Интервју министра финансија, др Милорада Катнића, за дневне новине "Дан"

Министарство финансија води интензивну комуникацију са кредиторима КАП-а, у циљу налажења најбољег модела за редефинисање односа. Имали смо састанак са потпредсједником ОТП банке, који је показао разумијевање и спремност за сарадњу, док од руског ВТБ-а имамо увјеравања да неће предузети исхитрене потезе који би нарушили стабилност наших јавних финансија. Међутим, банке задржавају право на активирање гаранција, у складу са потписаном трансакционом документацијом. Влада се припремила за негативне сценарије и, у случају њиховог остварења, обезбиједиће средства и неће дозволити да буде угрожена било која буџетска обавеза, изјавио је у интервјуу „Дану” министар финансија Милорад Катнић.

Подсјетио је да је у току процедура преузимања акција и управљања КАП-ом.

Ако ЦЕАК не буде поштовао захтјев Владе да изађе из КАП-а, неизбјежна је арбитража која је мање повољна опција за све стране јер је вријеме критичан фактор. Истовремено спроводимо активности на дефинисању модела за

обезбјеђивање снадбијевања струјом како би се одржала производња. Надлежне институције предузимају све радње на заштити интереса државе у овом поступку, укључујући и припрему кривичних пријава. Важно је да се све активности спроведу кроз правно утемељене форме, како не би направили грешку на штету државе и Комбината. Тренутно смо посвећени реализацији закључака скупштине. Број покренутих судских поступака указује на ризик од стечаја, што је са становишта Владе нежељена опција и чине се напори да буде избјегнут рекао је Катнић.

• Влада је предложила нове норезе и мјере штедње у оквиру ребаланса буџета. Да ли је и даље у игри повећање ПДВ-а?

-Ребалансом није предвиђено повећање ПДВ-а, који са основном стопом од 17 и сниженом од седам процената спада међу најниже у Европи. Само Кипар, Малта и Луксембург имају нижу стопу од нас, а код највећег броја држава је изнад 20 одсто. У Хрватској је недавно повећан на 25 одсто, а најављено је повећање у Србији и БиХ, док у Словенији и Албанији износи 20 процената. Задржали смо ниске основне пореске стопе, по чему желимо да будемо препознатљиви. На другој страни, у последње двије године смо повећали давања за плате, пензије и социјална права, а истовремено оборили потрошњу и дефицит. Мало је држава у Европи које су то успјеле. Не доносимо популистичке већ често тешке и непопуларне одлуке, али вјерујем и одговорне у функцији смањења дефицита и притиска на дуг и које јачају нашу стабилност у временима кризе, што је предуслов за одржив економски раст.

•Има ли могућности да банке смање камате и појачају кредитну активност привреде?

-Каматне стопе су одраз цијене по којој банке прикупљају средства и ризика пласмана. Нестабилни услови на међународном финансијском тржишту, криза банкарског система у Европи и регулација централних банака која захтијева мању изложеност мајки банака према овом региону значи мање доступна средства, а неинвестициони кредитни рејтинг и ризични профил наше привреде чини средства скупљим. Ово је генерални контекст који условљава смањену кредитну активност. Инак, вјерујем да је

банкарски систем у Црној Гори прошао најтежу фазу и да се позитивни трендови могу препознаги. Разговарао сам са представницима међународних финансијских институција које су изразиле спремност да подрже финансирање малих и средњих предузећа кроз повољнија средства, као што је недавно одобрена подршка Европске инвестиционе банке Инвестиционо развојном фонду, у износу од 50 милиона еура.

С.ГОРАН0ВИЋ

Радије кредит СБ, него аранжнан са ММФ-ом

• Да ли сте преговарали са представницима ММФ-а и Свјетске банке о подршци?

Посјета Вашингтону у оквиру прољећних засједања ММФ-а и Свјетске банке била је успјешна. Посебно је био важан сусрет са потпредсједником Свјетске банке и његовим тимом, са којим смо разговарали о наставку финансијске подршке развојним пројектима и буџету. Укупна финансијска подршка СБ ове године могла би да износи више од 200 милиона долара, а подразумијева реализацију пројеката оријентисаних на дугорочни развој и повољна сред-

ства за финансирање буџета кроз гаранцију и директну подршку. Подршка СБ значи више од новца, јер показује повјерење у наш фискални и финансијски систем и развојне перспективе. Одржали смо и више састанака са менаџментом ММФ-а. Генерална оцјена је да Црна Гора, од избијања кризе, спроводи реформе и фискалну консолидацију. Нећемо тражити аранжман са ММФ-ом јер вјерујемо да, уз подршку СБ, можемо да обезбиједимо финансирање буџета и да самостално водимо политике у функцији динамизирања економског развоја.

Скроман раст

•Хоће ли ове године бити привредног раста или улазимо у рецесију?

Неповољно међународно окружење неминовно негативно утиче на економију Црне Горе. Према пројекцијама ММФ-а, глобални раст успориће са 3,8 у 2011. на 3,3 одсто ове године. Еурозона је пред новом рецесијом. ММФ је процијенио економски пад еурозоне на 0,5, а Европска комисија на 0,3 одсто. Најснажнија економија Европе, Њемачка, оствариће скроман раст од 0,3, док ће Италија потонути 2,2 одсто. И у већини држава региона је успорен раст, Препознали смо нову реалност и измијенили пројекције раста на пола процента. Опрезност |е важно правило у управљању јавним финансијама и поштовање овог принципа помаже да пребродимо екстерне шокове и изазове са којима смо били суочени и у првом кварталу ове године.