Потписана декларација о приступању Црне Горе Енергетској повељи

„Споразум о Енергетској повељи један од инструмената који могу допринијети поузданој енергетској политици наше земље, што је један од разлога за покретање иницијативе приступања Енергетској повељи“ рекао је министар економије др Владимир Каварић данас у Варшави приликом потписивања Декларације о приступању Црне Горе Енергетској повељи, током Министарске конференције Енергетске повеље.

Потписивањем декларације, Црна Гора добија статус посматрача Енергетске повеље, након што је Секретаријату Енергетске повеље доставила писмо којим се изражава интерес да постане чланица.

Министар Каварић је подсјетио да се ситуација у области енергетике врло брзо мијења, како на националном тако и на глобалном плану, и да је неопходно да владе свих држава у сарадњи са енергетским компанијама дефинишу и имплементирају нове и одрживе политике које се односе на производњу, пренос и дистрибуцију енергије, као и на сигурност снабдијевања енергијом.

“Црна Гора је од почетка подржавала иницијативу Европске Уније за реализацију пројекта развоја заједничког тржишта електричне енергије и гаса у Југоисточној Европи и његовој интеграцији у европско енергетско тржиште. У складу са тим, Црна Гора је постала пуноправна чланица Енергетске заједнице у октобру 2006. године, а ове године је обављала функцију предсједавања Енергетском заједницом” истакао је црногорски министар економије додајући да се, у складу са преузетим обавезама, у Црној Гори спроводи реформа енергетског сектора, како са правно-регулаторног, тако и са институционално – организационог аспекта.“Како би сви утврђени циљеви у области енергетике брже и успјешније били остварени, неопходна је активна сарадња са државама региона, као и другим државама са којима можемо реализовати пројекте од обостраног интереса, а један од механизама је свакако мултилатерална сарадња у оквиру Енергетске повеље” закључио је министар Каварић.

Енергетска повеља је мултилатерални уговор који је ступио на снагу 1988. године. Потписнице су педесет и четири земље бившег СССР-а, Централне и Источне Европе, земље Азије и Пацифика. Сврха Уговора је успостављање правног оквира како би се промовисала дугорочна сарадња у области енергетике, заснована на комплементарностима и узајамној користи, у складу с циљевима и принципима Енергетске повеље. Повеља, такође, има за циљ стварање стабилног, свеобухватног и недискриматорног правног основа за прекограничне односе у енергетском сектору. У регионалном контексту, Хрватска, БиХ и Македонија су већ чланице Енергетске повеље, док је Србија у процесу приступања.

Енергетска повеља смањује политичке ризике који су у вези са економским активностима у економијама у транзицији. То ствара економске савезе између земаља које имају различит културни, економски и правни миље, али су удружене у својој опредијељености да остваре заједничке циљеве као што су обезбијеђење отворених тржишта енергије и осигурање и диверзификација снабдијевања енергијом, затим стимулисање прекограничних инвестиција и трговину у енергетском сектору, помоћ земљама у економској транзицији у изради њихових енергетских стратегија, одговарајућег институционалног и правног оквира за енергију, те побољшању и модернизацији њихових енергетских индустрија као и привлачење страних инвестиција с циљем промоције производње енергије на одржив начин, као и развој сигурних и разноврсних извора увоза енергије представљају питања која захтијевају хитно рјешавање у многим земљама.

Енергетска повеља нуди важне механизме за рјешавање ових приоритетних задатака кроз мултилатералну сарадњу.

Основни елементи Уговора о Енергетској повељи су заштита инвестиција, трговина енергијом, енергетским производима и опремом која се односи на енергију, на основу правила СТО-а, слобода транзита енергије, побољшање енергетске ефикасности, међународно рјешавање спорова, укључујући арбитражу између инвеститора и државе и арбитражу између држава И побољшана законска транспарентност.

Потписивање декларације о приступању Црне Горе Енерегетској повељи није правно обавезујући, већ политички инструмент и његовим потписивањем земља добија статус посматрача.

Након добијања статуса посматрача земља је у обавези да Секретаријату Енергетске повеље достави извјештај који се састоји од три дијела. Први дио извјештаја се односи на пословни амбијент Црне Горе, други је хармонизација закона и регулативе са одредбама Енергетске повеље и трећи дио се односи на енергетску ефикасност и утицај на животну средину. Извјештај се усваја на Конференцији Енергетске повеље, која се одржава једном годишње. Земља кандидат послије усвајања извјештаја на конференцији започиње националну процедуру ратификације Уговора о Енергетској повељи, чиме би исти постао правно обавезујући документ.

Конференцији је присуствовао и Европски комесар за енергетику Гинтер Етингер, као и представници међународних и финансијских институција и организација. Министар Каварић је имао и низ билатералних сусрета током Министарске конференције.

ПР СЛУЖБА
МИНИСТАРСТВО ЕКОНОМИЈЕ