Саопштење са сједнице Владе Црне Горе

Фото галерија

У циљу даљег унапређења укупног система јавних финансија, фискалне дисциплине и усклађивања управљања јавним финансијама са европским стандардима, Влада Црне Горе, на данашњој сједници којом је предсједавао потпредсједник Душко Марковић, утврдила је Предлог закона о буџету и фискалној одговорности. У односу на постојећи органски Закон о буџету, новим законом уводи се више новина које су везане за фискалну одговорност, инспекцијски надзор и мјере одговорности, као и казнене одредбе.

Елементи фискалне одговорности базирају се на критеријумимана за планирање и реализацију фискалне политике, као и планирање годишње потрошње и задуживања. Критеријуми се, прије свега, огледају у потреби остваривања примарног суфицита на годишњем нивоу, што представља основно фискално сидро и општи показатељ квалитета управљања јавним финансијама. Новим законом утврђује се потреба уједначавања текућих издатака и трансфера са укупним текућим приходима, као и вођења одговорне политике задуживања, у циљу обезбијеђивања фискалне одрживости. У складу са мастришким критеријумима, утврђује се лимит максималног дефицита од 3 одсто БДП-а, односно лимит максималног нивоа задужености од 60 одсто БДП-а. Предлогом је предвиђено да оцјену о поштовању елемената фискалне одговорнсти даје независно тијело - Сенат Државне ревизорске институције, који обавља функцију фискалног савјета и о томе извјештава Скупштину. У циљу јачања контроле буџетске потрошње установиће се институт буџетског инспектора.

Прољећна анализа макроекономских кретања и структурних реформи јануар - мај 2013. године, коју је Влада усвојила, указује да је црногорска економија у првом кварталу 2013. остварила раст од 4,3 одсто, у односу на исти период претходне године. Раст индустријска производње у 2013. је резултат, прије свега, раста производње електричне енергије, а укупном расту допринијела је и боља наплата прихода. Анализа је показала да је туризам и даље значајан генератор раста црногорске економије, што је потврђено и повећањем остварених прихода у првих пет мјесеци ове године. Почетак године карактерише пад инфлације, тако да она, мјерена индексом потрошачких цијена, биљежи пад са 4,2 одсто у јануару на 3,0 у мају. Просјечан број запослених у мају је износио 174.369, што је највећи ниво у посљедњих наколико година, а број незапослених је био 31.363.

Анализа је показала да сет мјера фискалног прилагођавања већ даје позитивне резултате. У периоду јануар-мај дошло је до пораста прихода буџета, који су износили 416,5 мил. еура, што је 2,1 одсто изнад планираног нивоа, док су расходи износили 495,1 мил. еура и мањи су у односу на план за 27,4 мил. еура или за 5,2 одсто. Дефицит буџета, који је у овом периоду износио 78,56 мил. еура, показује тенденцију смањења, и нижи је од дефицита у истом периоду 2012. за 48,7 мил. еура, док је у односу на план нижи 36 мил. еура. Државни дуг на крају маја 2013. године износио је 1.767,1мил. еура, или 50,2 одсто процијењеног БДП-а, што Црну Гору сврстава у умјерено задужене земље и испод је просјека ЕУ.

У циљу спречавања негативних ефеката по привреду, прије свега у области грађевинарства, Влада је донијела Одлуку о измјени Одлуке о утврђивању броја радних дозвола за странце за 2013. годину, којом се квота повећава до 3.000. Првобитна квота износила је укупно 16.500 дозвола, што је за 8.550 мање у односу односу на 2012. годину.

Поред осталог, Влада је усвојила и Информацију о заступљености припадника мањинских народа и других мањинских националних заједница у просвјети, здравству, социјалној и дјечијој заштити. С обзиром да добијени подаци указују да је учешће мањинских народа и других мањинских националних заједница у овим институцијама веће него у ранијем периоду, али да још увијек не достиже жељене и прокламоване нивое, Влада је донијела зкључке који ће допринијети бржем остварењу постављених циљева у овој области.