Помоћник Грбовић отворио скуп поводом “Скрининг програма за рано откривање штетене употребе алкохола и алкохолом узрокованих поремећаја у ЦГ”

Излагање помоћника министра др Менсуд Грбовића:

Уважене колегинице и колеге, поштоване даме и господо, представници медија,

Изражавам задовољство што сам данас у прилици да отворим скуп посвећен прављењу “Скрининг програма за рано откривање штетене употребе алкохола и алкохолом узрокованих поремећаја у ЦГ”
Заштита здравља популације превенцијом и смањењем штетног утицаја узимања алкохола и повезаних посљедица један од најважнијих јавно-здравствених приоритета данашњице.
Као најједноставније објашњење је чињеница да је алкохолизам хронична зависност о алкохолним пићим и трећи водећи узрок болести и пријевремене смрти. 1952. године Свјетска здравствена организација је дефинисала алкохолизам као болест и према тој дефиницији: "Алкохолизам је болест, а алкохоличар је болесник код кога се због прекомјерне и дуготрајне употребе алкохолних пића појављује психичка и физичка зависност, здравствени проблеми, породични и друштвени поремећаји".
Конзумација алкохола представља један од најозбиљнијих здравствених проблема у свијету, због тога што је алкохол облик 'дроге' која се најчешће и највише конзумира како унутар обичне популације тако и међу професионалним спортистима и рекреативцима.
Алкохолизам је и код нас и у свијету најзаступљенија болест зависности. Када говоримо о психијатријским болестима са највећим ефектима на друштвену продуктивност, послије депресије, алкохолизам је ментални поремећај који има најјачи ефекат на инвалидност у глобалном смислу. Повећана конзумација алкохола представља један од најозбиљнијих ризико-фактора за здравље становништва, ако се узму у обзир године живота изгубљене због преране смрти као и године проведене са инвалидитетом. Такође, алкохолизам је скопчан са више од шестдесет различитих соматских болести и повреда а утиче и на раст броја убистава и самоубистава.Треба истаћи и посебно значајан здравствени али и социјални проблем штетне употребе алкохола ( злоупотребе) без класичних знакова и симптома зависности- саобраћајне несреће, породично насиље, туче, убиства...Дакле алкохолизам је класична социјално медицинске болест, у чијој етиопатогенези значајну улогу играју и социјални фактори- због тога је у разумјевању алкохолизма потребан, осим медицинског, свеобухватан екосистемски приступ, који омогућава боље тумачење утицаја социјалног и породичног окружења у настајању и трајању.Коријени ове болести налазе се у веома распрострањеној коришћењу алкохолних пића у општој популацији, које је у Црној Гори и даље социјално приватљиво понашање и дио „наслеђа и националне традиције“, као и производња алкохолних пића у „ домаћој радиности“.
Према подацима СЗО (2011.) око 2,5 милиона људи годишње умире од посљедица повезаних са алкохолом и алкохол је одговоран за око 4,4% укупног оптерећења болешћу, 3,7% свих смртних случајева, што представља више смртних случајева него оних узрокованих ХИВ/АИДС-ом, насиљем или туберкулозом, а 40 до 60% свих смртних случајева, због намјерног или ненамјерног озљеђивања, повезано је са пијењем алкохола. 320.000 младих узраста између 15 и 29 година умире усљед узрока повезаних са алкохолом, што чини 9% свих смртних случајева у овој добној групи
Поштоване колеге,
Систем здравства је средишње мјесто за рјешавање проблема насталих због штетне употребе алкохола на индивидуалном нивоу, како оних директно повезаних с употребом алкохола, тако и свих других болести и стања. Други важан задатак здравственог система и здравствених професионалаца је информисање јавности о друштвеним и здравственим посљедицама штетног конзумирања алкохола, подржавање заједнице у настојању да смањи штетну употребу алкохола и заступање дјелотворног друштвеног одговора. Здравствени систем треба да осигура превенцију и лијечење за појединце и породице са ризиком или већ погођених поремећајима, односно болестима везаним за штетну употребу алкохола. Здравствени систем треба да мобилизује и укључи широки распон учесника изван здравственог система.
Доношење “Националне стратегије превенције штетне употребе алкохола и алкохолом узрокованих поремећаја у Црној Гори у периоду 2013-2020” представља први стратешки акт у области употребе алкохола и са алкохолом повезаних штетних посљедица. Стратегија треба да буде водећи документ који утврђује приоритетна подручја за општу акцију и даје препоруке за политичке одлуке и мјере које ће се моћи примијенити и прилагодити на свим нивоима, узимајући у обзир специфичне културолошке околности као и приоритете јавног здравства те расположиве капацитете и могућности, а све у циљу омогућавања активности за спрјечавање штетне употребе алкохола и алкохолом узрокованих поремећаја у Црној Гори. Стратегија је израђена у складу са документима: “Оквир политике у области алкохола у европском региону СЗО”, “Глобалне стратегије за смањење штетне употребе алкохола СЗО” и “Приручника за активности на смањењу штетних посљедица повезаних са употребом алкохола”, као и у складу са доступним научним и доказима из праксе. За дјелотворну примјену и трајну одрживост стратегије и активности потребно је јасно опредјељење и воља, као и свијест о значају проблема, као и преузимање обавеза за њихово рјешавање. За успјех је неопходна континуирана политичка одлучност и посвећеност, ефикасна координација, одржив извор финансирања, одговарајуће ангажовање локалних власти, као и цивилног друштва и економских субјеката, у чију подршку ја безрезервно вјерујем.
Хвала

Обраћање шефице Канцеларије СЗО у ЦГ гђице Мине Брајовић:

Поштоване колеге,

Добро јутро и добро дошли. Прије свега, дозволите ми да вас поздравим у име Свјетске здравствене организације и своје лично име. Као што сте упознати, данашњи скуп реализује се о ко-организацији Министартсва здравља и Канцеларије СЗО у Црној Гори, а у оквиру имплементације Двогодишњег споразума о сарадњи за 2012-2013. годину између СЗО и Министарства здравља ЦГ.

Вјерујем, сви ми, безброј пута и у разлицитим ситуацијама током живота, били смо свједоци разарајућег дејства алкохола. Алкохол шкоди здрављу. Алкохол уништава живот појединца, неријетко данак плаћа и недужни. Алкохол уништава породицу, каријеру…. Алкохол представља оптерећење по здравствени систем и здравствени буџет.

Од укупно 22 најзначајнија ризико фактора – алкохол је други најзначајнији фактор, готово раме уз раме са употребом дувана, чији се „данак“ мјери по годинама изгубљеним усљед инвалидитета и смртности. Алкохол представља један од кључних фактора пријевременог умирања и оболијевања, које је превентабилног карактера. Алкохол убија полако, будудћи да доприноси настанку обољења попут цирозе јетре, различитих типова канцера. Такодје, алкохол је ризико фактор за настанак кардиоваскуларних болести. Брзо, понекад у једном тренутку када је узрок саобраћајних удеса, повреда, насиља, злочина и самоубистава.

Колико оптерећење алкохол представља у епидемиолошком смислу, најбоље говоре подаци о удјелу алкохола у морталитету, оболијевању, изгубљеним годинама живота. Бројке су поражавајуће и забрињавајуће, прије свега јер се ради о ризико фактору који се може избјећи и спријечити.

У Европи се пије много. Укупна потрошња алкохола по глави становника износи 12.18 л чистог алкохола годишње, дупло више у односу на свјетски просјек. А, у Црној Гори још више. Према процјенама Свјетске здравствене организације, укупна потрошња алкохола по глави становника у Црној Гори износи 13, 02 литара.

Имајући на уму да су здравствени проблеми повезани са употребом алкохола достигли алрамантно висок ниво и да конзумирање алкохола доприноси настанку широког спектра обољења, стања и ризичних понашања, почевши од менталних поремећаја, кардиоваскуларних и малигних обољења, саобраћајних повреда, обољења јетре и ризичног сексуалног понашања. У мају 2010. год. 193 земље чланице СЗО усвојиле су Глобалну стратегију за смањење штетног дејства алкохола, док су 2011. год, у септембру мјесецу на Регионалном комитету СЗО за Европу земље чланице усвојиле Европски акциони план за смањење штетне употребе алкохола за период 2012-20. год.

Пратећи ове стратешке оквире и смјернице ЦГ је усвојила Националну стратегију превенције штетне употребе алкохола и алкохолом узрокованих поремећаја у ЦГ.
Изазови са којима се суочава јавно здравље значајно су се промијенили од почетка овог вијека. У савременом свијету, здравље детерминишу кључни процеси: старење популације, убрзана урбанизација и глобализација нездравих стилова живота. У 19 в. напори на плану унапријеђења хигијене и услова живљења резултирали су значајним унапријеђењем здравља и трајања живота. Данас, умјесто елиминације болести са унапријеђењем услова живота, друштвено економски напредак заправо ствара услове који подстичу епидемију ХНБ. Економски раст, модернизација, урбанизација широм су отворила врата за нездраве, ризичне стилове живота, и конзумирање алкохола као један од њих.
Као што сам рекла на почетку, конзумирање алкохола представља озбиљан и вишеслојан друштвени проблем, а фактори који га детерминишу су бројни. Добар дио њих превазилази оквире сектора здравства и управо зато успјешно рјешавање овог проблема претпоставља тијесну мултисекторску сарадњу и сарадњу на нивоу укупног друштва.
Без сумње један од кључних фактора је и здравствени систем, ослоњен на снажној и добро организованој ПЗЗ, конципиран на начин да промовише интегрисано пружање услуга са грађанином у фокусу своје пажње.
Конзумирање алкохола је тијесно повезано са настанком великог броја обољења и заједно са пушењем, нездравом исхраном и физичком неактивношћу представља главни ризико фактор који узрокује настанак хроничних незаразних болести – тај главни узрок умирања савременог човјека.

Подсјетићу - у УН Политичкој декларацији о ХНБ исакнуто је “превенција мора бити темељ глобалног одговора на ове скупе, смртоносне и захтјевне болести”. Промоција здравља и превенција оболијевања играју веома значајну улогу у раду изабраних доктора у домовима здравља. Грађани доживљавају свог изабраног доктора као кредибилан извор савјета о ризико факторима, укључујући и конзумирање алкохола. Према СЗО подацима и процјенама 85% патологије рјешава се на ПЗЗ нивоу. Све ово заправо значи да је управо изабрани доктор, чувар капије уласка у здравствени сyстем, у прилици да интервенише у најранијој фази, прије него ли се озбиљни проблем и зависнот развије.

Ово су разлози зашто је СЗО подржала израду Скрининг програма за рано откривање штетне употребе алкохола и алкохолом узрокованих поремећаја у Црној Гори. Бројни су докази који потврдјују бенефите оваквог скрининг програма.

Стога, данашњи скуп је од великог значаја будући да представља прилику да заједно размотримо оквире за развијање овако важног програма, а убрзо, надам се дамо и пуну подршку у његовој имплементацији у ДЗ широм ЦГ.

Хвала Вам на пажњи.