Одговор: Нелегално изграђени објекти се не ослобађају плаћања комуналија

Обзиром на ставове који су данас изнечени поводом Предлога закона о измјенама и допунама Закона о уређењу простора и изградњи објеката, а који се између осталог, тичу предложеног укидања накнаде за комунално опремање за објекте од општег интереса, Министарство одрживог развоја и туризма даје сљедећи одговор:

Овим Предлогом Закона желимо да створимо услове за још квалитетнију валоризацију простора, подстицање предузетниства и улагања, а самим тим и бољи живот сваког грађанина Црне Горе. Текстом Предлога предложено је да се накнада за комунално опремање не плаћа за објекте од општег интереса (школе, болнице, путеви, жичаре, електране, производни системи који запошљавају најмање 50 радника итд.) укључујући неке врсте хотела (4 или више звјездица) и др. Циљ је јасан: стимулисање градње и повећање квалитета објеката који служе свим грађанима, стимулисање развоја туризма као стратешке гране Црне Горе и подстицај производње у свим областима. Такође, истичемо да се Предлог Закона не односи на већ изграђене објекте.


Марко Чановић, помоћник министра за развој становања: Овај Предлог Закона, те самим тим ни одредбе око ослобођања од накнаде за комунално опремање, не односе се на неформалне објекте. Они су предмет уређивања Закона о легализацији неформалних објеката који је у скупштинској процедури. У складу са тиме, апсолутно је нетачно да ће било који нелегално саграђени хотел бити ослобођен плаћања поменуте накнаде.

Данило Гвозденовић, помоћник министра за грађевинарство: Обзиром на поједине ставове у јавности да ће локалне самоуправе укидањем комуналија за објекте од општег интереса изгубити огромне приходе јер је у питању велики број објеката, указаћу на сљедеће: у посљедњих 5 година, број дозвола за објекте од општег интереса (укључујући новопредложено проширење објеката који се квалификују као они од општег интереса) издатих од стране Министарства, за територије свих црногорских општина, је 89. Дакле, у просјеку 4 по општини. Стога, вођени управо чињеницом да је број објеката ове врсте потребно заправо значајно повећати, јер тренутно чине јако мали удио у струкури већ изграђених, предложено је поменуто рјешење о укидању накнаде.

Ако се поставља питање којим средствима ће општине да обезбиједе комунално опремање за објекте ослобођене плаћања накнаде, па ма колико био мали њихов број, Законом о уређењу простора и изградњи објеката дата је могућност да то уради сам заинтересовани инвеститор.

Напоменућу и да су Предлогом Закона, у објекте од општег интереса, који су ослобођени плаћања накнаде за комунално опремање, укључени и обновљиви извори енергије. Сматрамо да је и овдје циљ јасан: будући да производња енергије представља један од основних извора емисија гасова са ефектом стаклене баште, обновљиви извори енергије имаће значајну улогу у производњи електричне енергије и топлоте са мало или без емисија ЦО2. Истовремено, изградњом ових објеката би се смањила зависност од фосилних горива и увоза енергената као и побољшала економска ситуација и смањила незапосленост.

На крају, истичем оно што је једна од кључних новина овог Предлога: до скоро смо имали 31 процедуру приликом издавања грађевинске дозволе, сада имамо двије. То су: издавање урбанистичко-техничких услова и издавање саме грађевинске дозволе. Такође, прије 2008. вријеме издавања је било 1 година и више, а сада је 30 дана за урбанистичко – техничке услове и 30 дана за грађевинску дозволу.

Жељка Радак Кукавичић, помоћник министра за туристичку стратегију, политику, и посебне облике туризма: Када је у питању туризам, измјене овог закона су од великог значаја. Влада је почетком априла усвојила Агенду реформи у области туризма, којим је предвиђено да ће се дефинисати стимулативне мјере када је у питању изградња хотелских капацитета високе категорије, 4 и 5 звјездица. То се кроз овај закон и реализује, јер су као објекти од општег интереса за које се не би плаћале комуналије препознати хотелски објекти категорије 4 и 5 звјездица, али и еко села, wилд беаутy ресорти и ецо лодге. Ово је посебно важно ако имамо у виду сјевер Црне Горе и потенцијал овог подручја када је у питању развој туризма.

Напоменућу да тренутно у Црној Гори учешће хотелских лежајева са 5 звјездица износи свега 2,2% у укупном броју примарних угоститељских објеката. Стога управо кроз мјере ослобађања од комуналија морамо ургентно подстакнути изградњу ових капацитета високе категорије.

Такође, значајно је већи број запослених у хотелским капацитетима који имају висе звјездица у односу хотелске капацитете ниже категорије. Дакле, кроз реализацију оваквих инвестиција највишег квалитета, сигурни смо да ће грађани Црне Горе прије свега, имати користи, а самим тим и држава као цјелина.

На дуги рок то је значајни добитак, ако имамо у виду статистичке показатеље, а то је да су приходи који се плаћају држави на рачун издавања соба високо квалитетних смјештајних капацитета много већи од оних које држава и општина остварују од хотелских капацитета нижег нивоа. Ово је препознао и један број црногорских општина који је самостално донио одлуку о значајном смањењу накнаде за комунално опремање. Разлог је наравно био да ће ти објекти на дужи рок генерисати велике приходе за општину.

Синиша Станковић – помоћник министра за управљање отпадом и комунални развој: У дијелу изградње комуналне инфраструктуре важно је указати да се захваљујући кредитима и донацијама међународних финансијских институција и ЕУ фондова одвијају и да ће се одвијати интензивне активности на изградњи водоводних система, канализационих мрежа, постројења за третман отпадних вода, депонија, у износима од неколико десетина милиона еура. Ова средства су обезбијеђена на основу гаранције за враћање кредита које је дала Влада Црне Горе. Такође, евентуална примјена Закона о легализацији објеката обезбиједиће укупне приходе јединицама локалне самоуправе у износу од неколико стотина милиона еура, и из тих средстава могу се значајним дијелом финансирати активности на реализацији просторно-планских документа у погледу комуналног опремања. На крају Министасртво одрживог развоја и туризма ће иницирати и израду анализе могућих рјешења да се радови на изградњи комуналне инфраструткуре дијелом или у цјелости ослободе обавезе плаћања пореза на додату вриједност. Имајући у виду наведено, сматрам да јединице локалне самоуправе неће имати негативне посљедице у смислу остваривања прихода по основу накнаде за комунално опремање грађевинског земљишта. Истовремено, указујем на чињеницу да ће изградњом нових хотелских и производних капацитета, јавна комунална предузећа остварити веће приходе због повећаног обима услуге.

Сања Љешковић – Митровић, помоћник министра за управљање простором: Према предлогу Закона Плански документ обавезно ће садржати сепарат са урбанистичко-техничким условима. То заправо значи да ће свако заинтересовано лице биће у прилици да и електронским путем види конкретне услове за пројектовање и грађење објекта, што ће умногоме омогућити инвеститорима брзи проток информација о садржини планова и повећати транспаретност.

Могућност да се планска документација измијени по скраћеном поступку остављена је само у ријетким случајевима, по строго утврђеним критеријумима, и са циљем уштеде буџетских средстава. Наиме, дешавало да се донесе плански документ, те, усљед протока времена, економске активности, и разних објективних околности, у међувремену дође до промјена у студијама и у пројектима, након чека се из државног буџета финансира комплетан поступак измјена планског документа, које су екстремно малог обима. У складу са тиме, Предлог Закона предвиђа скраћени поступак измјена и допуна планова у случајевима који су веома ријетки, и када инвеститори већ имају донешену просторно планску документацију за одређено подручје. Тада, се закључује посебан споразум и морају се задовољити 6 изузетно захтјевних критеријума.

* * *

За више информација можете се обратити Милици Лекић, ПР Министарства одрживог развоја и туризма, на 067 597 497, или милица.лекиц@мрт.гов.ме.