ИНТЕРВЈУ са министром финасија – Црна Гора жели раст да би се сузбила кризу

ПОДГОРИЦА, 18 јул (Реутерс) – Црна Гора жели да оснажи раст кроз инвестиције, да настави са процесом фискалне консолидације и да додатно смањи потрошњу до краја 2012, као и да у 2013. обезбиједи раст, рекао је министар финансија у интервјуу.

Ова мала држава на Јадрану од само 680.000 становника, поставила је прогнозу свог раста за 2012. на само 0,5 процената бруто домаћег производа (БДП), док је њен дуг достигао ниво од скоро 50 процената БДП-а како су се над њеном економијом надвиле криза у еуро зони и губиташке индустрије у државном власништву.

Владе држава Европске уније су се у јуну сагласиле да почну приступне преговоре са Црном Гором и Катнић је рекао да ће и дуг и дефицит, који је око 2,5 процената БДП-а, бити у складу са такозваним Мастрихтшким критеријумима који су постављени за државе које желе да постану ЕУ чланице.

„Оно што нам је потребно сада је да смањимо дуг, и то кроз фискалну консолидацију која би требало да обузда дефицит“, рекао је Катнић Реутерс-у у уторак. „Штедња је неопходна, али ми треба више да се фокусирамо на раст кроз инвестиције у капиталне пројекте“.

Као дио сета мјера за опоравак, држава је почела и са социјалним реформама како би се изборила са незапосленошћу од 12 процената, рекао је министар.

Црногорска економија се у великој мјери ослања на туризам и индустрију некретнина на својој Јадранској обали, али се њен трогодишњи нагли економски раст, који је услиједио након мирног одвајања од Србије 2006, завршио усред глобалне економске кризе.

Почетком ове године, Црна Гора је одлучила да не тражи аранжман о зајму из предострожности са Међународним монетарним фондом (ММФ), након што је обезбиједила финансијску стабилност за 2012. и окренула се Свјетској банци за задуживање како би финансирала свој буџет.

„Средства Свјетске банке су била приступачна и у складу са реформама које спроводимо. ММФ нам је дао препоруке које су истовјетне за већину држава и ми вјерујемо да би неке од њих биле више негативне него позитивне, иако би њихова средства могла бити јефитнија“, рекао је Катнић.

Црна Гора је у свом плану задуживања за 2012. утврдила износ од 308 милиона еура и већ обезбиједила око 85 процената својих потреба од Свјетске банке и Цредит Суиссе-а.

Црна Гора, која је 2010. и 2011. продала двије транше Еурообвезница у вриједности од 380 милиона еура, није разматрала још једну емисију јер се показало да су тржишни услови неповољни, рекао је Катнић.

Земља којој предстоје пријевремени парламентарни избори ове јесени, јер владајућа Демократска партија социјалиста тражи нови мандат прије него што уђе у приступне преговоре са ЕУ, је оптерећена и са државним гаранцијама за индустрије алуминијума и челика које послују са губицима.

Ове године преузела је дуг од 32 милиона еура од Жељезаре Никшић у стечају, која је у априлу продата Тошцелику из Турске за 15,1 милион еура.

„Ми очекујемо око 30 милиона еура прихода од продаје једног дијела активе компаније и од њеног реструктуирања“, рекао је Катнић.

Влада у Подгорици дала је гаранције у износу од 132 милиона еура произвођачу алуминијума који послује са губицима, Комбинат Алуминијума Подгорица (КАП).

У фебруару је Влада рекла да ће у потпуности преузети компанију у којој дијели удио од 58 процената са ЕН+ групом руског милијардера Олега Дерипаске.

„Разматрамо како да ријешимо то питање, за сада су три компаније изразиле интересовање за куповину удјела у КАП-у и видјећемо како ће се то одвијати“, рекао је Катнић.

Министар је рекао да се нада да ће инвестиције у секторе некретнина, туризма и енергетике донијети Црној Гори више прихода, како би помогло земљи да поништи ефекте кризе.

Почетком овог мјесеца азербејџанска државна нафтна компанија СОЦАР је најавила око 260 милиона еура (320 милиона УСД) у Црну Гору, да би претворила бившу војну базу у приморско туристичко љетовалиште за своје раднике. Прошле године је катарска компаније за инвестиције у некретнине, Qатари Диар, објавила своје планове за туристички комплекс у вриједности од 250 милиона еура (338 милиона УСД) у приморском граду Тивту, који је већ локација комплекса марине Порто Монтенегро канадског милијардера Питер Мунк-а.