Предсједник Владе Игор Лукшић говорио на откривању бисти игумана Мојсија Зечевића и војводе Гавра Вуковића у Беранама

Видео: Предсједник Владе Игор Лукшић присуствовао откривању спомен плоче Ризван–бега Јајчанина у Полимском музеју

Видео: Предсједник Владе Игор Лукшић говорио на откривању бисти игумана Мојсија Зечевића и војводе Гавра Вуковића

Фото галерија

Говор предсједника Владе Црне Горе Игора Лукшића поводом откривања бисти игуману Мојсију Зечевићу и војводи Гавру Вуковићу

Беране, 30. новембар 2012. године 


Поштоване даме и господо,

Поштовани Беранци,

Откривање спомен обиљежја великанима црногорске историје игуману Мојсију Зечевићу и војводи Гавру Вуковићу догађај је за радост и понос. Шта боље човјек може да остави од имена и дјела вриједног сјећања... Поготово у простору у којем је мјерило вриједности одредница садржана у Његошевим стиховима која гласи „Благо оном ко довијек живи, имао се рашта и родити“.

Нисмо народ који тако често подиже споменике. Ваљда зато што смо током своје историје у више наврата били у позицији да чинимо све да сачувамо, а не да градимо.

Чували смо, прије свега, слободу. Слободу да будемо своји на своме. Да одлучујемо о својој судбини. Да је сачувамо за себе, али и да је не ускратимо другоме.

Црна Гора је данас срећом у прилици да гради.

На мјесту смо гдје се суштински догодила историја, мјесту које спаја људе и вјекове.

Својим чињењем људи обиљежавају вријеме и простор. Игуман Мојсије Зечевић и војвода Гавро Вуковић не само да су обиљежили вријеме и простор у којем су живјели, већ су својим дјелом утрли пут развоја црногорског друштва. Дајући огроман допринос у тренуцима када су се постављали темељи црногорске државности и трасирао пут Црне Горе у друштво старих европских држава. Њихова дјела имају своју прошлост, своје значење усмјерено у будућност.

Игуман Мојсије Зечевић имао је неспоран свјетовни и духовни ауторитет у Васојевићима. И то у преломним тренуцима у црногорској историји. Својим чињењем оставио је неизбрисив траг. Дао немјерљив допринос стварању и јачању црногорске државе.

Ослобађао црногорска племена, духовно приближавајући и уједињавајући васојевићка братства. Дајући личним примјером снажан импулс јачању борбеног духа. Промовисао исте вриједности као и Свети Петар Цетињски.

Визионар који је јасно видио непобједиву, несаломиву снагу опредјелјенја црногорског народа за слободом. Осјетили су ту снагу и његови савременици, али и многи други који су са злим наумом походили црногорске просторе.

Војвода Гавро Вуковић, истакнути државник Црне Горе, утемељивач и носилац њене званичне дипломатије који је све своје снаге и умијеће посветио задатку који му је повјерен. Можда боље рећи, с обзиром на начин на који је вршио функције, он сам изабрао. И посвећено, прије свега, Црној Гори и очувању црногорске слободе, вршио.

Залагао се за проактивну, иницијативну, паметну и динамичну политику. Свјестан да једино таквим дјеловањем територијално мале државе могу одиграти улогу у међународним односима.

Бројним дипломатским контактима, сусретима са бројним државницима, повјерљивим разговорима са страним дипломатама допринио је очувању државног интегритета и позиционирању Црне Горе на међународној сцени.

Систематски биљежећи важне догађаје за свеукупан развој Црне Горе током готово пет деценија, мемоари Гавра Вуковића, писца – мислиоца непроцјењиве су историјске и литерарне вриједности за нашу државу.

Поштоване даме и господо,

Човјечанство може мало знати и неће се сјећати реченог овдје, али ми у Црној Гори, никада не смијемо заборавити имена и дјела ових великана. Визионара који су борили за темељне вриједности црногорског друштва, примјера највећег и најчистијег патриотизма.

На нама је да мисију коју су они започели наставимо. Да са јасном визијом, посвећено, амбициозно заједничким напорима искорачимо ка новим изазовима и градимо будућност Црне Горе.

Стога треба да нам чини свима велико задовољство што, и на овај начин, желимо овјековјечити игумана Мојсија Зечевића и војводу Гавра Вуковића. Свјесни чињенице да су они својим дјелом већ то своје мјесто одавно заузели.

Природно је да споменике њима и њиховом дјелу вежемо за простор из којег су поникли, коме су толико тога дали. Предајем их данас вама, грађанима Берана и црногорском друштву, на трајно чување.

Хвала!