Саопштење поводом годишњице проглашења Црне Горе за еколошку државу

Од 20. септембра 1991. године, када је Скупштина Црне Горе, на засиједању одржаном на Жабљаку, усвојила Декларацију о проглашењу Црне Горе за еколошку државу, па до данас, пређен је дуг развојни пут на пољу промовисања и изградње тог концепта.

Након поменутог периода, интензивиране су активности које су као резултат имале доношење докумената и прописа усмјерених превасходно на заштиту и унапријеђење животне средине. 2001. године, усвојена је студија “Правци развоја Црне Горе као еколошке државе”, у којој су сагледане особености и могућности њеног одрживог развоја.

Наредне године, црногорска делегација је учествовала на Свјетском самиту о одрживом развоју у Јоханнесбургу (Јужна Африка), након чега се приступило припремама и изради Националне стратегије одрживог развоја, (усвојена 2007.године) уз укључивање локалне самоуправе, научно-стручних институција, невладиних организација, пословне заједнице и државних органа.

2007. године усвојен је највиши политичко-правни акт – први Устав независне државе Црне Горе који садржи одредбе о посвећености заштити животне средине и развоју базираном на принципима одрживости.

Цивилно друштво је све више укључено у креирање политике заштите животне средине. Данас се интензивно ради на информисању грађана у овој области, подизању свијести јавности о питањима њеног очувања, а сви релевантни друштвени субјекти се охрабрују да изнесу свој став и активно учествују у доношењу одлука.

Транспарентност је загарантована и потврђивањем Архуске конвенције, која је формално- правно ушла у систем Црне Горе 2009. године. Фундаментално питање које Конвенција регулише јесте право човјека да живи у средини која обезбјеђује здравље и добробит, те обавезује да се таква животна средина чува и унапријеђује у интересу садашњих и будућих генерација. Архуска конвенција налаже пружање информација и олакшавања учешћа јавности у доношењу одлука, омогућавања правне заштите у случају повреде ових права, као и промовисању еколошке свијести.

Извјештавање о стању животне средине врши се на годишњем нивоу, у оквиру Информације о стању животне средине која садржи приказ стања по сегментима (ваздух, климатске промјене, воде, морски екосистем, земљиште, отпад, биодиверзитет, бука у животној средини, радиоактивност у животној средини), као и мјере у циљу побољшања постојећег стања, а о чијој реализацији се извјештава полугодишње. Овогодишњим Акционим планом дефинисано је 100 мјера у 8 тематских области и њихова реализација ће се пратити у наредном периоду.

Готово 10% копнене територије је под националном заштитом, уз 4 локалитета под међународном заштитом (УНЕСЦО, Рамсар). У току је и процес успостављања два регионална парка “Комови” и “Пива”.

Активно се ради на рјешавању проблема коначног третмана опасног индустријског отпада кроз пројекат “Управљање индустријским отпадом и чишћење“, који Влада, преко Министарства одрживог развоја и туризма, реализује у сарадњи са Свјетском банком.

Такође, у Црној Гори постоји Регионални центар за обраду отпада (депонија и рециклажни центар) у Подгорици на локацији „Ливаде“, изграђен 2006. године за потребе Главног града и општине Даниловград, док је у Бару на локацији „Можура“ у јулу 2012. године изграђена депонија за потребе општина Бар и Улцињ. Њеном коришћењу су се крајем 2012. године прикључиле и општине Котор, Будва и Тиват.

Утврђене су зоне квалитета ваздуха, успостављена је државна мрежа за његово праћење и омогућено редовно извјештавање о овој теми према Европској агенцији за заштиту животне средине и домаћој јавности у складу са стандардима ЕУ. У овој области домаће законодавство је потпуно усклађено са европским, а донешен је и први стратешки документ- Стратегија управљања квалитетом ваздуха са акционим планом за период 2013-2016.

Ове године почело се са процедуром издавања ИППЦ дозвола (интегрисана дозвола која се издаје на основу Закона о интегрисаном спрјечавању и контроли загађивања животне средине) којом се гарантују минимална загађења, односно највиши услови заштите животне средине и најмањи ризик по здравље становника. До сада су издате три ИППЦ дозволе.

У циљу обезбјеђења адекватне заштите од зрачења, уклоњен је 31 радиоактивни громобран са објеката и смјештен у складиште радиоактивног отпада, а активно се ради на уклањању преосталих на читавој територији Црне Горе.

Црна Гора има интензивну сарадњу, дијалог и размјену информација са ЕК. Тиме су створене и претпоставке за квалитетне преговоре у Поглављу 27 које представља правну тековину у области животне средине. Оно обухвата око 700 прописа и чини трећину законодавства ЕУ. Преговори из поглавља 27 важе за најзахтјевије и за њих су потребна велика финансијска средства и административни капацитети.

Ипак, преузимање као и имплементација ЕУ правне тековине је добра прилика за унапријеђење заштите животне средине и квалитета живота, и неопходан предуслов за спровођење принципа и стандарда одрживог развоја.

Црна Гора данас, дубоко је посвећена заштити здравља и живота људи, квалитета екосистема, заштити биљних и животињских врста, очувању равнотеже и еколошке стабилности природе, рационалном и адекватном коришћењу природних ресурса, улагању у чисте изворе енергије, унапријеђењу система заштите животне средине, смањењу загађења и укупног притиска на животну средину.

С тим у вези и концепт зелене економије данас све више добија на значају, а животна средина постаје важан капитал Црне Горе, уз истовремено промовисање еколошког и друштвено одговорног пословања. Заштита и унапријеђење животног и пословног окружења, представљају приоритете. У том погледу, зелена економија и инвестиције у животну средину, засновани на идеји одрживог развоја, производње и потрошње и друштвено одговорног пословања, јесу један од стратешких праваца развоја наше економије у будућности.

На крају, јединствене природне љепоте Црне Горе нас обавезују да сви заједно уложимо напоре, како би сачували непроцјењиво благо којим наша земља обилује и истовремено дали свој допринос заштити и обнављању природних ресурса. Црна Гора, као еколошка дрзава, има задатак да своју будућност гради на начелима одрживог развоја уз промовисање одговорног односа према животној средини.