Уводно излагање потпредсједника Марковића на расправи о уставним промјенама и европским интеграцијама која је одржана на Правном факултету

Фото галерија

Излагање потпредсједника Владе и министра правде и људских права Душка Марковића на стручној расправи „Уставне промјене и европске интеграције“
Правни факултет УЦГ, 11. маја 2012. Године

Поштовани организатори и цијењени учесници стручне расправе посвећене уставним промјенама и европским интеграцијама, уважени представници медија, даме и господо, 

Организацијом данашњег округлог стола, тему уставних промјена враћамо са терена политике на поље струке. На томе желим да захвалим Правном факултету Универзитета Црне Горе и Институту за правне студије, који на овај начин показују своју академску одговорност и потврђују исправност одлуке Владе да отвори најшири друштвени дијалог о кључним питањима у нашем друштву данас. И не само дијалог, већ и укљученост свих сектора друштва у главне токове, а академска заједница у том процесу мора имати кључну улогу.

Тема која нас је окупила данас већ годину дана заокупља пажњу стручне и лаичке, домаће и међународне јавности. Можда се о уставним промјенама нема ништа ново рећи, али вриједи искористити прилику и поновити: јасно и чврсто позиционирање правосуђа у Уставу претпоставка је његове независности, независно правосуђе је услов правне државе и владавине права, а владавина права је услов за даљи пут Црне Горе ка Европској унији. То је једначина у којој нема непознатих.

Струка је ту једначину ријешила. Право је одговорило на изазов политике, али политика још увијек не даје одговор на питање права. Утврђен је Нацрт амандмана на Устав, на основу Владиних претходно наведених предложених рјешења за промјену Устава у односу на судство, државно тужилаштво и Уставни суд и добијеног мишљења Венецијанске комисије. На рјешења из нацрта нема озбиљних примједби, па чуди зашто још увијек немамо Предлог амандмана, као посљедњу фазу у процедури уставних промјена.

Са највиших адреса у Бриселу долазе нам јасне поруке да уставне промјене остају приоритет нашег рада и мониторинга Европске комисије. Претходно је у извјештају о напретку речено да ,,са постојећим Уставом, остаје забринутост због начина предлагања и именовања предсједника Врховног суда и Врховног државног тужиоца као и састава судског и тужилацког савјета који омогућавају несразмјеран политички утицај”. Даље је наведено да ,,именовање судија Уставног суда још увијек није усклађено са европским стандардима”, као и да ,,ограничене надлежности Врховног државног тужиоца и начелника тужилаштава и даље представљају проблем”. Ако смо тада имали констатацију да је „уставна реформа напредовала“, шта можемо очекивати у Прољећном извјештају?

Но, иако је ријеч о капиталном реформском пројекту, промјене Устава нијесу једино поље на којем освајамо стандарде независног, поузданог и ефикасног правосуђа. Тај процес тече и на подуставном нивоу, квалитетном имплементацијом новодонијетих системских закона: о судовима, о државном тужилаштву и о Судском савјету. На том плану имамо резултате који нас препоручују за отварање преговора у поглављима 23. и 24. Од кредибилитета и ефикасности правосуђа зависи и квалитет борбе против организованог криминала и корупције. Зато несмањеном посвећеношћу и енергијом настављамо да јачамо црногорску правосудну архитектуру.

Даме и господо,

Све нове државе чланице Европске уније мијењале су Устав при крају преговарачког процеса, а Црна Гора је у тај пројекат ушла прије почетка преговора. Потреба промјене Устава намеће се као нужност да би се у раној фази отклонили препознати недостаци и омогућио развој независног правосуђа као гаранта развоја демократије и владавине права.

Влада остаје увјерена да смо прије годину дана покренули квалитетан пројекат. Међутим, свима нам је добро познато да је за промјене Устава неопходно обезбиједити двотрећинску парламентарну већину, у неколико фаза сложене парламентарне процедуре, од Владиног предлога, преко Нацрта амандмана и јавне расправе о њима, до Предлога амандмана. У прве двије фазе имали смо добро пролазно вријеме. Након тога, наша иницијатива постала је више политичко, него правно питање. Почели смо с правосуђем, дошли до идентитета. Јасно је да је нас европски интерес интерес свих у Црној Гори, сваког грађанина, сваке политичке партије цијелог друштва. Не може се бити на европском путу само када треба критиковати Владу а када је непоходно и да сами донесете одлуке онда Европа може и сачекати. Европске вриједности се не освајају само порукама већ конкретним чињењем, доношењем одлука и преузимањем одговорности. Под мониторингом није само Влада, иако је највећа одговорност баш на њој, већ и Скупштина, странке, цивилно друштво, медији, једном ријечју сви у Црној Гори полажемо тест демократске зрелости. Због тога се надам и желим да вјерујем да цемо до 26. јуна сви урадити оно сто је неопходно да би отпочели преговоре о чланству у ЕУ.

Вријеме је потврдило исправност наше одлуке да покренемо иницијативу уставних промјена. Остајемо посвећени јачању независности, поузданости и ефикасности правосудног система. Прије свега због црногорских грађана, њихове правне сигурности и грађанског живота заснованог на европским вриједностима. Из тога произилазе сви наши национални приоритети, и унутрашњи и спољашњи.

Хвала вам.