интервјуишем.

Мислим да изјаве Вујановића и Лукшића веома добро одсликавају стратегијско размишљање које покреће брзо растуће односе између Турске, највеће земље у Југоисточној Еуропи, и Црне Горе, најмање земље у погледу величине и броја становника. Очигледно је да су Црногорци пуно уложили у тај однос, са надом да Турска, са посебним историјским и културним везама са том балканском земљом које датирају још из 14. вијека, може помоћи у унапређењу црногорске привреде, и у исто вријеме пружити политички подстицај Црногорцима за помирење унутар државе и признање на глобалном нивоу.

Турска признаје вриједност Црне Горе као успјешне приче у смислу окупљања различитих етничких и вјерских група у региону које је било сједиште многих сукоба. Анкара је обећала своју подршку црногорским државним иницијативама на том плану и ради све што може како би ојачала крхки етничко-вјерски састав ове мале земље Западног Балкана. Црна Гора може бити веома добар примјер за друге, укључујући и чланице ЕУ, посебно у вријеме када расту ксенофобичне и исламофобичне тенденције у многим земљама ЕУ, и продиру у политичко поље на полеђини екстремних десних странака.

Турска је поздравила споразум који је потписан између Исламске заједнице у Црној Гори и црногорске Владе у јануару. Овај споразум, којим се признаје правни и уставни субјективиет муслиманске заједнице, има далекосежне посљедице не само за Црну Гору, већ и за шири регион.

Према Рифату Фејзићу, предсједнику (реису) Исламске заједнице у Црној Гори, споразум даје за право Управи вјерских питања у Анкари да посредује у случају неслагања између припадника муслиманске заједнице у Црној Гори. То је свакако значајан корак за црногорску Владу, која прима страно лице као саговорника у сопственим пословима. Црна Гора је тиме показала да је спремна да предузме додатне кораке како би осигурала помирење и мир у својој земљи.

Црна Гора је, наравно, имала још један разлог због којег је дошло до потписивања овог споразума: Она жели Турску као бедем против радикалне исламске идеологије која је вјероватно узела маха у Црној Гори, и која може дестабилизовати унутрашњу хармонију у земљи. Црногорски званчници вјерују да је забринутост због подјеле Саудијско-вехабијске идеологије најбоље ријешити убризгивањем Суфијске верзије Турског тумачење Ислама, која је оријентисана на унутрашњи развој, што није непозната појава за становнике у региону, с обзиром на дугу историју Турака у на Балкану.

Управа вјерских питања у Турској можда најбоље одговара као институција за ојачавање практиковања умјереног и толерантног Ислама у Црној Гори, и спрјечавање уплива агресивне и добро финансиране вехабијске идеологије То ће свакако смањити ризик од могућег прелијевања радикалне идеологије из неких дјелова сусједних Косова и Албаније. Процјењује се да је у Црној Гори вјеројатно постоји неколико стотина сљедбеника вехабизма, који су углавном сконцентрисани у већинским муслиманским градовима, као што су Плав и Рожаје, у близина Косова и Албаније. Будући да су готово сви црногорски муслимани Сунити, не постоји опасност да Иранска верзија Шијитске радикалне идеологије пусти коријене у овој земљи.

На питање како је његова земља постигла тако велики степен друштвене инклузије, Лукшић одговара: "Не постоји посебна формула, осим сталне преданости и настојања да разумијемо једни друге и изградимо уистину јединствен однос који се темељи на различитостима". Лукшић је признао да је његова Влада веома посвећена превазилажењу препрека које би се могле појавити на путу до, како је он то назвао, "складног друштва" у Црној Гори. Он је рекао да се то никада не треба узети здраво за готово, већ да на томе треба континуирано радити. Циљ Црногораца је да "послуже као примјер другим земљама у региону како се све ствари могу ријешити дијалогом и међусобним разумијевањем." Толерантно окружење омогућило је по први пут да се, на примјер, 104 Црногорца изјасне као Турци најмања етничка категорија према истраживању које је 2011. године спровео Завод за стаистику Црне Горе (МОНСТАТ), док се 118.000 држављанина Црне Горе изјаснило као Муслимани по питању вјероисповијести.

Било је важно пренијети ту поруку на годишњем састанку Процеса сарадње у Југоисточној Еуропи (СЕЕЦП) прошле године у Будви, када је турски министар вањских послова Ахмет Давутоглу рекао да Турска придаје велики значај културној, етничкој и духовној разноликости, и очувању социјалног ткива на Балкан. То је заправо један од главних разлога за јаку подршку Турске интеграцији земљаља у региону, укључујући и Црну Гору, у европске и евроатлантске институције.

Турска има кључну улогу у пружању подршке Црној Гори за чланство у НАТО-у као и у испуњавању стандарда које захтјева Алијанса. Исто важи и за подршку Црној Гори на путу ка чланству у ЕУ. Кад год, на некој свечаности која се одржава у главном граду Турске, наиђем на амбасадора Црне Горе Рама Бралића, он ми увијек говори о томе како његова земља цијени помоћ Анкаре у вези са низом питања, укључујући и евро-атлантске интеграције.

На економском плану, постоје охрабрујући знаци да обје владе напорно раде на утврђивању правних темеља за јачање економске срадње и улагања. Током посјета премијера Лукшића, потписали су пет уговора за развој односа, посебно у области цивилног ваздухопловства, социјалне сигурности и заштите улагања. Лукшић не види разлог да трговинска размјена између ове двије земље не буде и удвостручена у року од једне године под условом да турске компаније искористе велики потенцијал Црне Горе у разним индустријама. Обим трговинске размјене износио је готово 50 милиона долара у 2008. У великој мјери у корист Турске. Онда је пала на 32 милиона долара у 2009. због глобалне економске кризе, али се мало опоравила у 2010. Направљен је велики скок са повећањем од 27 % прошле године, тако да је размјена, са 33 милиона долара у 2010, достигла вриједност од 42 милиона у 2011.

Мило Ђукановић, предсједник Демократске партије социјалиста Црне Горе рекао је нашем новинару, прошле недеље, у Подгорици, да су турским инвеститорима отворена врата у Црној Гори, и да ће они имати прилику да инвестирају у различите области као што су: инфраструктура, енергетика, туризам и угоститељство, индустрија производње хране, саобраћај и поморска индустрија.

Вјерујем да је сада идеално вријеме за састанак Турско-црногорске економске комисије, који ће се одржати сљедећег мјесеца, што представља важну прекретницу за остваривање конкретних пословних резултата. Црној Гори су хитно потребна улагања како би наставила континуитет раста економије, који је прошле године износио 2,5%. Иначе, биће тешко носити се са растућим буџетским дефицитом, који је износио 4,37 % бруто домаћег производа (БДП), и растућим јавним дугом од 45,3% БДП-а у 2011.

Црна Гора може бити капија за улазак турских фирми на друга тржишта у региону уз помоћ Споразума о слободној трговини који је Турска потписала са Црном Гором. То значи да би потенцијално тржиште, умјесто досадашњих неколико стотина хиљада, прерасло у тржиште од неколико стотина милиона потрошача. Најбољи примјер за то је организовање чартер летова Туркиш Аирлинеса између Истанбула и Подгорице од јула 2010. године. Многи људи који су резервисали летове на тој релацији почели су користити Подгорицу и за излете у друге земље региона користећи копнене и морске конекције.

Посљедње, али не и најмање важно, је постојање огромне дијаспоре од око више од милион Турака који тражи своје поријекло у Санџаку, који је данас подијељен између Црне Горе и Србије. Они такође могу потенцијално дјеловати као катализатор у побољшању односа с Црном Гором.