Министар здравља проф.др Миодраг Радуновић, поводом Свјетског дана здравља, отворио радионицу под називом „Контролишите свој крвни притисак – смањите ризик од срчаног и можданог удара“

ПОШТОВАНЕ КОЛЕГЕ, ДРАГИ ГОСТИ, ПРИЈАТЕЉИ, ПРЕДСТАВНИЦИ МЕДИЈА.
Као што сте и чули, Свјетски дан здравља је најзначајнији датум Светске здравствене организације, догађај који се обележава 7. априла свуда у свијету од 1952. године.
Обиљежавајући овај датум покушаћемо да скренемо пажњу цјелокупне јавности на здравствене проблеме значајне не само по цијелу државу већ и за цијелу планету. Наравно, сваки појединац носи дио одговорности. Информисање о правима и одговорностима, укључивање у акције на нивоу заједнице, промјена навика и усвајање нових који обезбјеђују добро здравље за појединца и породицу (као нпр. здрава исхрана, физичка активност, непушење, дојење дјеце, редовно вакцинисање, редовне здравствене контроле, коришћење здравсвене службе кад год је то потребно, чување и унапређење животне средине, ...) су дио онога што свако може и треба да уради.
Пошто је ове године мото Свјетског дана здравља„Контролишите свој крвни притисак – смањите ризик од срчаног и можданог удара“ дозволите ми да се првенствено као љекар осврнем на проблем кардиоваскуларних болести.
Болести срца и крвних судова, кардиоваскуларне болести (КВБ), су главни узрок смрти у земљама Европе и главни узрок обољевања и губитка квалитета живота. У великој мјери доприносе повећању трошкова здравствене заштите. Сваке године у Европи умре више од 4 милона становника од КВБ или просјечно пет особа на 1000 становника. У земљама Европске уније за 2010.годину, кардиоваскуларни морталитет износио је 42%. У земљама ЕУ у укупном морталитету за особе млађе од 75 година од КВБ умире 42% жена и 38% мушкараца. У Црној Гори од КВБ умре 10 % више особа , за особе млађе од 75 година од КВБ умире у Црној Гори 52 % жена и 48% мушкараца. (подаци за 2009, СЗО. ИЈЗ, ЦГ).
КВБ се могу превенирати због чега се наглашава значај интервентних превентивних мјера усмјерених како на популацију у цјелини тако и на појединце који морају преузети личну одговорност за своје здравље.
Водећи фактор ризика који доприноси овим забрињавајућим подацима јесте повишен крвни притисак. Повишен крвни притисак је главни, независни фактор ризика кардиоваскуларног обољевања. Артеријска хипертензија повећава ризик од исхемичне болести срца (3 пута), од цереброваскуларног инзулта (7 пута) , срчане слабости(5 пута), хроничне бубрежне болести (5 пута) , оклузивне болести периферних крвних судова (2 пута). Процјењује се да од хипертензије болује око милијарду људи и да ће тај број порасти за 60% до 2025. године. Преваленција хипертензије у европским земљама износи 44%. Преваленца хипертензије се повећава упркос превентивним мјерама. Подаци СЗО указују да нормотензивне особе старости 50 година имају 90% повећан ризик да оболе од хипертензије. Инциденца хипертензије ( тј број новооткривених случајева у току једне године износи 43.4%) Црна Гора се налази у групи земаља у Европи за које су процијењује да су на ВИСОКОМ РИЗИКУ ОБОЉЕВАЊА ОД КАРДИОВАСКУЛАРНИХ БОЛЕСТИ (КВБ) Процјена ризика је урађена на основу година старости, пола, систолног крвног притиска, пушења и вриједности укупног холестерола.
Поштоване колеге,
Епидемиолошка истраживања о хипертензији су већ радјена на територији Црне Горе седамдестих година прошлог вијека под покровитељством СЗО. Истраживана је врсте исхране, физичке активности, пушење , узимања љекова .
Превеленција хипертензије у Црној Гори је 2000.године је износила 48,8 % ! Подаци из Програма евалуације здравствене заштите у Црној Гори, указују да се основни узроци умирања црногорског становништва у посљедњих десет година нијесу битно измијенили.
2008. године под покровитељством Министаства здравља и Института за јавно здравље спроведено је истраживање здравственог стања популације Црне Горе на репрезентативном узроку од 7 526 одраслих особа старијих од 20 година за сјеверни и јужни дио земље, у руралној и градској популацији.
Оно што је забрињавајуће јесте да су:
1. највише вриједности хипертензије у овој студији регистроване међу особама у добној групи 55-64 године (55.5%) и међу лицима старијим од 65 година (64,4%).
2. Подаци овог истраживања указују да је свака друга особа са хипертензијом узимала терапију за лијечење хипертензије !
3. Ово је веома важан податак јер указује на то да је хипертензија слабо регулисана код радно ангажованих особа и код особа које су у годинама живота са високим ризиком од компликација.
Разлог лоше контроле крвног притиска претпостваља се да је због :1. не узимања љекова, 2. инерције пацијената, 3. лоше сарадње доктора и пацијента , 4. нередовност узимања љекова, 5. не постојање " идеалног лијека "

Колики је значај добре контроле крвног притиска показују резутати студија гдје редукција систолног крвног притиска за САМО 2 ммХг у средњим годинама (40 -69 године) редукује за 7% ризик умирања од исхемичне болести срца и за 10% редукује ризик од цереброваскуларног догађаја.
Резултати мета-анализа и великих рандомизованих,студија пружили су доказе да смањење крвног притиска смањује инциденцију фаталних и нефаталнихкардиоваскуларних догађаја. Лијечење артеријске хипертензије доводи до смањења инциденције можданог удара за 35–40%, акутног инфаркта миокарда за 20–25% и срчане инсуфицијенције за више од 50%. Повољни ефекти лијечења артеријске хипертензије показани су у свим старосним групама и код болесника оба пола.
Министарство здравља је наставило да активно учествује у акцијама промоције здравих стилова живота и превенције КВБ, акцијама контроле повишеног крвног притиска и компликација које настају због хипертензије.
1. У децембру 2012. је промовисана акција смањивање количине соли у намирницама посебно у хлебу у току самог процеса производње . На жалост још увјек требамо бољу сарадњу са Индустријом хране и имплементацијом здравих стилова живота као што је уопште редукција соли у свакодневној исхрани .
2. Под покровитељством Министарства здравља и Министарства науке се ради Интревентна судија " Откривање исхемичне болести срца код пацијената са хипертензијом" . Пројекат ће трајати од 2013. до 2016. на територији општина Бар, Подгорица и Беране са циљем да се након завршетка пројекта формирају Центри за контролу хипертензије. На тај начин ће се развити програми превенције и контроле повишеног крвног притиска за јужни, сјеверни и централни дио земље.
Лијечење артеријске хипертензије је доживотно. Лијечење компликација до којих доводи повишен крвни притисак је комплексно и скупо. Зато превенција КВБ је основа приступа стварања здраве нације и питање цивилизације .