Саопштење поводом текста у ДН Дан - Задужили нас пола милијарде

Влада Црне Горе је у претходном мандату, отварањем преговора са ЕУ, као и добијањем охрабрења са самита у Чикагу за наставак реформи из евроатлантске агенде, те остваривањем чланства у Свјетску трговинску организацију, реализовала најзначајније активности из спољнополитичке агенде и трасирала пут за предстојеће интеграционе фазе.

Резултати рада ове Владе управо су и били платформа за позитван одговор грађана на изборима давањем већинске подршке за наставак ове политике. Подсјећамо да је ово једина Влада у региону и Европи која је задржала повјерење грађања, упркос објективно тешким околностима узрокованим економском кризом.

У ситуацији тешке економске кризе, све буџетске обавезе, исплату плата, пензија, социјалних давања и међународна плаћања, извршавамо редовно и без кашњења, што у овим околностима нису успјели много веће и развијеније државе.

У ситуацији док државе развијене Европе банкротирају, а у скоро свим земљама у окружењу је рецесија, Црна Гора остварује благи економски раст, а прошле године је била међу ријетким државама у Европи и свијету које су оствариле раст од 3,2%.

У периоду 2010-2012. године отплатили смо преко 650 милиона еура јавног дуга. На крају трећег квартала 2012. године, јавни дуг у Црној Гори износи 51,3% БДП-а. Овај ниво је још увијек умјерен, значајно мањи од просјека у ЕУ (90% БДП-а) и у оквирима је Мастритских критеријума. Црна Гора се, као уосталом и готово све државе Европе, суочава са изазовом смањења буџетских прихода, усљед пада кредитне активности, инвестиција, слабије ликвидности и ослабљене укупне економске активности. Повећање дуга била је неизбјежна посљедица погоршаних економских и фискалних перфоманси, а не резултат аутономне одлуке.

У циљу смањења фискалне изложености, а тиме јачања кредибилитета и стабилности, нови нацрт Закона о буџету и фискалној одговорности предвиђа ближа правила када је јавни дуг у питању. Нацртом овог закона, горњи лимит задужености државе утврђен је на нивоу од 30% БДП-а, знатно мањем него што је то предвиђено захтјевима ЕУ, односно Пактом за стабилност и раст.

У ситуацији тешких економских услова сачували смо развојну компонента буџета, па укупно улагање у инфраструктуру за период 2007-2012. године, укључујући и буџете локалне самоуправе, износи 1.663 милиона еура, што чини 102,65% тренутног државног дуга.

Подсјећамо да смо од 2009. године смањили јавну потрошњу за 380 милиона €, што процентуално представља једно од највећих смањивања јавне потрошње у Европи. Терет смањивања јавне потрошње није ишао на кориснике пензионих и социјалних давања.

Упркос изазовима са којима се буџет суочава, нисмо прибјегли повећању стопа главних пореских облика. Наш порески систем је међу најконкурентнијим у региону – са најнижом стопом ПДВ-а у региону и међу најнижима у Европи.

Данас је мање регистрованих незапослених на Заводу за запосљавање, а и стопа запослености је већа, него прије неколико година. Реализацијом новог концепта стручног оспособљавања високошколаца, отворили смо могућности да млади људи брже дођу до посла.

У вријеме када је читава Европа пролазила кроз велику екомомску кризу, обновили смо инвестициону заинтересованост и привукли реномиране инвеститоре, те убрзали реализацију многих инвестиција у областима туризма, енергетике, пољопривреде и других.

Ријешили смо и зачајан број питања која се тичу друштвених тема, каква су положај потомака некадашње династије Петровић, компромисом ријешили питање наставног језика, утрли пут обједињавању научних потенцијала, као и рјешавању питања положаја вјерских заједница у Црној Гори.

Напори ове Владе су похваљени у бројним међународним извјештајима, попут оних које су урадили Доинг Бусинесс, Транспаренцy Интернатионал, Херитаге Фоундатион, Фрасер Институте и Фреедом Хоусе. У недавном извјештај Свјетског економског форума о слободној трговини бољи смо од земаља региона. Црна Гора је у новом Извјештају о лакоћи пословања напредовали смо пет мјеста у односу на прошлогодишњу позицију и сада заузимамо 51. мјесто од анализираних 185 земаља.

У области борбе против организованог криминала и корупције укупна вриједност привремено одузете имовине износи око 40 милиона €, што је 2 % БДП. У 2011. години, Црна Гора је имала најнижу стопу криминала у Европи (10 кривичних дјела на 1 000 становника).

Обим криминалитета је од 2007. до 2011. године смањен је за 33,6%. У првих шест мјесеци 2012. године, настављен је тренд смањења обима криминала (за 11%), што је потврда повољног стања безбиједности, квалитетног превентивног рада и постигнутих резултата.


Биро за односе с јавношћу Владе Црне Горе