Цетиње: Предсједник Владе Игор Лукшић отворио Црногорску галерију умјетности Миодраг Дадо Ђурић

Фото галерија

Говор предсједника Владе Црне Горе др Игора Лукшића поводом отварања Црногорске галерије умјетности Миодраг Дадо Ђурић 

Поштоване високе државне званице, 

Чланови Дадове породице, 

Министре Мићуновићу,

Поштоване даме и господо, 

Говорити поводом отварања нових културних садржаја у једном граду посебно је задовољство. Чинити то на Цетињу је и обавеза. Мјесту чији је практично сваки кутак проткан историјском или културном димензијом. 

Влада Црне Горе је, прије двије године, вођена истинским увјерењем да Пријестоници Црне Горе култура може и мора створити услове за постепен, дугорочни напредак, усвојила Програм Цетиње – Град културе 2010-2013. године. С циљем оживљавања културне и друштвене стварности Града Музеја. Брзина реконструкције објеката и комплекса објеката који уживају статус културних добара, попут Историјског језгра Цетиња, свједоче о оправдавности ове одлуке. Зубом времена начет некадашњи Тргопромет, данас је савремен простор Црногорској галерији умјетности Миодраг Дадо Ђурић. 

Умјетност представљена у комплексу културног добра Историјског језгра Цетиња налази своје природно окружење, посебан и природан контекст. Контекст који чине Цетиње, вишевјековна пријестоница Црне Горе која је слободи дала посебно значење. Балшића Пазар, историјска тачка сусрета, културне интеракције и својеврсни симбол слободе. Улица која носи име славног владике црногорског и европског пјесника Петра ИИ Петровића Његоша, чији је космополитизам одавно надживио просторне и временске границе. 

Ако постоји додатна вриједност оваквог споја, то једино може бити име славног умјетника Миодрага Дада Ђурића. Једног од најеминентнијих представника визионарског и фантастичног сликарства, сликара веристичког реализма и магичног надреализма, цртача, вајара, умјетника широког спектра мултимедијалних исказних форми. Сликар који је исписао значајне странице историје умјетности XX и XXИ вијека. Чије име налазимо у свим енциклопедијским и теоријским прегледима свјетске савремене умјетности. 

Из времена Његошевог и Дадовог црногорска савремена умјетност добија посебан импулс. Стварајући простор талентованим генерацијама које стварају и које ће стварати. Сигуран сам да ће своју инсипирацију наћи на Цетињу, граду сликара и Црној Гори, изворишту Дадовог надахнућа за његово стваралаштво. Дадо је његовао посебну емоцију према Црној Гори. Говорећи о свом националном идентитету и истичући своје црногорске коријене са поносом. Увијек је говорио да без Црне Горе не би било ни њега, ни његовог сликарства чије је мотиве чупао као драче из табана или руке. 

Природно је да Цетиње, град сликара, у којем се налази Умјетнички музеј Црне Горе са највећим бројем дјела црногорске ликовне баштине, Факултет ликовних умјетности и средња ликовна школа Петар Лубарда, има привилегију да добије Галерију умјетности. Као што је и природно да Галерија управо носи име Дада Ђурића.

Црној Гори и Цетињу недостајао је галеријски простор као што је овај, који је намјењен континуираном презентирању самосталних и колективних изложби домаћих и страних умјетника, простор у којем би се презентовале највеће вриједности црногорског ликовног стваралаштва и пратила актуелна дешавања на домаћој и међународној ликовној сцени. 

Врата Галерије отварамо изложбом којом су представљени Петар Лубарда, Михаило Вукотић, Мило Милуновић, Милош Вушковић, Ристо Стијовић, Бранко Фило Филиповић, Миодраг Дадо Ђурић, Војо Станић, умјетници чије је импозантно дјело уграђено у развојне токове црногорске ликовне умјетности од прве половине XX вијека, умјетници средње генерације и најмлађи који отварају ново раздобље у развоју црногорског сликарства. 

Ствараоци овог подручја црпили су инспирацију из специфичности завичајног поднебља, поистовјећујући своје осјећаје са морфолошким карактеристикама и појавама у природи и ширим просторно - временским црногорским митским и егзистенцијалним димензијама, а као дио свијета који тежи глобализацији показали су флексибилност у праћењу и примјени актуелних ликовних тенденција. Отворене су бескрајне могућности изражавања које кроз слободу индивидуалних самосвојности упућују на богатство, разноврсност и мултимедијалност црногорске модерне и савремене ликовне умјетности.

Сигуран сам да ће у иновативном архитектонском рјешењу Галерије изложена умјетничка дјела завриједити пажњу и представити модерну црногорску умјетност у пуном свијетлу.

Желим искрене честитке упутити свима који су били ангажовани на овом квалитетно урађеном и комплексном послу.

Даме и господо,

И много веће средине од Црне Горе биле би поносне на назив који је метафорички одређује као „земљу сликара“. Управо том јединственом феномену овим сјајним здањем духовности и културе одајемо нашу највећу почаст. Посебно задовољство и част стога ми представља вечерашња прилика да заједно са свима вама, у славу 21. маја, Дана независности, наше и Дадове Црне Горе, свечано прогласим отвореном Црногорску галерију умјетности Миодраг Дадо Ђурић.