Влада усвојила Стратегију за побољшање квалитета здравствене заштите и безбједност пацијената

Влада је на јучерашњој сједници усвојила Стратегију за побољшање квалитета здравствене заштите и безбједност пацијената 2025–2028. године, са Акционим планом 2025–2026. године. Стратегија је осмишљена са сврхом унапређења кључног аспекта здравственог система у Црној Гори – квалитета здравствене заштите и безбједности пацијената, који утичу на свакодневни живот њених грађана.

У Црној Гори, као и у многим земљама, здравствени систем се суочава са вишеструким изазовима који произилазе из брзих демографских промјена, пораста преваленције хроничних незаразних болести, застарјеле инфраструктуре, ограничених финансијских средстава и потребе за интеграцијом нових технологија. Ови проблеми захтијевају свеобухватан приступ реформи, који не само да ће побољшати директне здравствене резултате, већ и смањити економска оптерећења повезана са здравственом заштитом и побољшати цјелокупно задовољство грађана/ки здравственим системом.

Стога је ова стратегија припремљена кроз инклузиван процес у више фаза, укључујући техничку подршку Регионалне канцеларије за Европу Свјетске здравствене организације (SZO/EUROPE).

Документом  је дефинисано осам циљева и то: Структурирано управљање квалитетом здравствене заштите, успостављање система за праћење нежељених догађаја, осигурање одрживог финансирања здравствене заштите усмјерене на квалитет и сигурност, развијање културе квалитета здравствене заштите и безбједности уз имплементацију и ширење добре праксе, затим  тимски приступ лијечењу прилагођен потребама пацијената, унапређење система за управљање квалитетом и сигурношћу података, усклађивање здравствених установа са међународним и ЕУ стандардима у области квалитета и реконструкција инфраструктуре и изградња нових објеката у складу са “зеленом” градњом.

Једна од планираних активности је и формирање националног тијела, под окриљем Министарства здравља Црне Горе, које ће надгледати, усмјеравати и унапређивати квалитет здравствене заштите и безбједности здравствених услуга у земљи.

Један од циљева овог документа је и успостављање модела финансирања здравствене заштите који ће осигурати дугорочну одрживост здравственог система, са фокусом на побољшање квалитета и безбједности и пружање вриједности и једнакости за пацијенте. Развијање новог модела финансирања зарада здравствених радника и сарадника који награђује квалитет и ефикасност ће захтијевати прелазак са финансирања заснованог на обиму на финансирање засновано на вриједности, гдје се ресурси додјељују према побољшању здравствених исхода и ефикасности лијечења за све пацијенте.

Планирана анализа листи чекања у здравственим установама је кључна за идентификовање проблема и имплементацију мјера за побољшање приступа здравственим услугама. Успостављањем Електронског Здравственог Картона, коришћењем информационог система за прикупљање података, као и повратним информацијама од пацијената и здравствених радника о искуствима са листама чекања створиће се предуслов за детаљну анализу, која ће дефинисати системске проблеме, специфичне узорке, као и краткорочне и дугорочне мјере и рјешења која могу значајно побољшати приступ здравственим услугама.

Планирана је израда плана програма и методологије едукације из области квалитета  здравствене заштите и безбједности. У плану је израда курикулума за основне и постакадемске студије у области квалитета здравствене заштите и безбједности, као и интеграција истог у програме установа за образовање здравственог кадра Увођењем предмета Квалитет здравствене заштите и безбједност пацијената у листу обавезних за стручни испит за здравствене раднике осигураће да будући здравствени радници имају потребно знање и вјештине у пружању вискоквалитетне здравствене заштите. Едукација о безбједности пацијената помоћи ће у смањењу медицинских грешака и нежељених догађаја.  Стратегијом је, између осталог, предвиђена израда Упутства за пријаву и праћење нежељених догађаја планирано је и дефинисање финансијског механизма за обештећења за нежељење догађаје.

Окосницу лијечења у XXI вијеку чине протоколи - како клинички тако и прехоспитални - како би пружена медицинска помоћ била адекватна, а ризици и компликације сведени на минимум. Стога је планирана Израда анализе постојећих клиничких смјерница, али и израда протокола за акутни коронарни синдром, за колоректални карцином, карцином плућа, карцином дојке, карцином грлића материце.

Овим стратешки важним документом Министарство здравља и Влада Црне Горе показују опредијељеност за унапређење квалитета здравствене заштите и безбједности цијелог здравственог система, са циљем обезбјеђења веће доступности и успјешности лијечења, бољих услова рада и, прије свега, веће сигурности пацијената.