Црногорска и српска управа за спрјечавање прања новца размијениле искуства о раду финансијско-обавјештајних служби

Представници Управе за спрјечавање прања новца (УСПН) Србије и Мисије ОЕБС-а у Србији били су у дводневној посјети црногорској Управи за спрјечавање прања новца и финансирања тероризма (УСПНФТ).

Током посјете, чији домаћин је био директор УСПНФТ мр Предраг Митровић, представници српске делегације на чијем челу је био директор Александар Вујичић, размијенили су искуства и информације са црногорским колегама о раду двију финансијско-обавјештајних служби, прије свега о пријему и обради сумњивих трансакција. Најзначајнији дио разговора односио се на националну процјену ризика (НПР) од прања новца, с обзиром да ће Црна Гора почетком наредне године ући у израду НПР, док је Србија при крају тог процеса, па је стога драгоцјено њено искуство у спровођењу ове изузетно комплексне обавезе.

Од 2013. године НПР ће бити обавезујући стандард ФАТФ-а (Финанциал Ацтион Таск Форце) и све државе ће бити дужне да спроводе ту процјену. НПР је свеобухватан процес прикупљања и анализе релевантних података, са циљем да се процијени степен изложености појединачних сектора прању новца. Њена сврха је сагледавање могућности за ефикасно ангажовање расположивих финансијских, техничких и људских ресурса у борби против финансијског криминала.

Израда НПР је процес који ће идентификовати секторе односно дио друштва који је највише, односно најмање отпоран на прање новца и финансирање тероризма. Она подразумијева и стварање плана интегритета првенствено за службенике УСПНФТ, Управе полиције и Врховног државног тужилаштва, а касније и за све оне који ће учествовати у процесима прикупљања података и процесуирања предмета.

Представници УСПН Србије, која је лидер у региону по питању НПР, црногорским колегама су детаљно представили структуру и начин функционисања тијела које треба да се бави националном процјеном ризика. Истовремено су указали на могуће проблеме и дали корисне савјете како их избјећи односно ријешити. Објаснили су да су они НПР радили по методологији Свјетске банке по којој се ризик процјењује у пет сектора, а прецизирано је да се процјењује обим прљавог новца, усклађеност закона на националном нивоу, банкарски сектор, небанкарски финансијски сектор (тржиште капитала, осигурање, лизинг, добровољни пензијски фондови) и нефинанасијски сектор.

Допринос дискусији дали су и представници Мисије ОЕБС-а у Београду, који су помагали представницима УСПН али и других државних органа Србије у изради НПР.