У Црној Гори је успостављен транплантациони програм и то у двије области. Први пут у историји црногорског здравства почетком протекле седмице у Клиничком центру Црне Горе (КЦЦГ) урађена је трансплантација матичних ћелија коштане сржи, која се примјењује у третману тешких хематолошких онколошких обољења и због које су се пацијенти до сада упућивали у иностранство на овај вид лијечења.  Поред тога, јуче је успјешно урађена трансплантација бубрега са живог донора, чиме је поново успостављен трансплантациони програм за бубрежне пацијенте, казао је министар здравља др Војислав Шимун  на конференцији за медије уприличеној повом наставка трансплантационог програма у Црној Гори.

Он је истакао да су обје процедуре практично постулати трансплантационе медицине, која, како је казао, представља круну савремене модерне медицине.

Оно што показујемо овим искорацима јесте да наш здравствени систем уподобљавамо са најсавременијим стандардима и настојимо да будемо раме уз раме са оним високоразвијеним центрима у региону па и у свијету. Процес успостављања ових програма трансплантације био је веома интензиван, напоран, захтијевао је уподобљавање легистлативе, формирање стручних тимова, који су обезбиједили да овај процес буде квалитетан и успјешан, као и обезбјеђење потребних медицинских  средства и љекова за ове процедуре. У остварењу овог процеса била је неопходна интензивна и квалитетна сарадња између Министарства здравља и свих других надлежних установа, као што су КЦЦГ, Завод за трансфузију крви, Монтефарм, али и наш партнер у овом процесу Војномедицинска академија из Београда (ВМА), казао је министар Шимун.

Говорећи о важности трансплантације матичних ћелија коштане сржи у процесима лијечења најтежих хематолоских обољења, министар Шимун је казао да је прије самог поступка трансплантације претходило технолошко и техничко, али и кадровско уподобљавање Завода за трансфузију крви, који је отворио прву банку матичних ћелија, затим узимање и чување матилчних ћелија у Заводу, а такође, у сарадњи са колегама са ВМА и обука кадра Хематолошке клинике унутар КЦЦГ који су и спровели ову процедуру.

Трансплантације бубрега, након паузе од 2019. године, покренуте су у сарадњи са експертским тимом ВМА и кадра КЦЦГ, а према ријечима Шимуна, уговором који је КЦЦГ склопио са ВМА, осим самог спровођења трансплантационих процедура, стављен је акценат и на едукацију кадра, како би се у што краћем року оспособио да самостално спроводи овај програм.

“Министарство здравља је у претходном периоду склопило одговарајућу сарадњу и са институтом у Минску за кадаверичне доноре. Међутим, оно што је неопходно за један квалитетан донорски програм јесте да овдје развијемо кадаверични програм.  Ми интензивно радимо на спровдођењу јавне кампање, којом ће се промовисати донорство, али нам је потребна и помоћ медија, грађана и цјелокупног друштва”, нагласио је министар здравља. 

Када су у питању трансплантације матичних ћелија коштане сржи не заустављамо се овдје. План је, уз адекватно успостављање регистра и базе потенцијалних донора и изградњом новог објекта хематологије са ПЕТ ЦТ центром, током наредне године, да обезбиједимо све неопходне услове и за остале видове трансплантације матичних ћелија коштане сржи, најавио је Шимун. Он је казао да су направљени први веома значајни кораци за црногорско здравство и изразио очекивање да ће Црна Гора развити квалитетан и одржив трансплантациони програм.

Директор КЦЦГ др Александар Радовић је изразио задовољство што је у КЦЦГ настављен трансплантациони програм бубрега са живог донора и додао да се пацијент осјећа добро.

„Што се тиче трансплантације матичних ћелија, она је урађена у прошли понедјељак и пацијент се, такође, осјећа добро. Идеја да се крене у спровођење овог програма родила се прије пар година, процес едукације како љекара, тако и медицинских сестара започет је 2023. године“, казао је др Радовић и додао да се реализовао у сарадњи са колегама са ВМА.

 „Наши пацијенти за трансплантацију бубрега и матичних ћелија се више неће упућивати у иностранство и мислим да је велики бенефит да се лијече код своје куће“, нагласио је Радовић и захвалио  свима који су учествовали у реализацији наведених трансплантационих процедура.

„Оно што морам да кажем због јавности да се зна, бубрег који се добија са живог сродника је квалитенији и дуготрајнији. Нажалост, сви наши пацијенти немају ту могућност да добију орган од живог сродног донора, тако да овај програм за кадаверичну трансплантацију ми морамо да развијамо“, нагласио је директор КЦЦГ.

Руководилац  стручног тима за трансплантацију јетре и бубрега  на Војномедицинској академији у Београду, проф.др Дарко Мирковић, који је учествовао у оперативној процедури трансплантације бубрега у КЦЦГ, казао је да се мјерило вриједности и стручности једног здравственог система огледа у његовој способности успостављања и извођења трансплантационог програма, те да се увјерио “да је Клинички центар Црне Горе и црногорски здравствени систем у потпуности оспособљен за обављање ових најкопмлекснијих, најсавршенијих и најзахтјевнијих процедура у лијечењу пацијената’’.

‘’Овдје постоје  сви услови да се пацијенти са проблемима - болестима бубрега у првој фази, а надам се касније и болестима јетре, уз додатак да ће и пацијенти са болестима срца у перспективи имати велику шансу изљечења у овој установи '' поручио је др Мирковић.

Он је казао и како је веома важан аспект трансплантационе медицине развој свијести о кадаверичном донорству, те да је на том путу кључна помоћ грађана и друштва у цјелини.

Наглашавајући комплексност и успјешност трансплантационих процедура, од којих, у првом реду највећу корист имају пацијенти, којима је то једини вид лијечења, проф. Мирковић је нагаласио ''да се кроз један овакав систем  пацијенти враћају својим радним обавезама, а и оно што је можда најважније за све нас, својој породици и на опште задовољство добијају нови квалитет живота, односно један нови живот'' .

Др Мирковић је изразио задовољство сарадњом Војномедицинске академије, Клиничког центра Црне Горе и комплетног здравственог система, уз постојање јасне перспективе за даљи заједнички ангажман.

Директор Интерне клинике КЦЦГ др Веско Вујичић је подсјетио да је развијање програма транспланатције матичних ћелија, који је једини начин изљечења од најтежих хематолошких болести, почело уназад двије и по године. Он је нагласио да је ову сложену процедуру самостално спровео тим Центра за хематологију КЦЦГ, уз подршку Завода за трансфузију крви и Центра за клиничко-лабораторијску дијагностику.

“Када је у питању транспланатција матичних ћелија на годишњем нивоу смо имали око 10 до 15 пацијената који су упућивани у иностранство, а један значајан број њих управо на ВМА. Сами чин трансплантације је урађен у понедјељак, 17. фебруара, али је транспланатациона припрема кренула и мјесец дана раније”, казао је др Вујичић и додао да су већ урађене аферезе за још три пацијента, тако да се, како је најавио, настављају транспланатације матичних ћелија у Центру за хематологију КЦЦГ.